Sam svoj gazda

Foto Vesna Lalić

U Srbiji tek oko 30 odsto stanovništva razmišlja o preduzetništvu, pokazuje istraživanje Centra za visoke evropske studije. Ostali bi radije po platu u javni sektor, a svega pet odsto u privatni. Poželjnost samozapošljavanja opada sa starošću, pa su za pokretanje posla najviše zainteresovani mlađi, oni od 18 do 29 godina (36 odsto), a najmanje stariji od 60 godina (23 odsto). Vlada je odlučila da 2016. proglasi za godinu preduzetništva sa ciljem da se olakša razvoj i poslovanje, pre svega, malih i srednjih preduzeća, a očekuje se usvajanje zakona i mera koje bi to omogućili.

Blagoje Paunović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je za stimulisanje preduzetništva važno da se ukinu prepreke za otpočinjanje posla. Kada je italijanska pokrajina Emilija Romanja drastično ukinula sve prepreke za pokretanje biznisa, jer nakon Drugog svetskog rata zbog različitih centralnih i lokalnih vlasti nije dobijala finansijsku pomoć, rezultati su bili fantastični. LJudi su počeli masovno da pokreću poslove u svojim dvorištima, garažama, kućama, objašnjava Paunović.

Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, kaže da je do sada najvažnija podsticajna mera bila brza registracija firmi i preduzetnika, uz sniženje troškova registracije. U 2015. je, prema podacima APR-a, osnovan približno isti broj privrednih društava kao 2014, manje ih je obrisano iz registra, dok je najveći rast zabeležen kod preduzetnika, za oko 15 odsto. Novih firmi je najviše u oblasti trgovine, ugostiteljstva, konsaltinga, nekretnina, transporta i taj trend se, kažu u APR, ne menja godinama. Ipak, lane je povećan broj novih privrednih društava i preduzetnika registrovanih za računarsko programiranje i izgradnju.

Pokazalo se da, kako kaže Paunović, preduzetništvo zavisi od sposobnosti pojedinaca, mogućnosti za pokretanje posla, ali i društvene podrške. Promocija preduzetništva, nefinansijska podrška poput savetodavne, ali i finansijska, važni su uslovi za pokretanje preduzetničkog duha. U proteklih šest godina je, na primer, uz podršku projekta Pokreni se za posao koji sprovode niška nevladina organizacija ENEKA (Economic Expert Community Association) i kompanija Filip Moris, otvoreno 490 firmi u kojima danas radi 1.500 ljudi. Jelena Preradović Stevanović, menadžer donacija u kompaniji Filip Moris kaže da je, osim po tome što pomaže preduzetnicima bez obzira na godine, pol ili stručnu spremu, ovaj program poseban i po činjenici da ima stoprocentnu uspešnost. Svako od tih 490 preduzeća pokrenuto uz našu finansijsku i konsultantsku pomoć i dalje posluje. To smatramo velikim uspehom, imajući u vidu da statistički gledano svega jedno od pet novopokrenutih preduzeća u Srbiji preživi period inkubacije od godinu dana, objašnjava Jelena Preradović Stevanović.

U početku su podržavana samo preduzeća na jugu Srbije, čak 276, da bi nakon uspešnog starta šansu dobile poslovne ideje širom Srbije.
Tatjana Đorđević, suvlasnica radnje za proizvodnju mašinskih sistema, AVM Mehanik iz Niške Banje, ostala je pre nešto više od šest godina bez posla, ali nije želela da se preda, već je odlučila da sa kolegom osnuje firmu, znajući da ljudi u pedesetim godinama teško dolaze do posla. Tragajući za podrškom saznala je za projekat Pokreni se za posao i odlučila da konkuriše. Podrška koju smo dobili od ENEKA i kompanije Filip Moris je izuzetno važna jer su nam oni finansirali kupovinu opreme. Takođe, ljudi koji vode taj projekat su uvek dostupni za savet, što je nekada značajnije i od novca, kaže Đorđević.

U ovoj firmi danas radi oko desetak ljudi, a u zavisnosti od obima posla unajmljuje i kooperante. Od svih koji su bili deo ovog projekta najviše zaposlenih ima kompanija za uslužno šivanje MDM fešn iz Inđije 22 radnika. Neki su počeli i da izvoze, poput Natural fuda iz Blaca, koji proizvodi slatko, džemove i zimnicu. Vlasnica firme Suzana Veljović našla je kupce za svoje proizvode u Nemačkoj. Ilija Demenesku, vlasnik firme PrayEyewear, drvene naočare koje pravi u Zrenjaninu prodaje u zemljama regiona, a Vladimir Kovač, vlasnik Ekovitala iz Bikić Dola, kod Šida, hladno ceđena ulja izvozi u Hrvatsku. Širom regiona prodaju se i suveniri iz ateljea za proizvodnju keramike Ravno iz Pančeva, koji vodi Marija Stanojlović.

Veoma smo zadovoljni što se svake godine povećava broj žena preduzetnica koje dobijaju našu podršku. Do sada ih je bilo 202. Takođe, drago nam je da se iz godine u godinu povećava i broj preduzetnika mlađih od 35 godina, kažu u organizaciji ENEKA. Najviše projekata su podržali u oblasti zanatstva i proizvodnje, posebno u sektoru zdrave hrane, nameštaja i tekstila (270). U tim oblastima postoji najviše šanse da se poveća broj zaposlenih u narednim godinama, kažu u ENEKA.

Srbija bi radi daljeg podsticanja preduzetništva, ističe Jelena Bulatović, mogla da usvoji neke dobre primere zemalja u okruženju, poput Albanije. Ta zemlja nedavno je poreza oslobodila mala i srednja preduzeća sa godišnjim prometom do 36.000 evra i uvela nove modele oporezivanja drugih biznisa po novim, nižim poreskim stopama na profit. Takvi modeli mogu da podstaknu i osnivanje start-ap preduzeća. Takođe, za pokretanje bilo kog posla potrebna su određena finansijska sredstva. U Srbiji se banke veoma retko ili nikada odlučuju na finansiranje start-apova, i u tom pravcu treba razmišljati, kaže ona i podseća da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema poreske olakšice za donatore i davanja u humanitarne svrhe. I pored toga, velike kompanije i banke već ulažu u dobre projekte, bilo da se radi o nekoj vrsti socijalnog preduzetništva ili podsticanje određenih sektora poput informacionih tehnologija, i to uglavnom čine kroz društveno odgovorne projekte.

Blagoje Paunović misli da poreski podsticaji kompanijama koje bi ulagale u star-ap biznise nije najbolje rešenje, te da velike firme često imaju interes da ulažu u taj segment. Majkrosoft je uložio više od milijardu dolara u IT kompanije u nadi da će one razvijati aplikacije koje bi dalje podstakle tražnju njihovih proizvoda. INTEL je to činio u nadi da će svoje čipove moći da prodaje tim firmama u različitim delatnostima. Mnoge velike kompanije se bave inovativnom delatnošću, preduzetnički se ponašaju i ostvaruju koristi od toga, te im poreske olakšice u te svrhe nisu neophodne, objašnjava on svoj stav.

Daleko veću ulogu može igrati obrazovanje. Kada je u Švedskoj sproveden projekat koji je započet u SAD Dostignuća mladih koji je preduzetništvo uveo u obrazovni sistem, 60 odsto muškaraca koji su prošli kroz taj program je pokazalo veću preduzetničku sklonost i čak 80 odsto žena. Firme koje su oni osnivali su bile kvalitetnije, uspešnije, inovativnije i sklonije izvozu, kaže Paunović.