Diplomatski hepeninzi o KiM: Petorke i rezolucije na izborima

Evropski parlament usvojio je protekle nedelje neobavezujuću rezoluciju o Srbiji povodom incidenta u Banjskoj, u kojoj izražava zabrinutost zbog situacije i poziva na mere protiv odgovornih, ako se ispostavi da je vlast u Beogradu bila umešana u događaj. No, njihova zabrinutost zasigurno manje zabrinjava vlast od nalaza koji pokazuju da preko polovine građana misli da Srbi na Kosovu i Metohiji žive gore za njihovog vakta nego pre deset godina, a koje je objavila Nova srpska politička misao. Štaviše, njihova zabrinutost je redak branik vlasti od optužbi za lošu kosovsku politiku.

Da građani imaju dobar osećaj posredno potvrđuje i izlaganje Ane Brnabić u Njujorku, u kome ona navodi činjenice, pa i do tada nepoznate ovdašnjoj javnosti kao što je, na primer, ona da je dve hiljade srpskih porodica napustilo KiM od maja ove godine do danas, a 11 odsto od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Dalje, predsednica Vlade Srbije, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kaže da je KiM postkonfliktna regija sa najmanjom stopom povratka u svetu, da je od 3. juna, kada je Evropska unija zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM i da je od tada uhapšeno 24 Srba, da su se dogodila 74 etnički motivisana napada na Srbe.

"Od početka ove godine pucano je na šest Srba, a da niko za to nije odgovarao …U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije, a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica protiv bilo kog od počinilaca", kazala je Brnabić.

Ovi podaci, iako očigledni, oštro se odbacuju kada ih iznese opozicija, a ne koriste se ni u međunarodnim dokumentima koji se ubrzano pišu ili razgovorima koji se visokom frekventnošću obavljaju ovih dana na relaciji Vašington - Brisel - Beograd - Priština. U rezoluciji Evropskog parlamenta, na primer, zahtevaju se ciljane mere protiv počinilaca, a predlagač Tonino Picula insistirao je na uopšte uzev lošoj ulozi Srbije u regionalnoj bezbednosnoj situaciji i njenoj neposlušnosti kada je odnos prema Rusiji u pitanju. Dokument sa toliko neprincipijelnosti i paušalnosti nije poslužio opoziciji koja je na zicer čekala objavu o jasnijem zahtevu za sankcijama, ali vlasti jeste da još jednom demonstrira koliko snažnim pritiscima uspeva da se odupre.

Kosovo i Metohija biće tema i samita šefova vlada i diplomatija zemalja članica EU, koji se ove nedelje održava u Luksemburgu, baš onog dana kada ovaj broj NIN-a stigne na kioske, pa iako je poručeno da su sve "opcije na stolu", mediji doznaju da u predlogu zaključka tog sastanka piše da će posledice uslediti ako se ispostavi da nema deeskalacije tenzija, a zahtev ostaje povratak primeni sporazuma (uključujući i Ohridski i Briselski) bez odlaganja i bez preduslova. Što se tiče događaja iz Banjske, osudiće „napad na kosovsku policiju“ i izraziti duboku zabrinutost i očekivanje da počinioci budu privedeni pravdi, u čemu se od Beograda očekuje da sarađuje.

Najavljeni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, smatra Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik NSPM i autor pomenutog istraživanja, neće uticati na promenu ove diplomatske aktivnosti i na ritam finalizacije iako eventualno hoće na tajming formalizacije dogovora. "Zapravo se zato što je pozicija Srbije gora nego što je bila pre i insistira na ubrzanoj dinamici.“ To, međutim, može samo minimalno da utiče na raspoloženje građana, a kad utiče onda je to više u korist vlasti nego u korist opozicije, jer se pred tim argumentima i zahtevima, SNS i Vučić lako pozicioniraju kao patriote koje se bore za državne interese. „Vlast će bežati od kosovske teme, a zaključci i rezolucije mogu samo dobro da joj posluže."

Kakva je pozicija Srbije i Srba na KiM

U istraživanju NSPM za oktobar, na pitanje - da li mislite da je pozicija Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji danas jača ili slabija nego pre dolaska ove vlasti - 50,4 posto građana smatra da je pozicija Srbije danas „slabija“, 14,2 posto kaže da je „jača“, 10,2 posto smatra da je „ista“, dok 25,2 posto nema stav. Taj nalaz Vukadinović tumači važnim za zaključak da će u predstojećem periodu SNS izbegavati ovu temu, kao i za zaključak da među građanima ona ostaje prisutna nasuprot onome što se u medijima sugeriše.

