Da odu svi iz vrha DS

Foto Đorđe Kojadinović

Leva skretanja potpredsednika Demokratske stranke Borka Stefanovića minulih meseci bila su predmet brojnih analiza, a u utorak je obznanio i da je smenjen sa mesta šefa poslaničke grupe DS u Skupštini, jer je njegov spisak govornika zamenjen novim, koji je potpisao njegov zamenik Dejan Nikolić. U intervjuu za NIN kaže da je između ostalog razlog za ideološko odstupanje i taj što DS vodi politiku koja suviše liči na vlast. Previše je kadrova koji su svima dojadili. Uz to, DS ima katastrofalno loš imidž koji je sadašnja vlast studiozno godinama gradila, a najvažnije je što DS ne želi da bilo šta menja u strukturi, ideologiji i politici, kaže on.

Predložili ste Manifest izlaska iz krize koji podseća na program Sirize, jer predviđa povećanje plata i penzija, otpis dugova, ograničavanje kamata... Kako je moguće da budete član DS kada je sve što ste predložili u suprotnosti sa partijskim programom?

Nije sve u suprotnosti...

Kako nije, DS je partija neoliberalnog usmerenja, a članstvo u Socijalističkoj internacionali je samo formalne prirode?

To je tačno i to je taj neslavni deo naše istorije koji sam pokušao da izbrišem, ali nisam uspeo. Niko u vrhu stranke ne vidi da smo počeli da ličimo na SNS i SPS. Svi sprovode apsolutno jedinstven ekonomski i socijalni program i to i jeste tužna priča o krizi i još više krahu evropske socijaldemokratije, koja nema odgovor na nejednakost, nedostatak socijalne države, nezaposlenost... Zagovornik sam teze da ako u Srbiji nećete ideologiju, imaćete lopovluk. Dakle, samo će jedna ekipa zameniti drugu, s tim što mi imamo prave, a oni lažne diplome.

Dakle lopovluka je bilo i za vaše vlasti i sada?

Ne vidim nijednu drugu promenu. Slušam kuknjavu istaknutih članova DS-a kako nam je Vučić ukrao evropsku politiku, ali će Zapad shvatiti da je on loš đak pa će se okrenuti nama. To je komično zato što je evropska politika kontinuitet svake vlasti u Srbiji, a građane baš briga za izraze kao što su evropske integracije i kakva je Evropa u koju idemo. Svi znamo da je loša i nesavršena. Onaj ko bude imao odgovor na pitanja kako ćemo u Evropu i šta će biti naši zahtevi, da li ćemo biti podanici ili ravnopravni partneri taj će dobiti podršku građana.

Kojim parama biste povećali plate i penzije?

Partijsko zapošljavanje naprednjaka plaćeno je sa više od 700 miliona evra, a Lazar Krstić je upropastio milijardu evra zbog jačanja dolara. Para, dakle, ima. Do para se manjim delom dolazi kroz efikasnost države. Drugim delom do novca se može doći ako se zaustavi loša praksa partijskog zapošljavanja i neselektivnih subvencija. Treći način je smanjivanje doprinosa i parafiskalnih nameta malim i srednjim preduzećima, kao i povećanje cene rada što će stvoriti deficit i problem u budžetu, ali u jednom kraćem periodu. Ako naša ideja pobedi, planiramo da progresivno oporezujemo bogatije, uvedemo takse na luksuzne vile i bazene i porez verskim zajednicama i crkvama. Treba uvesti i odredbu da je partijsko zapošljavanje krivično delo.

Zašto sve te reforme niste sproveli dok ste bili na vlasti i zašto niste sprečili partijsko zapošljavanje članova DS-a?

U DS-u sam od 2003, a od 2010. sam milošću Borisa Tadića kooptiran u Glavni odbor. Pre toga nisam imao nikakvu visoku funkciju. Ta funkcija je postala značajnija kroz poziciju glavnog pregovarača sa Prištinom. Bavio sam se Kosovom, ali i dobijao neke zadatke koji nisu nimalo prijatni. U tom smislu sam iskazivao mišljenje i tražio neke stvari. Naravno da sam bio u manjini i da nikoga nije bilo briga. U suštini, mogao sam da dam ostavku, nisam to učinio i kriv sam zbog toga.

