Vučić ne može da natera elitu da ga voli

Foto Zoran Lončarević

Najzabavnija joj je rečenica koju je izgovorio urednik nekog tabloida: Ona Bojana Maljević, ona tvita šta joj padne na pamet! - Jok, nego ću da tvitam šta nekom drugom padne na pamet?!, kaže. Tviter joj je poslužio kao reklama za posao kada je počinjala da radi kao producent serije Otvorena vrata. Nisu imali novca za medijsku kampanju i reklamirali su je kroz društvene mreže. Navukla se, ali nije od onih koji tvituju po čitav dan i svakog dana.

To što tvituješ te dovelo na spisak državnih neprijatelja?

Ne mislim da je Tviter tako bitan, ali pošto je otet prostor u mejnstrim medijima, a život se odvija tako brzo, nije nevažan izvor informacija. Kad je 2012. promenjena vlast, nisam odmah bila kritički nastrojena. Slika je počela da se ukazuje na pravi način od Feketića. Pa oko poplava, Beograda na vodi, lične karte, ugovora, diploma, afera, helikoptera, sad stanova Mnogi od kojih smo očekivali reakciju, kritičku misao, stav, pokušali su da se sakriju u tu Pandorinu kutiju. Ćutanje, ta velika tišina koja se širila i reakcije vlasti na malobrojne kritike bile su iritantne. Kulminiralo je prošle jeseni, kada je izašao spisak nepodobnih tviteraša i kada su televizije naglo počele da menjaju programske šeme, pretvarajući ceo naš javni prostor u veliki turbo-rijaliti.

U jednom momentu si postala zanimljiva jednom tabloidu. Kada si tvitala u cilju podrške Saši Jankoviću, izašla je priča o navodno tvojoj kafani i dugu za struju od 80.000 evra?

Dešavalo se to dok sam pružala podršku zaštitniku građana, zbog nezapamćenog medijskog linča kom je bio izložen. Naravno da nemam kafanu, niti dug. Preko Tvitera mi se obratio urednik tog tabloida, prvo da me ubedi da grešim i da ne znam koji je zlikovac Janković. Potom je najavljivao da će taj tabloid pisati o meni. Rekoh: Piši šta hoćeš, samo da znaš - ja psa nemam!, misleći na ono što je uradio Vanji Ćalović u Crnoj Gori, taj isti čovek, stavivši je na naslovnu stranu u kontekstu pornografije sa životinjama. Onda su pisali: Odakle ti pare? Od države si uzela za film

Dakle, bio je to obračun sa tobom?

Ali ko sam ja? Šta ko ima da se obračunava sa mnom? Nisam bila jedina, to je zadesilo skoro svaku javnu ličnost koja se usudila da kaže: Čekajte! Ovo je strašno! Nisam ja tu važna, mi svojim reakcijama zapravo dajemo mogućnost tabloidima da još više pišu o tom nečemu što im je predmet interesovanja. To nije obračun, tu se radi o ućutkavanju. I o nedostatku ljubavi takozvane intelektualne elite, uprkos poverenju građana od preko 50 odsto. Razumem ja kako se premijer oseća. On je prvi lider koji ljubav te elite nije dobio. Svi su je imali, Milošević, Koštunica, Đinđić i onaj nesretni Tadić. Setite se koliko je i Čedu deo intelektualne elite podržavao. Baš smo navijali za promene, za neki rezultat, pa se nije dogodilo, ali ta je ljubav postojala, podrška i žmurenje na greške - u nadi da će se dogoditi to nešto što svi čekamo od 2000. I sad, jedini koji to nema od svih njih je Vučić. Tomu ne računam. Kapiram da je to bolno. Ali to ne znači, valjda, da premijer treba da proziva ljude, kao Kokana Mladenovića na konferenciji za štampu, ili mene u TV emisiji, ili sutra opet nekog, govoreći kontra onome što nalaže pristojnost. Vučić misli da se uvažavanje stiče omalovažavanjem?! I saradnika i neistomišljenika. To prosto ne biva.

Gledala si tu emisiju, i šta si razmišljala do momenta kada je premijer pomenuo tebe?

Ne, bila sam u pozorištu, tada sam gledala sjajnu Dudu Glid kao Majku Hrabrost. I zatekla sam stotinu poruka povodom te emisije. I gledam sa sinom čoveka koji neprestano govori, od kojeg niko ne može da dođe do reči, uvek iste stvari, umara ta taktika, a očito je taktika: smožditi sagovornike, pa i gledaoce, da steknu uverenje da on vlada materijom, nekim brojkama, informacijama, nekim namerama, rezultatima, a u stvari je sve to običan pi-ar, i od toga nema ništa. Nažalost, sve je fejk. Ova vlada samo je nasledila prethodni model i dodatno ga je razvila. Tako da mi živimo u maketi. Zemlja maketa. U kojoj samo on radi i samo on pati. Za Kosovo smo čuli informaciju da oka nije sklopio zbog odluke Uneska, pri tome se ponaša kao da je za tu odluku čuo tek tri dana ranije, a mi znamo godinama šta je tema, plan, a on saziva trust mozgova, Crkvu, Vladu, Akademiju nauka - dan uoči glasanja. Potpuna farsa.

