Bez sistema sve je avantura

Foto Zoran Lončarević

Ima li smisla da nekog ko se odazvao pozivu na razgovor prvo pitate odakle mu ideja da još uvek ima smisla govoriti? Mislim da nema, osim ako razgovarate sa Danom Popović koja na to pitanje odgovara: Sigurno da ima smisla, ali meni sve manje. Zbog smisla u koji veruje više nego u sebe, govori meni, za neke od vas.

Na obeležavanju godinu i po dana Vlade čuli smo da prvi put u istoriji imamo milijardu evra u budžetu i da naša deca mogu da budu sigurna da će živeti u srećnoj, stabilnoj zemlji. Šta si ti čula?

Naša privreda je bolesna, nepokrenuta, na samoj ivici egzistencije. To je jednaki uspeh kao da si jako bolesnom čoveku dala pet lekova koji će da pokažu da ume da stoji na nogama i da se na slici smeši. Ništa više od toga. Svi znamo da niko ne može da dobije posao ako nije u SNS-u, da nijedan veliki problem nije rešen, da u parlamentu neće biti donet nijedan zakon koji vodi ovu zemlju napred ukoliko nas EU ne natera motkom, a i kad ga donesemo svi znamo da ga nikada nećemo primenjivati. Apsolutno rasulo.

Ima li nešto dobro?

Ima dobrih pomaka, dati su neki dobri lekovi, ali to je sve kozmetika. Kada ti neko kaže - predebeo si, idi na dijetu - i kad ti smanji obroke, to je stvarno dobro, ne može da se kaže da nije, ali ako si istovremeno imao upalu slepog creva i nisu te poslali na operaciju, za samog pacijenta je potpuno svejedno da li je ostao debeo ili nije, jer glavnu stvar nije uradio, bolesni organ nije odstranio.

Koju operaciju je izbegao debeli mršavko?

Odstranjivanje partijske države, da se država potpuno odvoji od privrede, da više nijedan direktor ne može da bude partijski čovek. To nema nigde na ovom svetu, ovde se stalno priča kako eto Norveška i Francuska imaju državne firme. Da, imaju, ali po jednu na milion i potpuno su nezavisne od bilo koje norveške ili francuske partije. Nije moguće da norveški predsednik postavi direktora u neku kompaniju, oni ne poznaju taj način funkcionisanja. Da ne pominjem operaciju obrazovanja koje potpuno propada, ljudi biraju fakultete na kojima ništa ne uče, dobijaju lažne diplome sa kojima u državi mogu da nađu fantastičan posao. Te dve stvari nas potpuno ubijaju.

Brineš o obrazovanju, kao da nisi čula da je nađen lek dualno obrazovanje?

To mi tek nije jasno. Ako je firma dobra i uspešna, koga će direktor da zaduži da podučava, ispituje i ocenjuje đake? Najbolje radnike? To ne deluje verovatno, čak ni u slučaju da država taj posao dodatno finansira. Ali, recimo da to nekako rešimo, opet ostaje pitanje u kojim preduzećima će se to odvijati? Svi đaci bi hteli da idu u informatički sektor, kad se tamo popune sva mesta lako može da te zapadne praksa u vunovlačarskoj radnji u Sarajevskoj ulici! I čemu onda ta diploma? Pitam se razne stvari, ali jedno se ne pitam, odmah se vidi - evo nama novog izvora korupcije, plati pa upiši dete na neku dobru praksu! A kad je tata već platio, zašto bi se dete mučilo da išta nauči? Nije u Srbiji problem dualno, već primarno obrazovanje. Programi su loši, đaci uče napamet, to nikog ne zabrinjava, nego uvodimo dualno. Odlično. Predlažem da odmah uvedu i tercijarno, kad je bal nek je bal!

Vraćam se na partijske direktore, šta fali što je Nikola Petrović kum i partijski čovek kad EMS radi fantastično?

Nema loših ljudi, ima loših sistema. Ne znam da li je tačna priča da je sestri Kori Udovički kum tražio reket od dva miliona, ali to ne bi bilo nelogično u ovoj sredini, a ako je tražio verovatno nije tražio za sebe nego za partiju - partije tako žive. Kad postoji uređen sistem nijedna firma ne može da opstane ukoliko je u minusu, nikada i nigde. Ako si u minusu ti ne postojiš, a u Srbiji su skoro sve državne firme u minusu. Bajatović deli 15. platu i vozi džip veličine ovog prostora u kome se nalazimo (oko 200 kvadrata, prim.a.), a ima minus. To ne može, ili si na nuli ili si u plusu - to je tržišna ekonomija. Kada bi tog čoveka zaposlila bilo koja firma koja funkcioniše po tim principima on bi verovatno dobro radio, nemam lično ništa protiv njega, ali - em je firma državna, em se pare odande tuneluju na razne stvari, em su javne nabavke potpuno netransparentne.

