Narod je umoran od reformi

S našim partnerima već smo se dogovorili o mnogo čemu. Poreski sistem Grčke treba izmeniti, a poreske vlasti osloboditi političkog i korporativnog uticaja. Penzioni sistem je u teškom stanju. Kreditni tokovi su pokidani. Tržište rada je uništeno i duboko podeljeno, a produktivnost ne raste. Javnu upravu bi hitno trebalo modernizovati, a državne resurse koristiti racionalno. Brojne prepreke blokiraju osnivanje novih preduzeća. Konkurencija na tržištu je ograničena, a nejednakost je dostigla neverovatne razmere, što sprečava društvo da se ujedini oko suštinskih reformi. Sve i da konsenzus oko ovih pitanja ostavimo po strani, dogovor oko novog modela razvoja Grčke podrazumeva prevazilaženje dve prepreke. Prvo, moramo da se složimo oko toga na koji će se način konsolidovati javne finansije. Drugo, da se dogovorimo o sveobuhvatnim reformama koje će biti temelj te konsolidacije i uticati na rast poverenja grčkog društva. Počev od fiskalne konsolidacije, sve je stvar metoda. Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) se godinama oslanjala na isti model: odrede datum (na primer 2020. godinu) i cilj u vidu udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu (recimo 120 odsto) koji mora da se dostigne pre nego što finansijska tržišta budu spremna da Grčkoj pozajme sredstva po razumnim cenama. Zatim, pod proizvoljnim pretpostavkama privrednog rasta, inflacije, prihoda od privatizacije i tako dalje, izračunaju koliko bi svake godine, idući unatraške od 2020. sve do danas trebalo da bude primarni suficit (prihodi budžeta veći od rashoda kada se oduzmu troškovi otplate kamata i glavnice kredita). Rezultat ovog metoda je, po mišljenju naše vlade, padanje u zamku permanentne štednje. Da bi se u nekom trenutku udeo duga u BDP-u smanjio na unapred određeni nivo, godinama budžeti moraju da imaju primarni suficit, a to pogađa upravo privatni sektor, podriva stope rasta i zato dolazi do iskliznuća na planiranom fiskalnom putu. Baš zbog toga su prethodni planovi grčke fiskalne konsolidacije tako spektakularno promašili svoje ciljeve. Naš stav je da treba napustiti taj pristup unatraške, od budućnosti ka sadašnjosti. Umesto toga, trebalo bi napraviti plan od sadašnjosti ka budućnosti, zasnovan na razumnim pretpostavkama o primarnim suficitima, koji su u skladu sa stopama rasta proizvodnje, investicija i izvoza, koji mogu da stabilizuju ekonomiju i grčki dug. Ako to znači da će 2020. udeo duga u BDP-u biti veći od 120 odsto, moramo pronaći pametne načine da taj nivo racionalizujemo, redefinišemo ili restrukturiramo, ne gubeći iz vida da treba maksimalno uvećati sadašnji BDP da bi Grčka mogla da izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. Osim što treba ubediti „trojku“ da je naš dug održiv, treba izbeći zamku štednje i prevazići i drugu prepreku, a to je „zamka reformi“. Prethodni program reformi bio je zasnovan na „unutrašnjoj devalvaciji“, smanjenju plata, penzija i radničkih prava i maksimalnom povećanju cene državne imovine u procesu privatizacije. Naši partneri su verovali da će ovaj plan funkcionisati. Smatrali su da će zaposlenost rasti ako plate padaju. Da će se smanjenjem penzija izlečiti bolestan penzioni sistem. I da će u procesu privatizacije postići što veće cene da bi se otplatio dug za koji se mnogi, privatno, slažu da je neodrživ. Nasuprot tome, naša vlada misli da program nije uspeo jer je narod umoran od reformi. Najbolji dokaz za to je što, uprkos velikom smanjenju plata i drugih troškova, izvoz nije povećan, a smanjenje deficita tekućeg računa je isključivo posledica kolapsa uvoza. Dodatno smanjenje plata neće pomoći izvozno orijentisanim preduzećima kojima su presahli izvori kreditiranja. Ni dalje smanjenje penzija neće otkloniti prave uzroke problema penzionog sistema, a to su niska zaposlenost i veliki broj neprijavljenih radnika. Takve mere će samo izazvati dalju štetu na već oštećenom društvenom tkivu Grčke, čineći je nesposobnom da obezbedi preko potrebnu podršku za naš reformski program. Sadašnja neslaganja s našim partnerima nisu nepremostiva. Naša vlada želi da racionalizuje penzioni sistem, pooštravanjem uslova za prevremeno penzionisanje, da nastavimo sa delimičnom privatizacijom državne imovine, da rešimo problem nenaplativih kredita koji blokiraju nove pozajmice privredi, da napravimo potpuno nezavisnu poresku upravu i osnažimo preduzetnički duh. Postojeće razlike u viđenjima posledica su različitih shvatanja makrookruženja i različitih reformi. No, to ne znači da je zajednički cilj nemoguće postići. Grčka vlada želi fiskalnu konsolidaciju koja ima smisla i želimo reforme za koje svi verujemo da su važne. Naš zadatak je da ubedimo partnere da je naš poduhvat strateški, a ne taktički. A njihov je da odustanu od pristupa koji je propao.