Danica Popović: Predsednik, a ne sme na TV duel

Kako se zove uplašeni čovek koji ne sme da izađe na TV duel sa svojim političkim protivnicima? Zove se – Aleksandar Vučić. Hrabar pred Jovanom Jeremić, nem pred opozicionim liderima. Jadno, zar ne? A opet, klanjaju mu se čak i sportisti, kad osvoje zlatne medalje. Ko je, u stvari, jadan ovde?

Kada igra ulogu ministra finansija, iskusno će i pravo u obnaženi dekolte (i butine) novinarke TV Prve odrecitovati ovakav tekst: „U naredne četiri godine prosečna plata biće 1.400 evra, prosečne penzije 620 evra.“ A voditeljka ga, naravno, neće upitati najvažnije - koji čarobnjak može da udvostruči prosečnu platu za samo četiri godine? Mada to ne mora da bude čarolija, uvek može da se izvede ovakva farsa: pustite cene da rastu brže od plata - recimo, cene da rastu po petnaest, a plate po godišnjoj stopi od četrnaest odsto, i za četiri godine, eto prosečne plate od 1.400 evra! Samo će jedno da pada – a to je naš životni standard. Ali dok vi to ukapirate, stići će vam sledeće primamljivo obećanje!

To je oprobani recept Vučićevih medijskih nastupa koji glasi: nastupaj često i obećavaj mnogo. A kad ga uhvate u laži ili neznanju - to se nikada neće čuti na javnom servisu u Srbiji!

Da nisam gledala RTS onog istorijskog, petog oktobra 2000. godine, možda bih i sama poverovala da javni TV servis nije ključni faktor u formiranju javnog mnjenja. A tada se baš to desilo - na RTS1 je oko 15 časova jednostavno nestala slika. I ton. I tako pola sata. I svima je bilo jasno – ode Milošević u istoriju. Niko više nije ni pisnuo – živeo Sloba, ili bilo šta drugo. Javno mnjenje je do 15 časova mislilo jedno – a od 15.45 – sasvim nešto drugo! Recite mi, koji Tviter ili Fejsbuk ima tu snagu?

Da ne zaboravimo još jedan predsednikov igrokaz, koji se zove Međunarodna izložba Ekspo 2027. Ona se odvija isto kad i ono udvostručenje plata i penzija, dakle, tek za četiri godine, ali, šta to ima veze? Vučić će i tada vladati Srbijom, zar sumnjate?

Biće to promocija naših najvećih firmi i najvećih izvoznika. Prvi je Ziđin Majning, drugi je Ziđin Koper, a treći je kineska HBIS grupa. Pa idu Mišlenov Tigar, pa Leoni, Henkel, Filip Moris, pa Gorenje... Zato mi i pravimo Ekspo, da srpske firme prikažu svoja dostignuća! A za domaćina ove izložbe, izabrani smo demokratskom procedurom, kao na Evroviziji, izgleda: „Tokom glasanja“ piše na sajtu Vlade Srbije „podršku delegaciji Srbije dali su predstavnici Kine, koji su navijali zajedno sa delegacijom Srbije“. I pobedismo.

Pa ipak, ne treba ništa prepustiti slučaju, uvek može po zlu da krene. Donet je poseban zakon kojim se na Ekspo ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Pametno! Taj zakon za svaku državnu nabavku traži toliko provera, ocena i ekspertiza, da bi jadnim SNS botovima stvarno pao mrak na oči! Ovako, sad samo upišeš na cedulju koliko ti treba para i kažeš botu u ministarstvu – ovo je za Ekspo – a država se za toliko zaduži. Može li bolje?

Iz Vučićevog razgovora na TV Hepi saznadosmo i to da lažu mediji da je on već priznao Kosovo: „Zaboravljate da je 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost! Da smo izdržali osam meseci pa da dobijete Nobelovu nagradu za izdržljivost, a ne 11 godina ili više od 11 godina.“ Pa kad već nije dobio Nobela, šta sad treba da uradi? Raskopčani novinar uzdiše sa razumevanjem...

Ne kažem, i u vreme kada je pristajao na TV duele, Vučić je retko odgovorio na bilo koje pitanje, a kulturni dijalog, po mom sećanju, nije vodio nikada. Ali otkad je ukinuo tu neprijatnu praksu da razgovara, sve se promenilo nabolje. Danas čak ni sportisti u njemu ne vide smenljivog državnog službenika, već hrle da im on čestita i objasni koliko je hrabar i uspešan.

I onda mi recite da ključna poluga ove vlasti ne leži u monopolu na javnom TV servisu. Ko mi ne veruje, neka pita Dragana Bujoševića - on barem zna!