Srbija lider - pesimizma

Foto profimedia.rs

Prognoze kretanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) evropskih zemalja nižu se kao na traci i mada nikome u regionu ne ide naročito dobro, Srbija je u svakom proračunu na samom dnu liste. Pre ravno dve godine, premijer Aleksandar Vučić je za NIN priznao da zbog stanja srpske ekonomije ne može da spava. Ko je onda odgovoran što se danas noćne more nastavljaju?

Primera radi, prema procenama MMF-a, ove godine će najbrže rastuća ekonomija u regionu ubedljivo biti crnogorska s rastom BDP-a od 4,7 odsto, dok će je i pored etničkih trvenja i ozbiljne političke krize u stopu pratiti Makedonija sa 3,8 odsto. Rast iznad tri odsto imaće Albanija i Kosovo, BiH 2,3 i Hrvatska 0,4 odsto, dok će Srbija jedina ostati na nuli, što je svakako bolje od prethodno prognoziranog pada za 0,5 odsto. Ako je verovati stručnjacima EBRD, naš BDP će čak i porasti za 0,3 odsto, ali je to svejedno manje od njihove prethodne prognoze o rastu od 0,5 odsto.

Nažalost, samo naivni mogu da pomisle da očigledna tendencija blagog rasta BDP-a odražava nekakav volšebni rast proizvodnje. Naprotiv, to se pre može objasniti činjenicom da su nas 2014. zahvatile katastrofalne poplave, ali i trenutnim niskim cenama nafte, koje su pogodovale uvoznicima energenata, u koje spada i Srbija.

U Evropskoj komisiji strahuju da bi Srbija, zbog nerestrukturiranih javnih preduzeća, mera fiskalne konsolidacije i iščekivanja rezultata igrarija velikih sila, mogla da proćerda potencijal za rast BDP-a i da neće iskoristiti još jednu šansu da ekonomiju postavi na koliko-toliko zdrave noge. Bilo kako bilo, ako je verovati brojkama, Srbija korača putem koji će je izvesti iz recesije. Doduše, u Briselu misle da se ni 2016. neće ostvariti optimistička novembarska prognoza premijera Vučića o stopi rasta od dva odsto. Tamo se Srbija ponovo najlošije kotira na zapadnom Balkanu, s tim što joj MMF predviđa rast od 1,2 a EBRD od 1,8 odsto. Poređenja radi, MMF prognozira da će Albanija iduće godine zabeležiti rast od 4, a Makedonija 3,9 odsto. Jedino će Hrvatska sa rastom od jedan odsto biti iza Srbije, a za to može da zahvali nerešenim ekonomskim problemima pre no što je uopšte ušla u EU. Procene EBRD-a se donekle razlikuju, ali je redosled država gotovo isti.

Šta, međutim, kažu preduzetnici u okruženju? Jesu li zadovoljni 2014. i imaju li bojazni za 2015 ? Ovogodišnji Balkanski barometar, u okviru kojeg je anketirano po 200 rukovodilaca malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji i okolnim državama, pokazuju da su mišljenja preduzetnika u mnogo čemu podeljena. Zajednička im je samo skepsa, jer čak 39 odsto anketiranih tvrdi da su im se uslovi poslovanja u proteklih 12 meseci pogoršali, još 30 odsto smatra da su ostali isti, a ni svaki treći ne misli da su se poboljšali. I pri tome je najviše razočaranih u Albaniji (39 odsto) i Srbiji (36 odsto), dok su najzadovoljniji u BiH (49 odsto).

U Regionalnom savetu za saradnju napominju da su godinu za nama najteže podnela mala preduzeća, gde je čak 40 odsto ispitanih rukovodilaca priznalo da im pada tražnja. S obzirom na ranije već iskazano nezadovoljstvo poslovanjem, pitanje je treba li da čudi što je među njima najviše Srba i Albanaca (37 i 36 odsto) i što upravo Albanci (25 odsto) i Srbi (24 odsto) najviše strahuju da će u budućnosti tražnja nastaviti da opada. Donekle, međutim, ohrabruje što je, ipak, više onih koji predviđaju uspešniju godinu u Albaniji 37, a u Srbiji 35 odsto.

