Srbija ne treba da prizna Kosovo

Foto Mitar Mitrović

Gotovo tri godine nakon što se povukao sa mesta posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, Robert Kuper, čovek koji je umnogome pomogao u kreiranju evropske strateške, bezbednosne i odbrambene politike, vratio se u Beograd, kako bi, čini se, srpskim vlastima predočio važnost usklađivanja bezbednosne i spoljne politike Beograda i Brisela. Iako u ovom trenutku više nije deo briselske administracije, Kuperovo insistiranje na ovoj temi u osetljivom geostrateškom momentu i upiranje prstom u poglavlje 31, čiji sadržaj je upravo zajednička spoljna i bezbednosna politika, lako se u javnosti moglo protumačiti i kao meki pritisak na Beograd.

Posebno ako se ima u vidu da je do izbijanja ukrajinskog konflikta ovo poglavlje smatrano tehničkim pitanjem, koje će lako biti zatvoreno. U intervjuu za NIN Robert Kuper ističe da je ovo pitanje jedno od najvažnijih za EU, a na pitanje da li to znači uvođenje sankcija Rusiji odgovara: Ne, to ne znači da Beograd treba da uvede sankcije Moskvi. Bar ne danas i ne ovog trenutka. Nadam se da će problem u Ukrajini biti rešen pre nego što Srbija uđe u Evropsku uniju. I to ne zbog toga što će Srbija kasno ući u EU, već zato što očekujem da će se ova užasna situacija završiti znatno ranije.

Da li je na dugi rok održiva politika neutralnosti Srbije?

Mislim da je Srbija već jasno izabrala pravac kojim će ići. Pogledajte samo ovaj podatak Srbija izvozi 64 odsto robe u zemlje EU i taj trend raste, dok u Rusiju izvozi tek sedam odsto i taj procenat pada. To su činjenice koje su nepobitne. Takođe, ako govorimo o pomoći koju Srbija dobija, 50 odsto dolazi iz zemalja EU, dok ostatak stiže iz SAD. Dakle, Srbija se opredelila Evropa nije njena budućnost, Evropa je njena sadašnjost.

Da li usklađivanje spoljno-bezbednosne politike nužno podrazumeva članstvo u NATO-u?

Unutar Evropske unije imamo zemlje koje nisu članice NATO. Austrija, Švedska, Finska su upravo primer zemalja koje su neutralne. Usklađivanje spoljne i bezbednosne politike u tom smislu ne mora ništa da znači.

Bili ste posrednik tokom briselskih pregovora. Srbija je datum za otpočinjanje pregovora sa EU dobila pre skoro godinu i po dana, ali još uvek nije otvoreno nijedno poglavlje. Zašto?

Ne radim više u Briselu, ali čuo sam da neke države članice traže da se posao koji oko Kosova nije završen sada dovrši i da će Srbija tek tada moći da krene ka EU. Mislim da je to ispravno razmišljanje. Koliko se sećam, Srbija je još 2013. postigla dogovor sa Kosovom o telekomunikacijama i energetici, ali ništa od toga nije primenjeno. Mnoge stvari su važne u evrointegracijama, a puna primena Briselskog sporazuma je jedna od njih.

Da li govorite o Nemačkoj, koja insistira da se prvo otvori poglavlje 35, koje se odnosi na primenu Briselskog sporazuma i punu normalizaciju odnosa sa Kosovom. I šta podrazumeva potpisivanje pravno obavezujućeg akta?

Tačno je da Nemačka traži da se prvo otvori poglavlje 35, a Srbija je već potpisala neke pravno obavezujuće akte. Potpisala je sporazum o zajedničkom upravljanju granicama. Tačno je da je to tehnički, ali je tačno i da je obavezujući akt.

Očigledno je da Nemačka ima dodatnih uslova. Da li će se od Srbije tražiti priznanje Kosova kao uslov za ulazak u EU?