Dobro, da se vratimo, i, ti čuješ svoje ime Zašto se premijer interesuje za to što radiš ne kao glumica, nego u slobodno vreme?

Odlučio je da nisam elita. Čovek kojeg niko nikada nije video u pozorištu. Hvala mu, jer ta elita nikada ne bih volela da budem. Trenutno su za njega elita oni koji ga vole ili koji ga se plaše. Mislim da je hteo još neka imena da navede koja nisu elita ali mnogi misle da jesu, tako je rekao, ali je shvatio u trenutku dok je izgovarao moje prezime da je bez veze, da je glupo, pa se zaustavio i nastavio o opozicionim liderima. Zamislite premijera u nekoj drugoj zemlji kako pominje neku glumicu koja je, pazite, na Tviteru nešto kritikovala, pa to je neozbiljno!

Nije te iznenadilo?

Ne, jer nije prvi put da proziva ljude, ali sam mislila da je počeo da kontroliše svoje neozbiljnosti u odnosu na ranije gubitke kontrole. Ali, eto omakne mu se. Valjda mu je neko tog dana rekao da sam tvitala o izjavi doktora Vlade Kostića o Kosovu. Za koju je premijer mislio da nije trenutak.

Rasla si na Kosovu?

Veliki deo moje porodice je živeo na Kosovu, moja baka je bila direktor bolnice u Gnjilanu i tamo sam često boravila. Deo familije je iz Podujeva, morali su da se isele, neki su i stradali. Kada pričam o Kosovu nisam plavuša koja lupeta, nego sam tamo odlazila, mnogo slušala od ljudi, bake, oca Boli to što je svako pokušavao svoj deo kapitulacije da predstavi kao pobedu, uspeh. Počevši od Kumanovskog sporazuma. I sada su iznenađeni poglavljem 35 iako je to deo Briselskog sporazuma koji su čitali, čitali i potpisali. Ne možeš istu stvar predstaviti kao uspeh, a potom kao izdaju saveznika.

Ne ćutiš jer ne mogu da te ucene?

Svakoga možeš da uceniš nečim. Svako ima u biografiji trenutak koji mogu makar da predstave na drugačiji način. Teška je sloboda bez sigurnosti, a ja taj minimum sigurnosti imam. Nemam kredite, imam stan, posao koji ne zavisi samo od političke volje nekad i zavisi, ali ne nužno. Ali da je i drugačije, nisam osoba koja ćuti zbog toga što misli čime će sutra da nahrani decu... Odrastala sam u porodici i vremenu gde je bilo važno imati kritički stav. I kad smo imali i kad nismo imali novca.

Mnogi su odrastali na toj kulturi. Gde su?

Ima mnogo ljudi ali nemaju priliku da govore. Ne možemo osuditi ljude što im nije blizak neki medij poput Tvitera. Neko izražava svoju energiju i stav kroz projekat, film, predstavu, tribinu, tekst, pesmu Društvo bi se bolje razvijalo kada bismo mogli da čujemo češće različita mišljenja. Normalno je da pitamo i da na kraju krajeva dobijemo odgovore na neka važna pitanja, na različite afere i povodom one strašne nesreće kada je pao helikopter. Pre nekoliko dana pozlilo mi je kad su objavili da je general Bandić kriv. Ja ne znam ko je kriv - ali znam da je Vučić još 17. marta rekao doslovno ovo: Krivca ne mora biti, a ako hoćete krivca: to jedino može biti general kojeg ste najviše voleli Bandić.

Mi živimo u autokratiji. Ona je umivena, drugačija od onoga što piše u udžbenicima pod tim pojmom, ali jeste. Jedino što mi uliva nadu je činjenica da Vučić nije pravi vođa. Da bi bio vođa, morao bi da ima stvarne sledbenike. A sledbenici nisu isto što i poltroni. Da bi neko imao sledbenike, mora da bude dosledan, da mu ljudi istinski veruju. On to nije, niti se na pravi način distancirao od svoje prošlosti.

Rekla si još 2009, na primer, da 5. oktobar doživljavaš kao izdaju?

Kao izdaju onih od kojih smo očekivali promene.



Šta im zameraš?

Što nisu uradili ono za šta smo se borili. Samo su iskoristili sve načine da sebi učine živote ugodnijim i da se obogate. Tako je 5. oktobar postao opšte mesto, i tu u potpunosti razumem misao profesora Todora Kuljića da je 5. oktobar trajno potrošen i da ga je, na neki način, stigao zaborav. Jeste.

Urušene naše nade?