Naročito su indikativni rezultati ispitivanja o promenama broja zaposlenih. Opšti je utisak da oluja tek dolazi. Lane je, naime, 54 odsto rukovodilaca u regionu nekako uspelo da održi isti broj zaposlenih, u svakoj četvrtoj firmi su otvorena i nova radna mesta, dok je tek svaki peti nekoga morao da otpusti i to najčešće u preduzećima srednje veličine. Sada se, međutim, njihova predviđanja za narednih 12 meseci nipošto ne mogu okarakterisati kao optimistična. Naročito u Srbiji, u kojoj skoro polovina, ili tačno 47 odsto rukovodilaca procenjuje da će otpuštanja zbog smanjenja troškova jednostavno morati da bude! S druge strane, isto toliko crnogorskih privrednika planira da zapošljava nove radnike.

Pogoršanje generalne ekonomske situacije je jedna od retkih stavki oko kojih, čini se, postoji saglasnost privrednika u regionu. Najogorčeniji su u Hrvatskoj (75 odsto), a u stopu ih prate kolege iz Srbije (74 odsto) i Bosne i Hercegovine (73 odsto). Iako ni u jednoj zemlji regiona nema mnogo direktora sa ružičastim naočarama, koji veruju da je u njihovoj državi nekako postalo bolje, u Makedoniji po 43 odsto anketiranih misle da im se stanje pogoršalo ili da je ostalo isto.

Za razliku od svih ostalih država u kojima biznismeni veruju da će im biti bolje ili bar isto kao lane (u Crnoj Gori čak 42 odsto preduzetnika veruje u bogatiju budućnost), Srbija je apsolutni rekorder u pesimizmu! Čak 48 odsto rukovodilaca strahuje da će im u narednom periodu bivati sve lošije, dok se ni svaki četvrti (23 odsto) ne nada da će se situacija popraviti.
Većina poslovnih ljudi iz regiona veruje da bi eventualni prijem njihovih zemalja u Evropsku uniju pozitivno delovao na poslovanje kompanija koje vode. Upadljivo najveći optimisti u tom pogledu su kosovski privrednici, jer njih čak 76 odsto veruje u to, a slede biznismeni iz Bosne i Hercegovine (68) i Albanije (67 odsto). I u Hrvatskoj, jedinoj članici Evropske unije, čiji su privrednici obuhvaćeni anketom, tek svaki dvadeseti biznismen smatra da je ulazak u EU negativno delovao na poslovanje njihovih kompanija, nešto više od trećine (35 odsto) ih misli da se u suštini ništa nije promenilo, dok ih 59 odsto smatra da im se zbog toga poboljšalo poslovanje.

I u odgovorima na ovo pitanje privrednici iz Srbije su bili izuzetak. Jedino u našoj zemlji ima manje onih koji smatraju da im ni prijem u EU neće pomoći da poboljšaju poslovanje. Takvih je 42 odsto, za jedan procentni poen više od onih koji veruju da će im članstvo u EU pomoći da razviju biznis. Ovakav strah od EU je sasvim bezrazložan. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da se jedan evropski parlamentarac, koji je želeo da ostane anoniman, posle predstavljanja Balkanskog barometra izveštaču NIN-a poverio da će Srbija u najboljem slučaju u EU ući za osam, a u najgorem za 12 godina, zavisno od toka procesa pridruživanja, ali i od volje članica EU. Jer, dodao je, to što Unija trenutno ne želi proširenje, ne znači da ga neće želeti u trenutku veće političke i ekonomske stabilnosti.

U međuvremenu su vlastima u Beogradu dostavljene preporuke za ekonomsku politiku, a one pored nastavka fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi predviđaju i ubrzavanje privatizacije, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru, bolje upravljanje javnim finansijama povećavanjem kapaciteta Poreske uprave, rešavanje problema rizičnih, nenaplativih kredita, borbu protiv sive ekonomije, novu giljotinu propisa, fleksibilnije tržišta rada, državno stimulisanje privatnih investicija, infrastrukturne radove, posebno na izgradnji saobraćajnih koridora 7 i 10 i gasnih interkonektora do granice s Bugarskom... Podugačak spisak, pogotovo što otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU nije ni na vidiku.