Život je pun uslovljavanja i sve je stvar pregovaranja. Mislim da Srbija ne treba da prizna Kosovo, jer u i samoj Evropskoj uniji ima pet država koje to nisu učinile. Ne smatram da je to najvažnije pitanje, mnogo bitnije je uspostaviti dobrosusedske odnose.

Kosovska vlada nedavno je odbila da pregovara o konstituisanju Zajednice srpskih opština. Da li Priština, po vašem mišljenju, opstruira primenu Briselskog sporazuma?

Sve je moguće, ali to nije bitno za Srbiju. Za vas je bitno da kroz konkretne poteze pokažete da ne možete biti krivi za zastoj u primeni Briselskog sporazuma.

Ali Srbija je već učinila ozbiljne ustupke kada je reč o pravosuđu na Kosovu...

Dobro je čuti da Srbija radi takve stvari, jer je za postizanje dogovora potrebno da strane probiju sopstvene crvene linije. Srbija je sada na dobrom putu, sada čekamo Kosovo i bilo bi dobro da i Priština isto učini. U samom Briselskom sporazumu stoji da njegova primena nije predmet pregovora. Dakle, stvari su sasvim jasne.

Kako su izgledali pregovori u Briselu iza scene? Kakav su utisak na vas ostavili tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači?

Mislim da smo imali dosta sreće što smo mogli da sarađujemo upravo sa njima dvojicom. Kosovo nema iskustva u pregovorima i međunarodnoj saradnji i sa te strane stvari su izgledale prilično komplikovano. Ako govorimo o Hašimu Tačiju, on je čovek koji baš i nema lepu prošlost, ali je vispren i inteligentan političar. Što se tiče Ivice Dačića, on je čovek koji drži reč. Kada sa njim postignete dogovor, možete računati da će se toga i držati.

Kakav je bio međusobni odnos Tačija i Dačića?

Oni se poznaju duže vreme i nije bilo nikakvog neprijateljstva među njima. Znate sami, pregovori podrazumevaju i prijateljski i neprijateljski pristup. Prijatelji ste jer pokušavate da rešite probleme na obostrano zadovoljstvo, a neprijatelji ste jer, ipak, pokušavate da dobijete što više za svoju stranu. U uspešnim pregovorima uvek krećete kao neprijatelj a završavate kao prijatelj.

Kako gledate na događanja u regionu, sukobe i političku krizu u Makedoniji, teroristički napad u Zvorniku. Preti li opasnost da zapadni Balkan ponovo postane izvor nestabilnosti?

Mislim da nije moguća repriza devedesetih. Ono što je opasno na ovim prostorima je stagnacija. Taj trend jasno je vidljiv i u Bosni i u Makedoniji. Zbog toga sam insistirao kod Ketrin Ešton da Srbija krene brže ka Evropskoj uniji. To bi možda bila šok terapija i za Makedoniju i za Bosnu. Poruka je jasna - da se reforme na evropskom putu isplate.

Da li su događaji u Zvorniku i Kumanovu teroristički akti?

Da bismo te događaje mogli da karakterišemo potrebno je da sagledamo širu perspektivu. Nisam siguran da bi se to moglo nazvati terorizmom. Ono što se događalo nije samo pitanje bezbednosne stabilnosti države. I u najuređenijim sistemima postoji terorizam. Ponekad su razlozi dublji. LJudi su frustrirani nedostatkom perspektive, lošom ekonomskom situacijom, teškim životom... Izraz terorizam olako se koristi da bi se nešto okarakterisalo kao loše. Suština je da je u Makedoniji i Bosni potrebna sistemska promena politike, a to je mnogo više i mnogo teže od karakterizacije pojedinih događaja.

Kako biste onda označili te događaje?

Ne znam sve detalje događaja u Bosni i Makedoniji tako da ne bih mogao jasno da ih definišem. Ali, svakako treba biti oprezan kada se koristi izraz terorizam. Sa teroristima nema prostora za pregovore. Nisam siguran oko onoga što se desilo u Bosni, ali sam siguran da sa Albancima u Makedoniji postoje teme oko kojih se i te kako može pregovarati.