"I to kod veoma široke grupe, a ne kod samo tradicionalno nenaklonjenih vlasti“, objašnjava Vukadinović. Kada se kao vremenska odrednica uzme vreme ove vlasti, naspram uobičajenog osvrta na poslednjih dve ili tri godine, i građani upitaju da li žive bolje, gore ili isto, ili za učinke vlasti generalno, rezultat se uvek podeli na tri jednake trećine. Što se ne dešava u vezi sa ovim pitanjem. „Kad su upitani o poziciji Srba na KiM od dolaska SNS na vlast, ostaje svega 14,2 posto onih koji kažu da žive bolje, što znači da i najtvrđe pristalice vlasti na toj temi sebi pogledaju u oči na drugačiji način. No, čak i kada se ovaj nalaz sabere sa 10,2 posto onih koji smatraju da je pozicija Srbije i Srba na KiM ista danas kao i pre dolaska ove vlasti, to je četvrtina, a ne očekivana trećina građana."

U grupaciju koja smatra da je pozicija gora, dakle, spadaju raznorodni politički i po drugim temama podeljeni građani, neutralni i opozicioni, takođe, pa i u pogledu pretežnog izvora informisanja podeljeni između prorežimskih i proopozicionih.

Vukadinović kaže da indirektno, a možda i direktno, ovaj nalaz pokazuje da je poziciju vlasti nemoguće braniti na toj temi. "Prirodno bi bilo da ona bude potencirana ne samo od ove državotvorne nego i čitave opozicije. Bilo bi logično da ta tema bude prisutna makar koliko i korupcija i kriminal, ali ne verujem da će biti, jer je već napravljena polarizacija na to da se prozapadna opozicija bavi korupcijom, a nacionalna ili desna ovom temom. Takva je podela pogrešna, jer kad je reč o standardu i ekonomskim temama, vlast vadi adute, pruge i puteve i novac koji se deli široko raznim kategorijama građana."

Redovni šestomesečni izveštaj Unmika, koji je pripremila Kerolin Zijade, odnosio se na period od 19. marta do 18. septembra, pa tako ne i na incident u Banjskoj, ali je većina prisutnih predstavnika stalnih članica u svom izlaganju ovaj incident, ipak, pomenula, kao i šefica Misije UN na KiM. Banjska je postala politički fakt ne samo na unutrašnjem planu - kada opozicija optužuje vlast za kriminal na severu ili kada vlast optužuje opoziciju da radi protiv interesa Srbije jer se žali na Briselu na Beograd - nego i na međunarodnom, naročito evropskom, gde je već proizveo posledice u tonu, ulogu Srbije i ulogama u dijalogu.

Nova politička realnost

Ovaj događaj kao novu političku realnost, međutim, poteže i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić kad komentariše vikend posetu takozvane velike petorke Beogradu i Prištini. Nakon razgovora sa evropskim i američkim izaslanikom Miroslavom Lajčakom i Gabrijelom Eskobarom, kojima su društvo pravili i izaslanici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanskog premijera, njihovi savetnici za spoljnu politiku i bezbednost, zapravo, predsednik Srbije kazao je da je njihov jedini cilj svakako da "priznamo nezavisnost, da li će biti (povod, prim. aut.) Banjska ili nešto drugo".

Uticaj ove teme na birače, makar i samo zbog odsudnosti trenutka u kome je teško ne odrediti se prema tzv. francusko-nemačkom planu, potencijalno su prepoznale i takozvane građanske opozicione snage, koje u poslednje vreme upadljivo imaju zamerke da je podela na nacionalne, državotvorne ili patriotske stranke nefer podela, jer oni (SSP, Zeleno-levi…) ne polažu ništa manje prava da se zovu nacionalnim, tvrdi Dragan Đilas ili državotvornim, tvrdi Biljana Đorđević. Saradnja sasvim suprotstavljenih ideologija, koja se najavljuje na nivou onih tema o kojima su, na primer, Novi DSS i SSP spremni, kako kažu, da se saglase, nazovimo ih komunalnim, ovu će temu, bez obzira na raspoloženje birača, pomeriti još dalje od fokusa.

Neodbranjivosti pred kritikom za politiku prema KiM i vlast je svesna, naravno, pa je svako iznenađenje iz protivničkih tabora trebalo, između ostalih načina, da se predupredi stvaranjem širokog pokreta s idejom isključive podele podrške po liniji "borbe za nacionalni interes". Iza te linije bi ostali svi koji se ne slažu sa načinom diktiranim iz Vučićevog „narodnog pokreta za državu“. Ostaci te ideje javili su se, ipak, na proslavi 15-godišnjice SNS u Šapcu, odakle je predsednik Srbije i bivši predsednik te stranke, ne samo da objasni svoje učešće na izborima nego i da poklopi predizbornu kritiku politike prema KiM, poručio da je u ovom teškom trenutku po Srbiju ne biti uz SNS, ni manje ni više "zločin prema Srbiji".