Evropske vrednosti između mita i realnosti (2): Maska za rušenje temelja demokratije i vladavine prava

O tempora, o mores (o vremena, o običaji), uzviknuo je Ciceron u rimskom Senatu, otkrivajući Katalininu zaveru. Dvadeset vekova kasnije, o zaveri, ovog puta vaskolikog Zapada protiv Srbije i srpskog sveta, govorio je Aleksandar Vulin, u svojoj ostavci na funkciju direktora BIA. Između ostalog, zavera se ogleda u nametanju zapadnih vrednosti u kojima nema mesta za tradicionalnu porodicu i naciju, a ni za socijalnu pravdu.

Nekoliko meseci ranije, jedan takođe bivši ministar u srpskoj vladi, govoreći o uzrocima masovnog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ukazao je na evidentan kancerogen, poguban uticaj zapadnih vrednosti. Iako apsurdan, takav stav, nažalost, nije usamljen. U velikom delu domaće javnosti se evropske vrednosti doživljavaju kao nešto strano, nametnuto i kao pretnja nacionalnom, verskom i kulturnom identitetu.

Iako politički legitimni, takvi stavovi su duboko zabrinjavajući. Društvo u kom se demokratija, vladavina prava, sloboda, jednakost, poštovanje ljudskih prava doživljavaju kao pretnja, trebalo bi dobro da razmisli o svojoj budućnosti. Ako je za neku utehu, ne suočava se samo Srbija sa rastućim nepoverenjem u evropske vrednosti. I sama Evropska unija je poslednjih desetak godina suočena sa izazovom preispitivanja i osporavanja sopstvenih vrednosti. Taj proces je posebno izražen u nekim istočnim državama članicama, sa još uvek krhkim demokratskim institucijama. Evropskim vrednostima se suprotstavljaju tzv. tradicionalne, porodične, hrišćanske vrednosti, mada je i sam koncept tradicionalnih vrednosti prilično konfuzan.

Sukob tradicionalnih i evropskih vrednosti

Sukob između evropskih i tradicionalnih vrednosti se prelama preko niza pitanja, kao što su prava seksualnih manjina, brak i porodica, abortus, migracije. Međutim, taj sukob nije samo ideološke prirode, već ima značajne političke i pravne posledice. Pozivanje na tradicionalne vrednosti često predstavlja masku za demontiranje samih temelja demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Na udaru su posebno načela podele vlasti, nezavisnosti sudstva, slobode medija, akademske slobode i slobode izražavanja. Pomenuta načela se vide kao glavna prepreka uspostavljanju ugroženih tradicionalnih vrednosti i stoga moraju biti uklonjena. To se najbolje vidi na primerima Poljske i Mađarske, gde su ovi procesi najdalje otišli.

Poljski primer je posebno ilustrativan, jer se na njemu najjasnije vidi obrazac nametanja tradicionalnih vrednosti. U Poljskoj je 2015. na vlast došla ultrakonzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog. Politički program ove stranke odražava stavove ekstremnih krugova Katoličke crkve u Poljskoj. U nemogućnosti da u potpunosti realizuje svoj politički program zbog toga što bi to iziskivalo izmenu ustava, za šta nije imala potrebnu većinu, partija Pravo i pravda je pribegla instrumentalizaciji ustavnog suda kao njegovog tumača.

U periodu od 2015. do 2016. poljski parlament Sejm je, suprotno odredbama poljskog ustava i odlukama samog ustavnog suda, prekomponovao sastav ustavnog suda u koji su izabrane sudije bliske stranci Pravo i pravda. Zbog načina na koji je izmenjen sastav ustavnog suda, Evropski sud za ljudska prava je u svojoj odluci iz maja 2020. zaključio da taj sud više ne predstavlja tribunal zasnovan na pravu. Tako prekomponovani ustavni sud je stavljen u funkciju ostvarivanja političkog programa vladajuće stranke. Jedan od ključnih delova tog programa odnosio se na dodatno ograničavanje ionako restriktivnog prava na abortus. U oktobru 2020. ustavni sud je doneo odluku kojom je proglasio neustavnim odredbe Zakona o planiranju porodice u delu kojim je dozvoljen abortus u slučaju kada se prenatalnim testovima ili drugim medicinskim analizama utvrdi da je fetus fatalno oštećen ili da postoji neizlečiva bolest fetusa. Anesteziranjem ustavnog suda omogućeno je nesmetano sprovođenje političkog programa vladajuće stranke, čiji su pojedini delovi sporni sa stanovišta ljudskih prava, posebno kada je reč o pravima žena i seksualnih manjina.