Šta je suština tvog permanentnog fokusa na guvernerku NBS?

Opet ništa lično. Najveća zamerka je što je izabrana bez konkursa, manje je važno što svi znamo da čak ni u Srbiji ne bi bila izabrana da je konkursa bilo. Osnovna stvar je što za guvernera mora da se izabere osoba od najvećeg poverenja u finansijskom sektoru - neko za koga su svi sigurni da taj posao radi na najkvalifikovaniji mogući način. To ne može da se uradi bez javnog konkursa. U Engleskoj su napravili javni međunarodni konkurs i za guvernera su izabrali ne Engleza, nego Kanađanina. Nisu imali problem da zaposle stranca. Zar neko može da kaže da Engleska nije zemlja koja ima makar 40 odličnih kandidata? Ta institucija pravi kredibilitet države, ta osoba nikako ne bi smela da bude ni u kakvoj partijskoj vezi sa vladajućom strankom, to je osnovna stvar.

Rektor BU je najavio da bi uskoro trebalo da budu ispitani navodi o plagijatu doktorata gradonačelnika. Da li je moguć neki drugačiji ishod od već viđenog u slučaju Nebojše Stefanovića?

Tu postoji materijalni dokaz crno na belo - potpisan rad čoveka koji se zove Siniša Mali, predat univerzitetu, na više od 30 odsto materijala su nađene stranice gde je sve živo prepisano. Nemački izdavač je skinuo taj rad iz časopisa kao plagijat, postoji pismo gde potvrđuju da je reč o plagijatu i da zbog toga povlače taj rad iz časopisa.

Siniša Mali je bio tvoj student?

Bio je moj student i bio je odličan. Kad sam čula za problem sa njegovim doktoratom moja prva reakcija je bila - uvek udarate na najbolje! LJutito sam rekla daj, nemojte, ja ga znam! Rekli su mi izvoli, pročitaj sama pa vidi. Onda sam se zaista uverila da je osoba sa mozgom, vrednoćom, sa velikim kapacitetom rešila da izabere put koji je krajnje nedostojan. Ne radi se o tome da je tu nešto nemoralno, nemoral je kada prepišeš sam od sebe, ali ovo je krivično delo. Kada neko napravi plagijat, plagirana strana ima pravo da te tuži, u civilizovanoj zemlji gde vladaju institucije ti postupci se završavaju time što taj plagijator mora da plati veliku novčanu nadoknadu i da se odrekne svih zvanja koje je stekao na osnovu plagijata. O tome se radi u slučaju Siniše Malog. On je akademski kradljivac.

Ako je to sve tako potvrđeno, zašto onda univerzitetska javnost ćuti?

Očigledno da sem Vučića i Siniša Mali ima veoma jak uticaj na sve fakultetske organe i nivoe i da se ništa neće desiti dok se Vučić ne naljuti na Sinišu, pa reši da mu se zahvali.

Kako se zove sistem u kome je šifra svake procedure hoće li se premijer naljutiti ili ne?

To se u teoriji zove hipoteza o benevolentnom diktatoru. Srbija mašta o tome da jedan čovek dođe i reši sve naše probleme, ali takav jednostavno ne postoji. Ozbiljno društvo mora da ima institucije. Sistem mora da funkcioniše tako da svaki nivo donosi odluke i za njih prihvata odgovornost. Mi imamo sistem u kome niko živi ne donosi odluke, sve što čujemo od te vlasti je Vučić će reći Ministar Vujović izjavljuje da je protiv podizanja penzija, ali eto premijer je rekao da će povećanja biti. Slušam ga i mislim, pa čekaj malo, valjda si ti ministar finansija, valjda si tu došao sa nekom idejom, ti si odgovoran za to da finansije funkcionišu i ako nećeš da preuzmeš odgovornost, što ne ideš kući? U Kini je partija taj benovolentni diktator koji vodi kroz vreme pa se ovde govori - kad Kina može što mi ne možemo? A niko ne razmišlja da na jedan primer Kine postoji najmanje 20 primera zemalja koje propadaju u takvim režimima. Taj model ne funkcioniše, iako zbog skupa nekih okolnosti neke zemlje kao Kina i Singapur izvestan broj godina ostvaruju ogroman rast uz takve režime. Zašto moramo kao Kina, što ne bismo kao Amerika? Zašto ne mogu i ja da imam slobodnu štampu, tržišnu privredu i slobodno sudstvo, nego mora sve to da mi se uskrati da bismo imali privredni rast?

