Vladan Slavković za NIN: Ovo nije pitanje pobede, već dostojanstva

Imao je tada 23 godine. Vladan Slavković, akademski slikar, bivši direktor kraljevačkog pozorišta, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva ovako je u intervjuu za NIN opisao to vreme. „U avgustu su bili najjadniji protesti ikada. U januaru se nakalemila skoro sva opozicija sa sve prevarantima. U aprilu smo se bunili jalovo oko predajnika RTKV. Malo nas i jalovo, ali smo se otimali. U junu mi se školski drugovi nisu javljali na ulici. U avgustu me se odricali jer su me panduri hapsili svaki čas. U septembru smo - pobedili. Dva i po miliona ljudi glasalo je protiv Miloševića, ratova, sankcija i svih sranja koja su nas dovela do bankrota. 5. oktobra, odbranili smo rezultate izbora.“

Dve decenije kasnije privođeni ste ponovo nakon protesta?

Godine 2000. sam hapšen 14 puta zbog Miloševićeve paranoje da je mladost Srbije opasnost za njegov režim. I ova vlast smatra da su moji tvitovi i slobodna reč opasnost po njih. Pozvali su me da dođem do odeljenja za VTK zbog jednog tvita, u kojem se ne pominje ni predsednik, ni ubistvo, da odgovaram na pitanja da li sam hteo da ubijem predsednika. To ni najvećem bolesniku ne bi moglo da padne na pamet iz upitnih rečenica tvita u kojima se postavljaju pitanja o ubistvu Olivera Ivanovića i pijanstva posle atentata na Đinđića. Ali, izgleda da stvarno imamo posla sa bolesnim umovima.

Šta se u međuvremenu promenilo?

U poslednjih 10 godina baš ništa. Proveo sam 6,5 godina u istrazi, zbog lažnih optužbi, bio je to progon neistomišljenika. U profesiji sam prošao put od pretnji, tužbi i preko totalne ignorancije do sklanjanja sa poslova. I to do danas traje. To je kod mene stvorilo samo dodatni motiv da napredujem u svojoj Grupa Grupi i ANFIteatar festivalu, koje sam pokrenuo kao alternativno pozorište Kraljeva.

Što se Srbije tiče, 90-ih tukli smo se u zatvorenom kavezu sa režimom. Posle, dobili smo vizni režim, način da se lakše ode. I poslednje decenije, više od pola miliona ljudi otišlo je iz zemlje. Dobili smo i društvene mreže kao jedini način informisanja. Gradske televizije i radio-stanice, nekada okosnice opozicije u unutrašnjosti, kritične spram vlasti, prodate su za 100 evra. RTV Kraljevo, TV, radio i novine, prodati su za 100 maraka. I dobili smo SNS. Novi-stari progon, medijski masakr na naslovnicama umobolnih tabloida. I zato, da citiram Lokalni front: „Nama je dosta konstatacija - mora lustracija!“

Što se tiče SNS i SPS, doskoro je članska karta značila slobodan protok kriminala i amnestiju od krivičnog zakona. A sve više znači i to da moraš baš mnogo da prećutiš. Ne samo da doneseš iz krađe sve više para, nego da dovedeš ćerku ili ženu da se stranački funkcioneri posluže. Sad, zamislite moju raspravu sa policajcima koji intervenišu oko mene, a imam osećaj čak i da mi zavide na slobodi jer ne moram nikome ništa da dam. Jer ja sam onaj koji se ne boji njihovih kombinacija, niti lažnih priča i tabloida. Ta sloboda, nezamisliva je za njihove članove.

Bili ste na početku sami na protestu u Kraljevu? Zašto i sada nosite transparent „Nisi sam-a. Tu sam umesto tebe“? Kako ste se osećali kada stojite sami? Mrak je…

Ja stojim. Ljudi vire iza zavesa ili listaju sa svojih telefona šta se dešava. Isto što i sad. Čekaju. Neki čekaju novog pobednika. Neki jednostavno ne žele više da se razočaravaju. Neki se jednostavno plaše. A prva krilatica Fronta je #BezStraha. Istina, vlast se doskoro držala na tom imaginarnom strahu, koji je kolao među ljudima, obavljajući posao bolje od bilo kog nasilnika. To je ono „čekaj, pazi, nemoj, čuvaj se, prećuti, pusti...“ Te, 2014, zaista sam stajao sam. I tada i sada, nama nije važno koliko ima ljudi na Trgu u Kraljevu. Važno je zašto su tu oni koji su tu. Ovo nije pitanje pobede već dostojanstva.

