Jezik i matematika

’’Četiri puta manji’ bio bi s minusnim pokazateljem, negativan broj. Deficit može biti za jednu do četiri četvrtine manji, ali nikako četiri puta manji. Isto važi i za reč ’duplo’: duplo veći od 100 je 200, ali se ne može reći ’duplo manji’, umesto 50% manji.“ Očigledno, za jezik ne važe ista pravila kao i za matematiku. Od imenice put nastala je rečca (partikula) put ili puta: put uz redne brojeve, zamenice, prideve (treći put, svaki put, poslednji put), a puta uz glavne brojeve od dva naviše. Reč istog značenja postoji i u drugim evropskim jezicima (ruski raz, engleski times, francuski fois itd.). Gotovo svi rečnici navode da je „puta“ i naziv za znak množenja („putaču“, onu što se tradicionalno piše kao slovo iks, dok matematičari više vole uzdignutu tačku, a na kompjuteru se danas ona obično zamenjuje zvezdicom): 3 x 6 čitamo „tri puta šest“. U matematici su sve mere orijentisane, zna se gde je nula na skali i u kom smeru brojevi rastu. I jezik je na isti način jednosmeran kad je reč o imenicama, pa zato govorimo o starosti deteta, o debljini dlake, o težini zrnca peska. Pridevi i prilozi, međutim, dolaze u parovima suprotnog značenja, pa ono što je s jednim pridevom množenje, s drugim će postati deljenje. Ako je soliter pet puta viši od vaše kuće, onda je sasvim logično reći da je ona pet puta niža od njega. Ako je prethodna istorijska epopeja pisca N.N. bila triput duža od njegovog najnovijeg romana, onda je ovaj triput kraći. Na isti način, 400 je četiri puta veće od 100, a 100 je četiri puta manje od 400 (ili četvrtina od 400, ili 25 odsto od 400). „Dvaput manji“, „dvostruko manji“, „duplo manji“, „upola manji“, „50 odsto manji“ – sve znači isto, jer jezik ima i koristi mogućnost da isti pojam iskaže različitim rečima.