Meda i Mrlja

Strašno je to što se desilo u Parizu, ali kada se u četvrtak NIN pojavi na kiosku, vest o „francuskom 11. septembru“ biće već bajata. Jer, ko se još seća da je u tek minuloj Noći veštica u Bukureštu, u požaru stradalo trideset mladića i devojaka? Bajdvej, te užasne vesti iz Mekluanovog globalnog sela, nisu ni stigle do Časlava iz Mokre. Nema čovek ni televizor, ni radio. I tek je samo načuo da Vučić namerava da mu poveća penziju za sto četrdeset dinara, a to je „samo za tri leba.“ Zato je Časlav počeo da prodaje i rakiju koju je čuvao u zapečaćenom buretu za svadbu unuka Stefana, ali ovaj u dogledno vreme svadbu ne planira. A rakija je, brale, stara „kruta“. I valjda vam je jasno zašto sam, naprasno, počeo da se družim sa Časlavom samotnjakom. Uz njegovu rakiju i „smederevac“ raspoloženje se naglo popravlja, a i noći su, nekako, kraće u ove dane kada Nepobedivo Sunce počinje da izlazi tek u sedam! Metem lišće koje je vetar naneo u Vidov hram. Meni to lišće što se nakupilo oko stopala boga Vida ne smeta, ali Bilja bi me, prvo, zbog toga grdila. A sunce se već sprema da štukne, tu iza Rakoša. Zađe, bre, već u pola tri! I pitam se: kako li je tek bilo ovdašnjim arijevcima, pre dvanaest hiljada godina, kada je šljonula Atlantida i kada se, po ruskom akademiku Anatoliju Kljosovu, digao gust dim i pepeo od 60.000 kubnih kilometara! Sunce se, moj bajo, nije videlo pet-šest godina!? I da li je onda čudno što su počele arijevske seobe sa Balkana, što se išlo sve do Indije i Kine, a i na sever Evrope do Hiperboreje? Nego ne sele se, prisilno, samo ljudi, već, i psi. Evo, recimo, Meda je rasni belopalanački gonič turskih i bugarskih hladnjača, i nestao je prošle nedelje, usred Bele Palanke! A Dragička, inače, njegov gazda i „unuk Leonarda da Vinčija“, već je Medu oplakao. A šta će biti? Medu kidnapovali niški šinteri, misleći da pripada čoporu džukela iz - Babušnice!? Šta!? Ne razumete!? Kada je, svojevremeno, neki pas ujeo poslanicu Jelenu Trivan ispred srpskog parlamenta, Milomir Marić mi je tvrdio da je taj čopor džukela doteran iz Smedereva i pušten usred Beograda da bi se tako kompromitovao tadašnji gradonačelnik Đilas. Možda su i džukele iz Babušnice doterane da ruše belopalanačku vlast? Možda belopalanačka „Banicijada“ ugrožava, mislim turistički, babušničku „Vurdijadu“? Nego da skratim - Meda je završio u psećem azilu, u Novom Selu kod Vrnjačke Banje! I biće vraćen koliko ove nedelje Dragički, a sve zahvaljujući LJiljani Šurdilović, predsednici belopalanačkog društva za zaštitu životinja. K. G. Jung, moj guru iz Švice, povodom šinterske otmice našeg Mede, kaže: „Došla su, zaista, neka crna vremena! Sudbina ljudi i pasa se potpuno izjednačila. Mada, evo, ušlo se brzo u trag Medi, ali se zato još ne zna šta je sa srpskim građanima otetim u Libiji! O tome više nema ni reči na televiziji...“ Dok čeka povratak Mede, Dragička se teši crnim mačetom, koje mu je, sa crvenom mašnom, došlo iz komšiluka! Prozvali smo ga Mrlja. A moja Crna se smeška, zagonetno, kao Mona Liza: „Ako je Dragička unuk Leonarda da Vinčija, onda je Mrlja moja unuka. Nego, ne bih se iznenadila da teroristi krenu i na Luvr. To bi tek bila katastrofa...“