Hodali ste peške sa drugarima iz Lokalnog fronta od Kraljeva do Beograda, tražeći istinu za ubistvo Olivera Ivanovića. Imali ste brojne akcije. Kako izgleda biti protivnik režima u maloj sredini? Da li vam okreću leđa? Prave se da vas ne vide kao 90-ih?

Sitne pretnje, dobacivanja, puni inboksi psovki, isečene gume, lomljenje prozora i ostale sitnice i sad eskalacija - udaranje Voštinića kolima. Znali smo da će biti teško, usred borbe smo. To tako ide. Biće i gore. Siguran sam. Ali ovu zemlju uništavaju opravdanja. Svima je za nešto kriv neko drugi. Ja sam tu lekciju naučio na vreme i okružen sam frontom svesnih i slobodnih ljudi koji glasno preduzimaju akcije i žele da pomognu svima. Nikome ne dugujemo ništa. Nemaju ni šta da nam uzmu. Sve akcije sprovodimo iz svog srca i svoje glave. Tako da je naša borba – sama po sebi pobeda. Toliko ljudi traži razloge da opravda svoje ćutanje i nemešanje. A vlast vidi i sama da se „kruni“, raspada se mehur „neutralnih“, i zato vlast i nervira naročito ta skupina kočopernih. To je prednost naše borbe. Nerviramo i vlast, kriminalce i „neutralne“, jer ne odustajemo. Svima crtamo uporno – moguće je!

Zašto mislite da će ovog puta opozicija, združene lokalne organizacije, koji god protivnik režima bio – pobediti? To znači da morate pobediti strah ugroženih od izvršitelja, prodavnice, pijace, računa, posla, hrane…?

Mi smo ga već pobedili! Naš izostanak straha sada parališuće deluje na kampanju straha na kojoj se zasniva vladavina SNS i SPS. Okrenuo se točak u smeru oslobađanja i sada oni zaziru od ljudi kojima su se do juče podsmevali. Tako to izgleda na lokalu, verujte. Svesni su da se naša ideja #BezStraha proširila na sve.

Ko predvodi borbu za radnike, potlačene, obespravljene? Mi čak ni sindikate nemamo i čini se da za malog čoveka i nema baš iskrenog interesovanja?

Mi se trenutno borimo za društvo 20. veka. Vlast nas je vratila na period od pre Drugog svetskog rata. Mala skupina ljudi držala je sve poluge vlasti, tlačila ostale zarad zaštite prava na pljačku, koruptivno stečenog kapitala i zbog toga ukinula sva moguća prava obespravljenima. Mali čovek će morati da se ponovo bori za osmočasovno radno vreme, neradni vikend, pravo na penziju, bolovanje...

Rekli ste: „Oduzeli su Majdanpek, Bor, truju celu istočnu Srbiju, sad će i carinske službe da nam oduzmu. Ne samo Kosovo, prodade i nas.“ Aludirajući na potpis sa Kinom i sporazum o ukidanju carina?

Vidim šta se dešava u Čukaru Peki i gotovo celoj istočnoj Srbiji. Vidim totalni gubitak države Srbije na tom delu teritorije. To je košmar šta se dešava sa našom zemljom, rekama i rudnim bogatstvom. Ti postupci sramotna su diplomatija. Pa, mi više nemamo samostalnost u odnosu sa Kinom ni na sopstvenoj teritoriji. Grade auto-puteve po basnoslovnim cenama, najčešće za nepovoljne kredite uzete baš kod njih. Ovi sporazumi, potvrda su kolapsa te razmene u kojoj ćemo biti samo magacin za transfer kineske robe dalje u EU. Jednostavno, predato je pravo Srbije da raspolaže sobom.

Je li istina da je SNS u kampanji u selima oko Kraljeva, uz pevače i hranu pod šatrama? Čime ih kupuju još?

Izgleda da po gradu više ne mogu da računaju na stare glasače pa su se okrenuli utvrđivanju baze, mahom seoske, staračke i sirote, te ih kupuju higijenskim paketima, kerećom salamom i tanjirom pečenja. Neko se proda, a neko ne. Međutim, glavni alat su i dalje pretnje, kol-centri i bugarski vozovi.

Ili makar prividom da neko misli i na njih? Aktivista ste, borac za pravdu, ali i umetnik. Da li to samo umetnički zvuči kada upozoravate da će biti kasno ako ne reagujemo jer će uskoro zatrovati i poslednji izvor?