Zašto?

Zato što kod nas demokratija nikada nije ni došla. Došli su slobodni izbori u smislu tačnog prebrojavanja glasova, ali dalje od toga dobacili nismo. Osnovna stvar koja treba da se desi je slobodno i nezavisno sudstvo, da budem sigurna u bilo kom poslu ukoliko bilo šta zaškripi da ću najkasnije u roku od šest meseci dobiti svoje pare nazad koje mi neko nije uplatio. Sad u to mogu da budem sigurna jedino ako mi je druga kuća SNS, pa me oni štite, pa se ta druga strana uplaši od kazne velikog brata pa mi uplati te pare.



Da li bi izašla na izbore?

Za to sam da uvek svako izađe. Moraš da učestvuješ u toj igri koji god glumci da su se tu pored tebe pojavili, ako si pristao na demokratiju onda se znaju i pravila te igre. Postoji opcija da se glasa za neku malu stranku za koju si uveren da taj glas treba da se čuje u parlamentu, makar se i ne slagao sa tim preterano. Ali mislim da bismo morali da se vratimo na većinski sistem, pa da se taj koga sam zaokružila izvoli pojaviti barem jednom u tri meseca da mi lično odgovori na pitanje: Jesi li ti onaj što je ono obećao? Ako se uvede većinski sistem onda će izlazak na izbore imati punog smisla. Taj sistem omogućava da u parlamentu ne mogu posle da se pojave likovi od kojih nas je sramota i menjamo kanal da ne bismo slušali pogrešne padeže i jadne izjave. Kada Srbija bude glasala da Bečić bude to što jeste, pa izaberemo Bečića, kazaću Srbijo, svaka ti čast! Tog Bečića niko, nigde, nikada nije izabrao iz naroda. Niti bi. I ne govorim uopšte o ljudima nego o sistemu.

Da li si čula na televiziji da je stvoren ambijent za dolazak stranih investitora?

Jeste malo sutra. Problem je što se pokazalo da je bilo koja institucija, koja funkcioniše kako-tako dobro, sa stanovišta investitora superiorna u odnosu na diktatora. Zbog toga mnoge firme odlaze u Makedoniju umesto da dođu u Srbiju, što nama koji smo oduvek Makedoniju smatrali jednim od lošijih mesta za život i rad izaziva čuđenje, ali zaista jeste tako. Ako investitor zna da se tamo ugovor poštuje i da u roku od 50 dana može da reši problem, naravno da će tamo da ode. Ovde to ne može da mu se desi zbog toga što jedan benevolentni diktator ne može uz svih 7.000 dnevnih obaveza još i to da sređuje. Zato oni sve više biraju razne Makedonije, Bugarske i druga mesta, koja se nama čine egzotičnim. Sutra će birati Kosovo ako bude funkcionisalo bolje nego ovde. A mi ćemo da sedimo i mislimo - Bože, koliko smo bolji od svih njih, mora da je to neka nova zavera koju su nam spremili. Nije zavera! LJudi hoće da zarade pare i gledaju gde mogu da ostvare dugoročnu dobit. To je cilj, a dugoročno ne možeš ukoliko institucije ne rade. A, da ponovim hiljaditi put, ovde institucije ne rade.

Ti to pričaš, a u novinama piše da je Srbija napredovala i stigla na 59. mesto Duing biznis liste Svetske banke?

To je stvarno odlično, ali opet nema napretka u ispunjavanju ugovora i u pravosuđu, a to su te dve oblasti zbog kojih su investitori otišli u Makedoniju. Jeste ovde bolje nego juče, ali manje dobro nego što je u Makedoniji. Ako vam se sviđa toliki napredak, ja ću se sa vama radovati, šta da kažem!?

