Tramvaj zvani pusta želja

Konačno, potpisan je i taj istorijski ugovor. Ne, ne radi se o ugovoru kojim su se svi političari obavezali da će ubuduće raditi u korist naroda i da će žrtvovati svoja životna zadovoljstva zarad viših ciljeva. Za takav ugovor se nijedan pravnik nije školovao. Radi se, naravno, o ugovoru kojim je ozvaničen početak izgradnje Beograda na vodi.
Nisu, međutim, svi bili spremni da prihvate inovacije koje svet još nije video - staklene zgrade, tržne molove, operu i stambene kule. Što reče premijer, sada shvata kako je bilo Ajfelu kada su na njegov pariski toranj gledali kao na čelično čudovište. Ispred zgrade Geozavoda u kojoj je, uz prisustvo velelepne makete, potpisan istorijski ugovor, došli su neki ljudi da protestuju sa željom da umanje značaj ovog veličanstvenog događaja.

Očito je da ima ljudi koji još uvek žive u praistoriji, što bi rekao predsednik Nikolić, kada naši preci nisu ni izmislili točak, a kamoli koristili tramvaj. U čast potpisivanja ugovora, čak su i vozači tramvaja zastali da odaju počast, kao što se nekada svakog 4. maja u 3:05 stajalo u mestu. Samo što se sada, umesto zvuka sirena, iz tramvaja orilo: Poštovani putnici, očitajte svoju kartu do Beograda na vodi.

I nisu slučajno tramvaji dovezeni ispred zgrade Geozavoda. Vođeni čuvenom parolom Tramvajem u 21. vek, čelnici Beograda su želeli da arapskim investitorima pokažu koliko računaju na ovo prevozno sredstvo i u budućnosti. Od danas će se pamtiti parola Tramvajem do Beograd na vodi u 22. veku. Treba biti spreman na završetak ovog projekta stotinak godina ranije. Moguće je da se negde provukla i parola Šta će nam metro, to je tako retro, ali to nikad nećemo saznati.

Nema potrebe sumnjati u dobre namere arapskih investitora. Firma koja će graditi Beograd na vodi ima početni kapital od 100 dinara, a to je ipak veće od 89 dinara koliko košta jedna karta za tramvaj, a koja važi svega sat i po. Karta koju su Arapi kupili važiće 30 godina. Doduše, prvo je važila dve godine, pa pet, pa deset, pa dvadeset, ali su joj čelnici Beograda, poznati po inovacijama u pravilima korišćenja javnog prevoza, produžili vreme na tri decenije. Uz ovu kartu, dobija se gratis i karta do stanice Prokop, koja je važila 40 godina, a sada će novih 30. Taman da Beograd dobije još jednu turističku atrakciju - hipstersku stanicu sa dizajnom iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Inače, tramvaj je jedno veoma zgodno sredstvo koje ne mora da služi samo za oduševljavanje investitora.
U tramvaju se mogu sakriti likovi problematične prošlosti, koje nazivaju komunalnim policajcima jer ih tamo od gužve niko neće tražiti.
Tramvajem se može sakriti romsko naselje pored kojeg su trčali sportisti na Beogradskom maratonu.
Tramvajem se može sakriti naslovna strana jednih, nazovi novina, na kojima je otkriven porno snimak hrvatske predsednice.
Tramvajem se može sakriti mesto pada vojnog helikoptera, a one ručke u tramvaju su idealne za prekrivanje nekih nezgodnih redova teksta iz izveštaja komisije zadužene za ispitivanje uzroka pada.

U tramvaju se može organizovati sednica vlade.
Ako ste lav, možete čak pojesti jedan tramvaj i oblaka jedan deo.
I tako, obećaše nam političari da će ceo Beograd na vodi biti završen za dve godine, pa za pet, pa za deset, pa za dvadeset, pa za trideset godina. Neko tu laže. Možda baš tramvaj zvani pusta želja.