Evropske i tradiciolane vrednosti

Nešto suptilniji obrazac, ali sa mnogo širim posledicama je primenjen u Mađarskoj. Slično kao u Poljskoj, vladajuća stranka u Mađarskoj, Fides, preuzela je na sebe ulogu zaštitnika tradicionalnih hrišćanskih i porodičnih vrednosti. U tom smislu ilustrativna je izjava mađarskog premijera Viktora Orbana data prilikom zvanične posete Poljskoj u aprilu 2018. da „Mađarska i Poljska treba da brane hrišćansku domovinu“. Mada je izjava data u kontekstu migrantske krize, ona se odnosila i na čitav niz aktuelnih društvenih pitanja, poput abortusa, braka, prava seksualnih manjina. Slično kao i u Poljskoj, odbrana hrišćanstva i porodičnih vrednosti započela je urušavanjem nezavisnosti ustavnog suda i pravosuđa. Ustavom iz 2011. ojačan je uticaj vlade na izbor i rad ustavnog suda, da bi sprovedenom reformom pravosuđa u značajnoj meri bio prekomponovan sastav sudova i tužilaštava. Time su otvorena vrata za uspostavljanje političke kontrole nad gotovo svim oblastima javnog života.

U svojoj mesijanskoj misiji vladajući Fides je stavio pod svoju kontrolu većinu medija i naučnih, obrazovnih, kulturnih institucija koje su od značaja za oblikovanje javnog mnjenja, što je rezultiralo ugrožavanjem slobode izražavanja, akademskih i verskih sloboda. Formulisan je čak novi politički termin – neliberalna demokratija, koji je trebalo da da politički legitimitet uspostavljenom sistemu vlasti. Prema rečima njegovog tvorca, mađarskog premijera Viktora Orbana, pojam neliberalne demokratije je zasnovan na tradicionalnim hrišćanskim vrednostima. Demokratija je praktično svedena na prostu vladavinu većine, bez uvažavanja i tolerisanja manjinskog mišljenja koje se čak smatraju nepoželjnim i subverzivnim.

EPA / Szilard Koszticsak

Urušavanje nezavisnosti sudova imalo je posebno teške posledice u ekonomskoj sferi. Odsustvo sudske kontrole nad radom izvršne vlasti omogućilo je pojavu široko rasprostranjene korupcije i zloupotrebu javnih sredstava, posebno sredstava iz fondova EU. Zbog utvrđenih sistemskih nepravilnosti i problema u vezi sa sistemom javnih nabavki, sukoba interese i korupcije, Savet EU je 15. decembra 2022. doneo odluku o merama zaštite budžeta Unije od povrede načela vladavine prava u Mađarskoj. Odlukom Saveta Mađarskoj je suspendovana isplata 55 odsto sredstava iz programa kohezione politike, što odgovara iznosu od 6,3 milijarde evra. Utvrđene nepravilnosti su, između ostalog, uključivale izbegavanje sprovođenja javnih nabavki, visok procenat postupaka javnih nabavki sa jednim ponuđačem, sukob interesa u vezi sa poslovanjem fondova od javnog interesa.

Takođe je utvrđeno postojanje ozbiljnog rizika od ugrožavanja efikasnog vođenja istraga i krivičnog gonjenja u slučaju zloupotrebe fondova Unije. U tom smislu se posebno navodi koncentracija ovlašćenja od strane Kancelarije generalnog tužioca, striktna hijerarhijska organizacija tužilačke službe, nepostojanje obaveze davanja obrazloženja u slučaju dodele i oduzimanja predmeta, nepostojanje pravila za sprečavanje arbitrarnih odluka koje mogu ugroziti efikasno istraživanje i gonjenje krivičnih dela korupcije, kao i odsustvo sudske kontrole odluka istražnih tela ili tužilačke službe da ne pokrenu postupak ili da odustanu od gonjenja.

Da zaključimo, pozivanje na tradicionalne, hrišćanske, porodične vrednosti je sasvim legitimno. Uostalom, u Evropi postoje velike hrišćansko-demokratske partije koje su neizostavni deo političkog spektra u većini država članica. Problem nastaje kada nešto što je legitimna politička opcija počinje da se nameće celom društvu uz kršenje ustava i zakona i zloupotrebu nezavisnih institucija. I tu dolazimo do osnovne razlike između evropskih i tzv. tradicionalnih vrednosti. U evropskim vrednostima ima mesta i za tradicionalne vrednosti, dok obrnuto najčešće nije slučaj.

Autor je profesor prava EU