Umetnost se bori na društvenom frontu oduvek jer nepravda postoji oduvek. Ovo je moja smena u vremenu. I, punim gasom radim svoj deo posla. Pravi umetnici nemaju luksuz ćutanja niti skrivanja. Mogao sam i ja da odaberem da budem „švapski saradnik u dotiranom filmu“, ali šta mi vredi u društvu u kojem je vrednija čaša čiste vode od crkvenog ordena. Zato, prvo jednakost i pravda za sve, a potom umetnost i zabava.

Kazali ste da „pravda ovde vredi koliko i vaučer, korupcija ima cenovnik“, komentarišući predsednicu Višeg suda u Nišu i oslobađajuću presudu kao trampu za odmor na Zlatiboru?

Lokal je pretvoren u Domanovićevu pripovetku. Skaradni likovi kojima smo se toliko smejali jer smo mislili da je nemoguće da neko toliko iskarikira svoju profesiju. Traže da komentarišemo Zakon o informisanju, pa mi ovde imamo desetkovan tiraž razuma. Ali čak i sa devet nacionalnih televizija, skoro svim pisanim medijima, oni se jedva drže na 40 odsto podrške. I, konstantno su u padu. Zamislite samo da nemaju sve to?

Kada biste ispisivali portret Lokalnog fronta iz Kraljeva, šta biste napisali? Ko ste vi?

Mi smo svi oni kojima je oduzeto pravo na patriotizam, čija prava niko ne zastupa, a čije vrednosti svi na neki način žele. A te vrednosti čine društvo uređenim i normalnim. Mi smo skup neotišlih. Mi smo oni koji ne zarađuju ni od NATO-a, ni od Kosova, četništva, Vojvodine ili bilo kog mita u Srbiji. Mi smo ti koji zarađuju novac svojoj državi i žele normalan život za te pare date kroz porez. Popravljene liftove, prihvatljivu hranu, čist vazduh, vodu i zemlju, kao i pravo da ne budemo šikanirani, niti - ubijeni. Mi smo oni koji žele da se i na nama primenjuju zakoni podjednako. Oni koji očekuju da svako radi svoj posao. Mi smo Front svesnih.

Šta je okosnica rada i politike vas i malih lokalnih pokreta koji izlaze na izbore? 

Rečice oko kojih se tuku starci koji tu napajaju krave, Raška, Ibar, Šodroš, Fruška gora, Čukaru Peki, konkretne trovačnice… U izostanku stranačke reakcije, ljudi se sami organizuju da reše problem. Naš najveći uspeh je što to pokušavamo i dalje legitimnim sredstvima. A to je verovatno i razlog našeg dosadašnjeg „neuspeha“.

Da li pravite zajednički, Narodni front?

Pravimo. Mnogo grupa, pokreta i pojedinaca smatra da će lakše raditi pod nečijom kapom. I tražili su patrona, koji ih najčešće proguta i, na kraju, postanu beskorisni stranački potrčko, a od rešenja problema odustaju. Mi radimo drugačije.

Pokušavamo da probudimo samostalnost, održivost i kuraž kod tih grupa.

Kakva je vaša strategija za izbore, kako će izgledati vaša borba za svaki glas?

Već dva izborna kruga Lokalni front sprovodi izborne procedure na republičkom nivou i pokušavamo da igramo sa podeljenim kartama. Pozivamo i stranke da urade isto, uvedu kontrolu. To će poboljšati izborne uslove i za njih i za nas. No, oni se ponašaju kao svemogući i odbijaju bilo kakvu pomoć.

Vlast već pet izbornih krugova preti, miti, otima, dovozi i odvozi, zastrašuje, ali s tim je gotovo. Sada je na redu naša strategija, a to je, da im javimo – gotovo je. I da to razumeju. Ukradene glasove ćemo poništavati. Ako treba i čitava biračka mesta. Za prošli izborni ciklus Lokalni front je pokrio ogroman broj biračkih mesta. I sada će biti dovoljno da opozicija prestane sa amaterskim pristupom izborima. Mora znanje i nepokolebljivost.

Šta je vaša tema? Čime ćete privući glasače?