Nedavno ste rekli da je Bojan Pajtić trebalo da podnese ostavku na mesto pokrajinskog premijera?

Mislio sam na odlazak DS sa vlasti u pokrajini, kao što je Dragan Đilas trebalo da ode sa vlasti u Beogradu zato što je u naprednjačkoj, autoritarnoj Srbiji nemoguće imati na bilo kom nivou vlast drugačije sastavljenu od republičke. Rekao sam i da je sada kasno za takav potez. DS nije trebalo da ostane na vlasti u Pokrajini, jer smo time bili izloženi ukazivanju na nekonzistentnost proklamovane politike i onoga što radimo. To su stranačka zapošljavanja, stranački obojeni krediti iz pokrajinskih fondova. Kako bilo ko misli da dobijemo podršku građana ako kritikujemo naprednjake zbog onog što rade na republičkom nivou, a mi nismo spremni da se toga odreknemo na pokrajinskom?

U kakvim ste odnosima sa Pajtićem?

U odnosu međusobnog uvažavanja značajnih, dubinskih razlika u pogledu na politiku i budućnost opozicije. Sve to bez ikakvog ličnog sukoba, štaviše i bez ikakvih ličnih kontakata u poslednje vreme.

Da li bi još neko trebalo da se povuče iz DS-a?

Primarno je da promenimo politiku i ideologiju, a onda bi trebalo da odu svi koji sada vode DS. Apsolutno svi! Uključujući i mene. Priča o tradiciji, imenu, brendu je mantra koja ne znači ništa.

Napuštate li DS s obzirom na to da vaša platforma nije dobila podršku?

U ovom trenutku ne razmišljam da li ću i kada izaći iz DS-a, jer postoji minimalni prostor da bi stranka mogla da promeni ideologiju.

Da li ste u kontaktu sa Ciprasom?

Da, i imamo dobru saradnju. Baš kao i sa Korbinom u Britaniji i Podemosom u Španiji. Mi smo deo novog jedinstvenog fronta evropske levice koja će promeniti teksturu evropske politike. Jednostavno, građani ovo više ne mogu da izdrže. Srednji sloj je uništen, ne može se živeti u kandžama gramzivog neoliberalnog kapitalizma kome je samo bitan profit i u državicama u kojima je rad najjeftiniji. A najveći problem je nezaposlenost. Niko nema rešenje za to, osim priče o stranom investitoru koji je povlašćen u odnosu na domaće investitore. Tom stranom investitoru država daje 10.000 evra po radniku, koje on plaća 15.000 dinara mesečno i tera ih da rade i po 12 sati, bez ikakvih prava. LJudi hoće pravdu i drugačiju redistribuciju. Umesto toga vlast proizvodi afere, promoviše rijaliti programe, zamajava građane kupovinom ruskog oružja. Gospodo, najpre obezbedite čoveku u Požarevcu, koji mi je prišao na tribini, da prehrani troje dece. Nijedan privatnik neće da ga primi, a o javnom sektoru da ne pričam. To može samo ako imaš partijsku knjižicu. To je sunovrat svih politika u Srbiji do sada.

Kako gledate na savez Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića? Ima li tu prostora i za DS?

DS je došla u poziciju da odbija Tadića i Jovanovića zbog Zorana Živkovića, a ne zato što Tadić i Jovanović nemaju nikakvu političku ponudu. NJihova ponuda su evropske integracije, strane investicije i dijalog s NATO-om. Da li iko misli da može da probudi s pravom razočaranog birača u elitu koja je posle 5. oktobra sve rasprodala, rasparčala, otpustila radnike, pritiskala medije, napravila nakaradan sistem, koji je Vučić unapredio? Opet, neophodan im je Nenad Čanak ako misle da uđu u parlament. Već čujem ljude koji se šale i nazivaju ih - cenzus koalicijom.

