Dačiću smešta Vučić, a ne ja

Foto Đorđe Kojadinović

Najava saveza nekada političkih protivnika raspalila je maštu javnosti i donela nagađanja da li je ta koalicija samo način opstanka dvaju političara i dveju partija ili još jedna igra premijera Aleksandra Vučića. O tome šta su njegove stvarne namere, govori za NIN Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke.

Od formiranja SDS suočavam se sa orkestriranim lažima režimskih medija i vladajućih i opozicionih stranaka da mi je namera da uđem u Vladu po svaku cenu. To mi nije namera, a SDS sam formirao jer sam video da DS nije stranka koju sam gradio i da korak po korak postaje vlasništvo vrlo bogatih ljudi, koji su imali interes da utiču na stranku. Mi svakodnevno upućujemo najoštrije kritike ovoj nesposobnoj vlasti i apsolutno nijedna naša reč ili potez nas ne kandiduje za Vučićevog partnera, kaže Tadić.

Koji bogati ljudi, i kako prilaze stranci i političarima?

Pa ja nikada ne bih ni napustio DS da nije formirao predizbornu koaliciju 2014. sa ljudima koji su urušili moralni kredibilitet DS.

Mislite na

Na Zorana Živkovića. Nikada ne bih izašao iz DS, ali pored toga što sam video i nameru da se stupi u političko finansijski savez sa Miškovićem, jednim od mojih najvećih političkih neprijatelja, jer je imao najveću političku snagu, zbog vlasništva nad medijima, finansijama itd. i uticao je i na kurs dinara, pa je i u izbornom procesu destabilizovao devizno tržište.

Kako?

Većom ponudom ili kupovinom dinara kada mu je to trebalo. Na našem, vrlo ranjivom deviznom tržištu, neko sa toliko novca je uvek mogao to da uradi. I Miškovića nisam kreirao ja, već je on to postao za vreme prethodnih vlada. Sa mnom je imao vrlo loše odnose, ali je u medijima kreirana lažna slika o tome. Napustio sam, dakle, DS kada je interese članstva pobedila grupa koja je politiku svela na brutalni interes. SDS sam formirao da obezbedim kontinuitet onoga što je bilo najbolje u DS, da napravim političku platformu za nove, mlade i sposobne ljude. Bez te selekcije politički ološ će i dalje dominirati nad političkom vrlinom.

Niste formirani kao rezervna opcija Vučića?

Taj napad je krenuo iz DS i to upravo od onih koje Vučić danas naziva drugovima, a i vlastima je odgovaralo da se smanji rejting opozicije. Stvarnost ih je demantovala odmah nakon izbora kada smo odbili da uđemo u Vučićevu vladu, a nemam nameru ni posle sledećih izbora. Jednostavno, protivim se politici koja nas neprekidno dovodi u krize da bi nas onda kao slavodobitno iz tih kriza izvlačila.

Zar priča o Dačiću nije zajednička igra vas i Vučićakako bi napravili prostor za vas?

To je potpuna besmislica. Dačić se i 2013. suočavao sa sličnim optužbama. I tada su nas optuživali za to što je notorna laž. To zna i Dačić. I Vučić. Ali, Dačić ne sme da kaže da mu to radi njegov koalicioni partner, SNS, koji ga drži na kratkom povocu, da mogu da mu stegnu omču oko vrata kada ga treba disciplinovati, da ga podsete da je manjinski partner. I da mu popuste omču kada je koristan, kao ovih dana kada izgovara poruke protiv Hrvatske.

Da kaže ono što Vučić misli?

Što Vučić neće da kaže zbog svojih političkih interesa, a Dačić hoće da bi opstao u koaliciji. Mučeni Dačić misli da želim da ga zamenim u Vladi, iako mi ne pada na pamet da SDS zameni SPS, jer ne vidim naš interes da ulazimo u Vladu koja vodi pogrešnu politiku. Koncepcijski, vrednosno, ideološki mi ne pripadamo ovoj Vladi, iako je ona prihvatila naš strateški cilj, a to je put evropskih integracija. Ali nije to pitanje svih pitanja. Mi se pre svega vrednosno razlikujemo. Ja nikada ne bih brutalnim lažima napao političke protivnike da su pokrali izbore. A sećate se Nikolićevog i Vučićevog spektakla ispred Skupštine?

DŽak pokradenih listića?