Ni Sveti Petar ne zna ko je vlasnik Politike. Šta bi uradila ako bi saznala da je vlasnik lista za koji pišeš Radisav Rajo Rodić?

E pa, ja bih se ubila onda.

Da li bi pristala da predaješ na Univerzitetu DŽon Nezbit uz garancije da ćeš raditi jednako profesionalno kao i na Ekonomskom fakultetu?

Naravno da ne bih. Zbog toga što si ti deo tima, nisi pojedinac, i zbog toga što je to jedna institucija koja štancuje diplome do kojih se 10 puta lakše dolazi nego na Ekonomskom fakultetu. A to se ne zove nelojalna, nego nedostojna konkurencija.

Kakva ti je slika o studentima, deluju li kao ljudi koji se nadaju nečemu i planiraju da ostanu ovde?

Već sam pomenula Singapur. Ceo svet se divi njihovom velikom ekonomskom uspehu, ali mladi ljudi koji tamo završavaju fakultete ne žele da ostanu. Čitala sam jednu veliku analizu o ekonomskom uspehu Singapura, predavači na njihovom univerzitetu su pitali studente da li planiraju da ostanu nakon studija i svi sem jednog doktoranda su rekli ne, odlazimo! Iz takvih režima u kojima jedan čovek odlučuje o svemu, zabranjuje slobodu medija, bilo kakvu inicijativu kompetentnog pojedinca - svi najbolji beže. Bio to bogati Singapur ili siromašna Srbija. Ja sam pitala studente da li veruju da mogu da dobiju posao bez veze sa partijom? Nasmejali su se kao da pitam najveću moguću glupost. A na pitanje da li žele da ostanu, svi najbolji su mi rekli da hoće da odu.

Da li imaš strah od budućnosti?

Imam osećaj uzaludnosti, nemam strah. Osećaj da će se bilo koji ozbiljan angažman završiti ni u čemu, ali bukvalno ni u čemu. Postoji sve manja grupa ljudi koja bi htela i umela nešto da uradi, ta grupa je naravno skrajnuta i to ozbiljno skrajnuta i to je malo grozno.

Šta misliš da li će ikad biti bolje?

Mislim da neće i istovremeno mislim da bi vrlo lako moglo. U tome je moj najveći problem, znam da je plodna zemlja i da ima semena, ali vidim kako se u nekoj kafani sve arči. Gledam i osećam da je uzaludno, da se ovde dešava neki film Žike Pavlovića koji se ponavlja. Gledam sopstveni život kao što gledam film Žike Pavlovića i onu kafanu.

Šta se desilo pa više nismo učesnici u svojim životima, nego bespomoćni posmatrači?

Čovek nije `tica, otprilike je to odgovor.

Šta čitaš dok gledaš film Žike Pavlovića?

Nedavno sam razgovarala sa opasnim lažovom, osobom koja stvarno nema nikakvih kvaliteta i strašno me je zbunio taj susret pa sam zamolila prijatelja Raleta Milenkovića da mi kaže neki lik iz literature koji je lažov, pseto Sobakevič, kaže on. Sobakevič na ruskom znači pas, kao Kučkić, pseto lažljivo, tako da sam uzela ponovo da čitam Mrtve duše.

Da li još imaš neke ambicije?

Ne.

Jesi li imala?

Uvek sam imala ciljeve i ako procenim da hoću ovo pod slovom Š, uopšte me ne interesuje što je ono pod A veće.

Na kom si sad slovu?

Sad mi je svejedno, ostvarila sam jedno dva odsto od onoga što sam htela.

Zašto smo izgubili ciljeve?

Opet ponavljam da je sve u institucijama. Tek kada se uspostavi ambijent sistema i institucija možeš da imaš cilj. Bez toga je sve avantura, a ne cilj. Ja nisam avanturista.

Setila sam se tačne pinkovske formulacije napretka pod ovim rukovodstvom: Srbija je dramatično napredovala kao ambijent za investitore?

Ako je dramatično napredovala, zašto nisu došli?

Nisu došli zbog takvih kao što si ti, koji svojim malicioznim nipodaštavanjem očiglednih rezultata teraju strane investitore. Šta misliš o takvom tumačenju?

Tačno. Ali i zbog takvih kao što si ti.

I tako ćemo, recimo, da osujetimo i veličanstveni Beograd na vodi?

Hoćemo.

Šta je odgovor onima koji te optužuju da si cinična?

Što je loše biti ciničan?