Ceh za manjak ulizivanja

Foto Dalibor Danilović

Kada je to jednom objašnjeno tamo gde treba i gde ima težinu, onda više nije bilo prepreka da nosioci kontrolne vlasti postanu po potrebi ubice ili lažovi, a da im se opis radnog mesta svede na jeftine politikante koje skupo plaćamo.

A kada je već tako, onda izvršna vlast ne samo da ima prava da im smanji budžet, što je već i učinila, nego i da ignoriše njihove preporuke. Na primer, 2014. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 16 puta odbilo da izvrši preporuku poverenika za informacije od javnog značaja, dok je Ministarstvo odbrane najveći deo svoje borbene sile iscrpelo na ubeđivanje ne samo kontrolnih tela već i cele nacije da njih niko ne sme ništa ni da pita, a kamoli da ih kontroliše. Da li vlast ima pravo da kontroliše svoje kontrolore je već drugo pitanje. S obzirom na to da sa dosadašnjom garniturom nije živela u harmoniji, niti su Agencija i Savet za borbu protiv korupcije, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zaštitnik građana i poverenica za zaštitu ravnopravnosti slali ulizivačke poruke koje su toliko na ceni, nešto je valjalo promeniti. Recimo, s obzirom na to da je poverenici za ravnopravnost istekao mandat, na njeno mesto je predložena proverena osoba iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

A kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, koja insistira na smeni ministra pravde Nikole Selakovića, s obzirom na to da ne postoje uslovi za smenu direktorke Tatjane Babić, prostor za preuzimanje kontrole je potražen u izboru članova Saveta, tela koje kontroliše Agenciju. Kada je u martu nekim članovima Saveta istekao mandat, brzinom munje je, na predlog Vlade, imenovan profesor Pravnog fakulteta Dragan Mitrović. Ali, član koga predlažu zaštitnik građana i poverenik za informacije još nije ušao u proceduru, a na to mesto su predložili bivšu predsednicu Vrhovnog suda Vidu Petrović Škero. Manevarski prostor za napad na Rodoljuba Šabića baš i nije bio veliki, ali je na početku bitke protiv kontrolnih tela ministar odbrane Bratislav Gašić nekoliko puta insinuirao da je on učesnik akcije usmerene protiv Vojske, odbrane i premijera.

Glavni čin ove predstave se, ipak, vrteo oko ombudsmana, a Šabić za NIN podvlači da se radi o izuzetno personalizovanom napadu. Dešavanja koja su izuzetno direktno usmerena ka zaštitniku građana, ostavljaju u sferi spekulacija mogućnost da se radi o nekakvoj `poruci` upućenoj i ostalim nezavisnim kontrolnim telima. A što se konkretne situacije tiče, mislim da je, koji god motivi da su stajali iza kampanje usmerene prema zaštitniku građana, ona postigla upravo obrnut rezultat - izazvala je snažne reakcije u javnosti u prilog zaštiti zaštitnika građana i doprinela rastu simpatija prema toj instituciji, ističe Šabić.

Toga je, valjda, postao svestan i premijer Vučić i to ne samo zbog činjenice da Saša Janković dobije 10 naslovnih strana čim neko na njegov račun izgovori nešto neukusno, već i zbog ozbiljne zabrinutosti u EU i pitanja da li su ljudi koji se tako ophode prema kontrolnim telima zaslužili otvaranje bilo kakvog poglavlja? Možda je i to bio jedan od razloga što je Vučić prošle sedmice, samo dan nakon intervjua Saše Jankovića NIN-u, upriličio sastanak sa zaštitnikom građana i obećao da će sa njim bar jednom mesečno razgovarati o ljudskim pravima. I ne samo to, preko noći su se utišali i ministri koji su Jankovića danima napadali, a ostalo je da se vidi da li će sastanak u četiri oka premijera i ombudsmana imati ikakve efekte na tabloide, u kojima je cela priča i počela.

Uprkos svemu, još nije definitivno jasno hoće li ovo, ipak, biti priča sa srećnim krajem ili samo još jedan manevar izvršne vlasti da sa vrata skine evropske zvaničnike i domaću javnost? Deo odgovora na ovo pitanje možda se krije i u potezu Momira Stojanovića, funkcionera SNS i predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. On je nekako baš u isto vreme kada je premijer gradio veze sa ombudsmanom, predložio da se preispitaju zakoni kojima se reguliše rad zaštitnika građana i poverenika za informacije, uz obrazloženje da im toliko ovlašćenja koje imaju baš i ne treba. Ko zna, možda u vladajućoj koaliciji misle da je sasvim dovoljno što sve ionako kontroliše izvršna vlast. I kome onda uopšte trebaju kontrolori?