Da, koje je kasnije tužilaštvo proglasilo potpunom laži. Mi smo dva sveta. Ja sam za fer političku borbu. Nikada Dačića ne bih ucenjivao. A Dačić je morao da me optužbi da bi mogao da pronađe modus vivendi sa Vučićem u koaliciji. I Dačić to dobro zna, ali i dalje priča laži, kojima me optužuje za teška krivična dela.

Tužili ste Dačića zbog toga?

Naravno.

A on vas? Najavio je tužbu?

Naravno da nije. Neki njegovi ljudi mi kažu - pa to je politika. To nije politika! To je kloaka! I neki ljudi iz DS doživljavaju politiku na sličan način. Nikada neću biti deo te politike. Moramo li svi da budemo agresivni, da grizemo jedni drugima vratove ako se politički ne slažemo? Cenu takve politike će plaćati građani. Ko će da investira u takvu zemlju? Niko.

Je li Srbija zemlja bez opozicije?

DS sa sadašnjom retorikom je za vlast idealna opozicija. SDS je istinska opozicija, koja je odbila da uđe i u pokrajinsku i u republičku vladu.

U DS kažu da ste im ostavili dug zbog koga je stranka pred bankrotom?

Taj dug su napravili ljudi koji i danas vode finansije u DS. Nikada se nisam bavio finansijama stranke, već samo politikom.

Šta vas je spojilo sa Čedomirom Jovanovićem nakon prilično loših odnosa?

Nisam ja bio sa njim u lošim odnosima, bio sam uvek pristojan, što se za njega nije moglo uvek reći.

Izašao je iz stranke u vreme dok ste vi bili njen lider?

Jovanović je izbačen jer je predlagao formiranje frakcije, a to je protiv Statuta i tu je stvar čista. Nas spaja ideja o strateškim ciljevima Srbije, a razgovaramo o političkom savezu u svrhu formiranja suštinske i kompetentne opozicije ovoj vladi.

Koalicija sa Jovanovićem je samo pokušaj dva političara i dve partije da prežive?

Da sam se rukovodio tom politikom nikada ne bih skratio mandat predsednika Republike zbog viših nacionalnih ciljeva, jer sam kao političar sa iskustvom znao da postoji rizik da ću izgubiti izbore.Tako mi ni sada nije cilj političko preživljavanje, već formiranje snažne i kredibilne opozicije koja bi trebalo da okupi što veći boj stranaka.

Kažete da nemate nameru da ulazite u vlast sa SNS. Zar uvertira za to nije koalicija u Šidu, gde delite vlast?

Nikada nismo rekli da nećemo na lokalu u koalicije tamo gde vidimo da takve koalicije mogu biti opravdane lokalnim interesom. To, naravno, ipak isključuje šovinističke i stranke koje su protiv evrointegracija.

Hoće li izbora uopšte biti?

Ne bih kao drugi poleteo na prvu udicu koju im je Vučić bacio, jer dobro znam kako politički rezonuje. Organizovaće ih ako proceni da će vremenom gubiti popularnost, što je izvesno, a neće ukoliko proceni da zbog toga može nastupiti velika ekonomska šteta, jer mu je bitno da bar statistički pokaže da je njegova politika uspešna. Tu ne može da pokaže baš ništa, osim da krivotvori rezultate, jer investicija nema, a tek ih neće biti u izbornoj kampanji. Zato vaga da li će izbora biti ili ne. Drugi Vučićev razlog je što procesi koji se vode za finansijske zloupotrebe bi mogli na kraju da rezultiraju slomom njegove antikorupcijske borbe. Npr. proces protiv Miškovića se ne vodi za ono što se za mog mandata dominantno istraživalo, za pranje Šarićevih para u građevinskoj industriji.

Stvarno niste videli snimke Dačića i Radulovića?

Ja ne lažem. Nisam to video!

Kako je moguće da vas nisu informisali, Rakić je bio vaš čovek, a Dačić partner?

Ja se ne mešam u istrage. Informisali su me da postoje kontakti ljudi iz Dačićevog okruženja sa ljudima iz kriminalne sfere. Nisam bio kao Koštunica neobavešten. Bio sam obavešten, ali se ne bavim istragama kao tužilac ili policajac

Ali

Nećete me prekinuti sada. Bio sam predsednik Republike, a predsednik u normalnim zemljama ne traži uvid u istražne radnje i ne izigrava Eliota Nesa. To je nadležnost drugih institucija. Na Savetu za nacionalnu bezbednost pričali smo o svim pitanjima koja se tiču bezbednosti zemlje pa i pitanja organizovanog kriminala, ali ne i o svakoj pojedinačnoj istrazi. To je i odgovor Draganu Šutanovcu, koji iz naivnosti ili loše namere kaže da nije informisan da je Dačićevo okruženje bilo pod istragom. Pa, u uređenim zemljama tužilac ima pravo i obavezu da sprovodi istragu prema svakome ko je sumnjiv, uključujući predsednika države ili člana vlade i ne otkriva da je neko sumnjiv, jer bi time urušio istragu. Dakle, oni koji su vodili istragu o tome me nisu informisali na sednici Saveta, nego na zakonom utvrđen način. Sam Vučić je rekao da je istraga završena 2013, godinu nakon mog mandata i da nema dokaza o Dačićevim kriminogenim aktivnostima.