U kakvim ste odnosima sa Tadićem?

Poštujem ga, znam kroz šta je prošao i da je uradio mnogo dobrih stvari za zemlju. Napravio je i puno grešaka i na neki način Tadić je najveća žrtva svojih ljudi, kao što će to sutra biti i Vučić... Možda sam i ja jedan od tih ljudi u njegovim očima. Ali, on zna da nemam firmu, nisam krao, živim od plate, nemam stanove, automobile...

Bili ste glavni pregovarač u dijalogu sa Prištinom, podržali ste u parlamentu Briselski sporazum. Ono na čemu EU insistira je otvaranje poglavlja 35. Da li postoje novi uslovi za otvaranje poglavlja kao što se sada može često čuti?

Svi uslovi dobro su poznati sadašnjoj vlasti već tri i po godine. Sve se može sublimirati u potrebu da se napravi bilateralni obavezujući sporazum između Beograda i Prištine koji bi bio baziran na modelu dve Nemačke i koji bi detaljno regulisao pitanja koja su sada otvorena. Predložio sam da sami napravimo nacrt sporazuma, da krenemo u diplomatsku aktivnost, a ne da čekamo da stigne ultimativni papir koji će doći kad-tad. Kada on dođe, srušiće se fama o velikim turbo-patriotama koju sadašnja vlada brižljivo neguje misleći da će prevariti Zapad. Neće uspeti u tome. Što se tiče sporazuma, jasno je da moramo dati neke stvari, ali i da očekujemo da dobijemo ono što je važno za naš narod tamo.

Koje su to stvari?

Pre svega rešenje imovinskih pitanja, formiranje Zajednice srpskih opština, kao i da počne da funkcioniše novoustanovljeni sud za ratne zločine. LJudi koji su ubijali Srbe moraju biti privedeni pravdi. To što Kosovo nije ušlo u Unasko je dobra vest za Srbiju, ali to neće rešiti zaštitu manastira. Oni će biti bezbedni kada bude postojala jasna međunarodna obaveza za kosovsku vladu šta treba da uradi na tom planu. Čak i da se ide i do neke vrste eksteritorijalnosti.

Kako će Brisel rešiti situaciju oko formiranja ZSO?

Dogovor o ZSO ima nukleus autonomnosti, a to Albancima ne odgovara. Priština ima ekstreman stav jer se plaše RS, a to nije isti slučaj. Građanima treba reći da je ova vlast prihvatila zakone, institucije Kosova i formalno i suštinski prihvatila da se povuče sa Kosova. Ostale su neke paralelne opštine i to će se prvo ukinuti, ali za sada to ne rade, jer čekaju ZSO da bi prešli na radna mesta u okviru Zajednice. Ovo je pitanje para i svi ti lažni patrioti koje su Vučić i Nikolić huškali na barikade, sada gledaju te iste ljude kako odlaze 200 koraka dalje u odnosu na nas. Žao mi je ljudi, ali tu ima neke kosmičke pravde. Uvek sam im govorio istinu, a ovo što se sad dešava je odraz bede i nesigurnosti na Kosovu i potpis ispod poraza svake vlasti u ovoj zemlji od 1912.

Da li je EU za vas posle svega i dalje jedina opcija?

EU je nesavršen, birokratizovan, često i koruptivan okvir. Ona nije jedina, ali je najbolja od ponuđenih alternativa. Pošto smo evropski narod to je prirodan klub u koji treba da uđemo.

Sa Kosovom ili bez njega?

Dok god postoji ovakav disbalans oko Kosova, šanse da nas to ne pitaju su veće. Ali isto tako nikakve su šanse da uđemo u EU a da nemamo regulisan stav koji neće značiti priznanje. Da se ne lažemo, Srbija će morati da prihvati postojanje Kosova, što je kroz Briselski sporazum i urađeno. To uključuje i članstvo Kosova u EU.
Svako poglavlje se svodi na poglavlje 35. I nema nijednog poglavlja koje će biti uspešno ako ne bude uspešno poglavlje 35.