Glavna tema je - opstanak. Zvuči demagoški, ali to je skup radnji, propisa i primene komunalnih i državnih zakona koji bi trebalo da zaustave ovo ludilo i učine naše gradove funkcionalnim za sve. Sva predizborna obećanja su izrečena, sva su prekršena, sad je svejedno šta ljudima obećavate, niko ništa ne sprovodi, sem - pljačke. Lokalnu vlast ćemo vršiti kao vispren domar. Šta je drugo vođenje grada ili ustanove: popravljaš kvarove i trudiš se da rešiš tekuće probleme grada. Kosovo, Hilandar, jako sunce, ukradene lične karte, s tim nemaju nikakve veze. A i nisu nikakvo opravdanje za upravljanje gradom. U Skupštini Kraljeva sam govorio o parking-mestima, a vlast je vrištala kako me Soroš plaća da govorim o tome. Taj nivo rasula, a budžet grada 30 miliona evra. Taman da se okrpi sve. I možda nivelišu šahte sa putem. Da se ne lažemo.

Vaš moto je - zato što su vas svi izdali....

Nije Front nastao na oportunizmu već na potrebi rešavanja problema. Moramo sami! Spali smo jedni na druge jer se i vladajuće i opozicione stranke ponašaju aman isto. Ili barem žele da se ponašaju isto.

Zašto vama da veruju?

Jer ne obećavamo med i mleko, ne potkupljujemo ljude sladunjavim temama. Govorimo - biće teško, tražimo da mnogo radimo svi, da očistimo ovaj nered. To je jedino obećanje koje dajem. Još su u monarhiji pisana dela o Živki ministarki, glavi šećera, Stradiji i vođi… I nekad i sad su dobri pisci okretali ogledalo prema publici da shvati, ali samo manjina je razumela. Od njih i nas zavisi. Ta manjina koja razume, samo želi da radi svoj posao i da nam svima bude makar malo bolje.

Zašto su građani apatični? Zašto glasaju za SNS?

Dovoljno je da odete na pijacu. To vam je izborna statistika: prva polovina i ne glasa. Od druge polovine ima svega. Najviše tih „organskih“ glasača: hrane se hranom punom pesticida i ispod svake cene. Pod kraljem, Titom, Slobom, Tadićem, Vučićem uvek će biti siromašni. Jer neće da uče, da se bore. Ćute. Trpe. E sad, za njih se vodi najveća bitka jer su ljuti, izgleda, previše dugo oni jedu salamu, a drugi su direktori na njihov račun. Te sad ti i takvi, naročito penzioneri, glasaju za SPS da ih „kazne“! Zvuči logično jer oni na nacionalnim televizijama i ne mogu da vide drugu ponudu: SNS, SPS, Čeda, koji predstavlja „opoziciju“, Zavetnici i metle kao strašila, a mi svi ostali i ne postojimo u ponudi, tako da im SPS dođe kao logična opozicija, a koja isto „voli Srbiju“, kao što propagira vođa, kao da je opozicija ne voli.

Ako postoji grupacija koja će zajednički nastupati na izborima, Srbija protiv nasilja, a vi ste sve vreme uključeni u proteste, šta je vaša ključna reč, tema koja vas razlikuje? I zašto niste zajedno?

To nije pitanje za nas. Mi jesmo opozicija i jesmo na protestima, ali malo i ne damo da nas zloupotrebi baš svako zarad svog mandata. Naša tema je stručnost buduće vlasti. Legitimitet imena i ljudi, koji znaju da rade svoj posao. Ja bih svoje mesto na nekoj listi prepustio nekom ko bi stručno radio svoj posao izvršne vlasti. Nisam siguran da svi u opoziciji žele da prepuste svoja mesta stručnijima od sebe. Možda je ovo prilika da pokažu iskrenu želju za promene i sve nas iznenade.

Na čemu će vlast zasnivati kampanju na lokalu?

Na pretnjama, zloupotrebama, crnim džipovima mafije, podmićivanju, bugarskim vozovima - proneverama generalno. No, ne zaboravite, prva krilatica Lokalnog fronta je #BezStraha.

Hoće li se nasilje uvećavati? Da li ste dobili ikakve informacije o napadu na Voštinića?

Nasilja je oduvek bilo i zauvek će ga biti. Ono što nas zabrinjava, a trebalo bi i vlast jeste to da sve manje imamo uvid i/ili kontrolu u nivo nasilja. Ljudi su besni, obespravljeni, sluđeni. Nivo nepravde je zastrašujući. Na lokalu je preglednije jer ovde čak i partijska knjižica više ne znači da ćeš biti zaštićen, već da ćeš morati više da prećutiš: od potkradanja tvoje imovine do podvođenja tvoje kćeri.

Što se tiče napada na Voštinića, i dalje čekamo tužilaštvo. Svakako ne očekujemo previše pravde, ali ćemo insistirati na njoj.