Angloholizam

Danas, naravno, svetom vlada engleski. Da ne bih ponavljao već mnogo puta postavljana pitanja o „kešu“, „raftingu“, „predatorima“, „donorima“ i slično, navešću samo tri međujezičke zanimljivosti. „Probajte Badvajzer, najpopularnije pivo u Češkoj“, poručuju nam u TV reklami. To pivo dolazi iz grada koji se zove Buđejovice, punim imenom Česke Buđejovice. Nemci ga zovu Budweis (izg. Budvajs), sa pridevom Budweiser (Budvajzer). Svojevremeno je neki preduzimljivi pivar rešio da proizvodnju tog piva izveze u SAD. Svestan da Amerikanci nikad ne bi mogli da izgovore češko ime, nazvao ga je Budweiser, što je u američkom izgovoru postalo Badvajzer. Vrlo zgodno za marketinške svrhe, pošto se skraćuje u bud (drugar), pa možete u svakom američkom baru da naručite: „Give me a Bud!“ Eto, tako je češko pivo, obišavši Zemljinu kuglu, stiglo u bratsku slovensku zemlju pod englesko‑nemačkim imenom. Klavičembalo, instrument s dirkama, nastao je u Italiji i nosi italijansko ime (često skraćeno u čembalo, kao što i violončelo i violončelista skraćujemo u čelo odnosno čelista). Bio je veoma omiljen od 16. do 18. veka, pre nego što ga je potisnuo novopronađeni klavir. Na Radio Beogradu možete čuti kompozicije za čembalo Skarlatija, Baha, Hendla i drugih velikih muzičara, ali isključivo pod engleskim nazivom „harpsikord“, jer tako piše na disku. Često se pitam da li su voditelji i voditeljke emisija klasične muzike uopšte svesni da taj „harpsichord“ nije ništa drugo do čembalo o kome su učili na FMU. Na istom tom Radio Beogradu slušam o konkursima za kratku priču, o piscima kratkih priča, izdavačima kratkih priča... I Tvrtko Prćić i Živorad Kovačević kritikovali su taj bukvalni prevod engleskog short story, umesto našeg pripovetka, ali uzalud. Reč pripovetka naprosto je nestala iz upotrebe u medijima. Ja i dalje mislim da su Laza, Milovan, Domanović, Kočić, Janko Veselinović pisali pripovetke a ne „kratke priče“, ali šta da se radi kad su i izdavači i književni kritičari podlegli „angloholizmu“...