Pošto to nije dokazano, da li je to bila klopka za Dačića?

To pitanje postavite sadašnjim vlastima, koje su i otvorile aferu snimak.

Već način da se spremi materijal kojim bi mogao biti ucenjivan u vaše vreme, kao i sada? Taj mehanizam ucena uz korišćenje DB-a i policije princip je po kom deluje naša politika?

Dačić me optužuje da koristim taj princip, iako dobro zna da sa tim vrednosnim poretkom nemam ništa. Dokaz za to je vrlo jednostavan. Mislite li da bi moja politička popularnost bila manja da je Dačić u mom mandatu uhapšen? Ne, bila bi veća.

Što ste onda prozivali Dačića da je srpski Sanader, kao što on kaže?

I to je notorna laž. To nikad nisam rekao i zato sam, između ostalog, i tužio Dačića. Baš me zanima ko će da svedoči da sam to rekao.

Viđate se sa kumovima? Šutanovcem, Đilasom?

Sa svima se pozdravljam kada se sretnemo, ali ne znači da o svima imam dobro mišljenje.

Sa Jeremićem?

To važi i za njega.

Kada nemački zvaničnici kažu da se njihovi biznismeni dive rezultatima srpske ekonomije, da li se šale s nama?

Ne, već sprovode svoj interes. Oni su to govorili i dok sam ja bio predsednik. Ali, nikada to nisam razumeo kao pohvalu iza koje slede masovne investicije. Razlika između naše i ove vlade je što se ova oduševljava tim suštinski praznim rečenicama. Stvarni razlog za divljenje je kada neko u vašoj zemlji uloži svoj novac, a sve postojeće investicije dogovorene su još u naše vreme. Nema nijedne nove. Pa 2012. imali smo tri puta više investicija nego što će ih biti ove godine. Koga su oni doveli? Mercedes? Videćemo verovatno 20 autobusa i to je sve.

A Beograd na vodi?

Čitav taj projekat je pravno sporan. Pored toga, bojim da ćemo na kraju dobiti jedan toranj, tržni centar i dve stambene zgrade. Uveravani smo da će doći 3,5 milijardi evra investicija u razumnom roku, a ne u 20 ili 30 godina. I šta onda to znači za Srbiju? Stotinak miliona evra godišnje. To je apsolutno nedovoljno. Nama za oporavak treba 4-5 milijardi evra godišnje.

Može li i kako izbeglička kriza uticati na naizgled nikad bolje odnose Nemačke i Srbije?

Tu treba razlikovati javnu i tihu politiku. Javna je da Nemačka podržava Srbiju. Ali kakva je nemačka tiha politika prema Mađarskoj i Hrvatskoj? Ona, braneći svoju poziciju, nema interes da odjednom primi milione, već da priliv izbeglica učini izdržljivim za svoju ekonomiju i sistem socijalne zaštite. Ne treba biti naivan. Velika podrška, koju javno dobijamo, ne znači da zemlje u koje izbeglice idu iz Srbije ne čine sve da se taj proces uspori.

Pokazuje li zaoštravanje odnosa Hrvatske i Srbije da je mašinerija iz 90-ih spremna?

Kako ne bi bila kada su na vlasti u Srbiji stranke koje su i 90-ih bile na vlasti. Ne mogu one da promene političku filozofiju tako lako kao što mogu da promene političku tehniku. Slično je bilo i pred odlazak Vučića u Srebrenicu. U suštini ponovo su zatrovani odnosi sa susedima.

Je li to politička manipulacija i čija? Milanovića i Vučića?

Svako ko zna šta je politika zna da je to politička manipulacija i da su te poruke usmerene prema vlastitim biračima.

Da li bi se sve ovo događalo i da smo u NATO?

Naravno da ne. To je razlog zbog kojeg sam bio za evroatlantske integracije. Ako Srbija ne bude išla ka NATO, biće uvek zona velike neizvesnosti, bezbednosne i investicione.