Specijalista za Rusiju

Foto Đorđe Kojadinović

Skot hoće da otkačimo Putina! glasio je prvi tabloidni naslov u srpskoj štampi povodom dolaska novog američkog ambasadora Kajla Rendolfa Skota u Beograd. Na uvredljivoj igri reči se, međutim, za sada stalo. Medijski topli zec, kroz koji je prolazio Majkl Kirbi, njegov prethodnik na tom mestu od septembra 2012. godine - mada znatno ređe u odnosu na ambasadora EU Majkla Davenporta, što je valjda imalo veze sa stavom premijera Aleksandra Vučića da je Kirbi iskreni prijatelj Srbije, a da s Davenportom profesionalno sarađuje jer mu je to posao - Skota nije počeo da udara. Za sada.

Kajl Skot je na dužnost ambasadora zvanično stupio 5. februara, kada je predsedniku Tomislavu Nikoliću predao akreditive. Karijerni diplomata, iza sebe ima 35 godina profesionalnog iskustva. Počeo je kao konzularni službenik u Zagrebu (oženio se Hrvaticom, Nenom, s kojom ima dva sina), a potom je službovao u Moskvi, Briselu, Ženevi, Tel Avivu, Budimpešti, Beču, Milanu... U periodu 2009-2011. bio je direktor Kancelarije za Rusiju u Stejt departmentu, pa važi za jednog od najboljih poznavalaca te zemlje u američkoj diplomatskoj službi. Da će mu rusko pitanje biti i te kako važno u Srbiji, Skot je jasno nagovestio u nedavnom izlaganju pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD.

U potpunosti sam svestan izazova pred kojima se nalazi region zbog pokušaja Rusije da utiče na svoje evropske susede, kao i zbog ruske agresije u Evropi, uključujući njene nedavne aktivnosti kojima su ugroženi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Verujem da su me moja dosadašnja iskustva dobro pripremila za mesto šefa Misije SAD u Srbiji, poručio je Skot.

U obraćanju senatorima, kojima se 5. decembra 2015. predstavio kao izbor predsednika Baraka Obame za ambasadora u Beogradu, Kajl Skot se uglavnom držao politički korektnih diplomatskih poruka o Srbiji (podrška evropskom putu i unapređenju regionalnih odnosa, pohvale za dijalog s Prištinom i saradnju s NATO, zalaganje za bolje ekonomske odnose), ali je pomenuo i neke, za uši aktuelnih srpskih vlasti, verovatno manje prijatne teme.

Kao neke od ključnih prioriteta svoje diplomatske misije u Beogradu, Skot je istakao podršku jačanju dinamičnog civilnog društva, slobodnog medijskog okruženja i nezavisnih institucija, a kao dva važna izazova našim bilateralnim odnosima naveo je još nerazrešene slučajeve ubistva braće Bitići i napada na američku ambasadu. Ništa novo, ali dokaz da Amerikanci od svojih prioriteta ne odustaju.

Zanimljivo, u srpskom državnom vrhu prethodnih dana nije bilo moguće dobiti detaljniju reakciju. Stekao sam utisak da je srdačan i da dosta zna o situaciji u regionu, kratko je rekao za NIN šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

U opoziciji su bili rečitiji. Potpredsednica DS Nataša Vučković za NIN je navela očekivanja demokrata.
Od ambasadora Skota očekujemo objektivni pristup u oceni stanja demokratije i vladavine prava, podršku u borbi za slobodu medija i poštovanjegrađanskih prava i sloboda, kao i podršku civilnom društvu. Takođe, nadamo se unapređenju prijateljstva i jačanju saradnje naših i američkih institucija, te podršci za evropske integracije Srbije, kaže Nataša Vučković.

Kajl Skot je u Beograd došao s pozicije višeg istraživača u Nemačkom Maršalovom fondu (GMF) u Vašingtonu, gde je sarađivao s Ivanom Vejvodom, zamenikom predsednika GMF-a. Vejvoda o Skotu ima izuzetno dobro mišljenje, pa ističe da je to čovek koji ume pažljivo da sluša i koji se vrlo temeljno pripremao za dolazak u Srbiju, pa je čak zamolio da mu se nabave srednjoškolski udžbenici istorije. Prevodioca za udžbenike nije tražio, s obzirom na to da tečno govori srpski.