Apsolutno! Ta priča da je Vučić najveći evrofanatik, to je pi-ar. EU je projekat u koji on ne veruje. S razlogom, da se razumemo. Mnogo toga na tom putu ka EU je problematično i on to koristi upravo da bi duže vladao. To je isto što i Velika Srbija. Odnosno, kad Vučić kaže EU, to je isto kao kada je govorio Velika Srbija, za koju je takođe znao da se nikada neće dogoditi, ali su na tome dražili narod, budili nacionalizam, vladali, tako sada na ovom evropskom putu evrofanatično poručuje da može da ne bude predsednik Vlade, ali da se posvađa sa Angelom Merkel, to nikako. Kako da ne.

Kada bi te sada pozvao na kafu, pitao: pa dobro Bojana, ajde, kaži, šta bi ti na mom mestu, šta ti to toliko smetam?

Ne smeta on meni lično, smeta ovoj državi. Takav način vladanja smeta. Imao je istorijsku šansu sa tolikom većinom da promeni nešto. Mogu da razumem Tadića koji je stalno kukao da ih je 14 partnera u koaliciji, silni kompromisi, svako traži nešto, ne može se menjati društvo u takvim okolnostima, pa važi Borise, O.K. Onda idi. Onda dođe Vučić koji ima istorijsku šansu da formira vladu bez bilo koga, da sam preuzme odgovornost za državu i konačno uredi institucije. Uradio je sve suprotno. Nama vladaju ljudi koji ideje zasnivaju mahom na nepročitanim knjigama u biblioteci. Mislim na one bolje među njima.

Možda drugi nisu hteli sa njim u Vladu?

Da li je moguće da niko nije hteo, što nam onda to nije rekao: evo zvao sam da ministar vojni bude ne znam ko, odbio je ovaj, onaj meni je dato da radim sa keramičarom! Mada, ni tada ne bih mogla da razumem. Nemoguće da ti se baš toliko nije posrećilo, uz toliku većinu i poštovanje, svi ti se udvaraju a niko neće u Vladu? E, pa ne verujem u to. Verujem suprotno: da je on tip lidera koji hoće oko sebe slabe ljude da bi mogao njima da vlada. Dobri lideri oko sebe okupljaju jake, najbolje i imaju na kraju rezultate. Iako je to rizično, jer jaki imaju veće ambicije, ali pravi lider zna da je manja šteta od toga što neko ima veliku ambiciju i može da mu parira nego od toga da oko sebe okuplja mediokritete. Autokrata voli da vlada slabima, jer je slab. Zanimljivo je da se neko ko je, navodno, inspirisan Veberom u stvari oslanja na apstraktnu matematiku, a da ne uspe da napravi ama baš nikakav pomak u državnoj administraciji i instituicionalnom sistemu.

Pa poligraf treba da reši stvar?

Poligraf je institucija! Svi znaju da sud ne uzima poligraf kao validan dokaz, ali neukim narodom vladaju pomoću atrakcije. Prošao je poligraf! Nije prošao! To je tako sramno. Opasno je kada ministar govori o potvrdi nečije kriminalne aktivnosti kroz poligraf. Ali, od prvog čoveka policije ne iznenađuje me baš ništa, imajući u vidu da je plagirao doktorat. To je toliko kriminalno, da ne znam šta još da izdvojim. Stevan Dojčinović, tvoj kolega, pitao je kako da se novinari uopšte bave novinarstvom u zemlji u kojoj svaki dokument koji dobiju kao zvanični bude proglašen falsifikatom? Mi živimo falsifikat falsifikata svega. Mi smo generalno društvo u velikom problemu i narodu nema ko da kaže u kakvom smo mi problemu. Pri tome, to nije moja misija.

To je rezultat urušenog sistema vrednosti, sloma morala?

Naravno. Uzmimo samo činjenicu da premijer nije došao na javni servis da saopšti tu važnu odluku da li će biti vanrednih izbora - nego na privatnu televiziju. Okej! Ali u pauzi rijalitija! Ta činjenica da mi gledamo nekog kriminalca i neku prostitutku na televiziji i da dok to traje, pošto emisija sa premijerom kasni, gledamo kajron sa najavom tipa uskoro će se pojaviti vladar svega i saopštiće nam našu sudbinu. Ti gledaš ovi se tamo tuku, vređaju, psuju, jebu da izviniš, gledaš dno ove zemlje i onda on uđe, saopšti šta treba da saopšti, kaže koga on priznaje za elitu a koga ne - i mirno nastave sa rijalitijem. Mislim da to nije normalno. Sad, ako neko misli da sam luda i loša, jer mislim da nije normalno da premijer saopštava na taj način, u tim okolnostima, važne državničke odluke

Ne slušaš savete ponašaj se kao pas, ćuti, budi mirna, budi mirna, sedi? Oni na vlasti misle: šta je sad ovoj glumici?

I ja se ponekad pitam šta mi je. Mene samo zanima da postoje institucije, vladavina prava i kultura u zemlji u kojoj žive moja deca. Jedini moj interes je zajednički interes zdravog društva. Nemam političke ambicije, a mogu i da ćutim.