Vanredni izbori za Skupštinu Vojvodine: Večito usputni

Ništa toliko ne govori o radu Pokrajinske izborne komisije, ali i sveukupnom tretmanu tih izbora, od činjenice da na kraju izbornog dana nije imala čak ni podatak o tome koliko je građana Vojvodine 17. decembra izašlo na birališta. U nedelju, 45 minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, sve što su u toj komisiji mogli da saopšte novinarima jeste - izlaznost do 18 časova.

„Sve druge podatke naći ćete na našem sajtu tokom večeri i narednog dana“, poručio je predsednik PIK Rajko Marinković, koji, ispostavilo se, nije bio u prilici ni o čemu da priča, „jer nije u nadležnosti PIK-a“, pa ni o incidentima na biračkim mestima, o kojima su mediji izveštavali. Ni 24 sata nakon završetka izbora (i) za Skupštinu AP Vojvodine, u ponedeljak uveče, brojanje glasova nije bilo završeno.

Kad se u istom danu, uz pokrajinske, održavaju i izbori za nacionalni parlament i lokalne – a takva je praksa od izbora za prvu višestranačku Skupštinu Vojvodine, maja 1992 - najpre se utvrđuje ko je koliko na teritoriji Vojvodine dobio glasova na izborima za Skupštinu Srbiju, a tek onda na red dolazi vojvođanska skupština. Srećom, u ovoj turi ni u jednoj vojvođanskoj lokalnoj samoupravi nisu održani i vanredni lokalni izbori, jer bi u tom slučaju o budućem, desetom sazivu Skupštine AP Vojvodine saznali ko zna kada. Svakako ne pre odlaska ovog broj NIN-a u štampu.

Na drugim vanrednim izborima za Skupštinu AP Vojvodine od decembra 1992. učestvovalo je 13 izbornih lista. Po onome što se znalo u trenutku slanja ovog broja NIN-a u štampu, u budući saziv vojvođanske skupštine ući će, sva je prilika, pobednička koalicija okupljena oko SNS, SPS, Srbija protiv nasilja, Novi DSS-POKS i dve „manjinske“ liste, Savez vojvođanskih Mađara i Ruska stranka. Ispod crte ostali su LSV-Vojvođani, SRS, Narodna stranka, Dveri, Zavetnici, SDS-DJB, grupa građana koju je navrat-nanos organizovao Čedomir Jovanović, manjinska lista doskorašnjeg ministra Tomislava Žigmanova i naslednika muftije Zukorlića, Usamea. Da je lista Branimira Nestorovića učestvovala na pokrajinskim izborima verovatno bi i tu prešla cenzus i bila najveće iznenađenje izbora. 

Ko će biti predsednik Skupštine, šta je s Mirovićem i ko je ostao ispod crte

Iako je osvojila najviše glasova i mandata (oko 70), izborna lista „Aleksandar Vučić - Vojvodina ne sme da stane“ dobila je oko 50.000 glasova manje nego 2020. Još veći pad doživeo je njihov koalicioni partner SPS, za koji je glasalo 40.000 građana manje nego pre tri godine, dok je za treći deo „trijumvirata“, SVM, ovoga puta glasalo 16.000 birača manje nego na prethodnim pokrajinskim izborima. 

Vladajuća koalicija izgubila je više od 100.000 glasova u odnosu na prethodne izbore za vojvođansku skupštinu. Toliko su, otprilike, osvojile sve liste koje su ostale ispod cenzusa. Teoretski je moguće da je deo tih glasovi eventualno mogao da ode nekoj od tih lista ispod crte, ali je teško, gotovo nemoguće, ijedan završio na kontu koalicije oko Lige socijaldemokrata Vojvodine ili one koju su predvodili Žigmanov i Zukorlić junior. Razloge bi možda pre trebalo tražiti u depopulaciji Vojvodine, na koju uz biologiju utiču i značajne migracije stanovništva, pre svega u države EU. 

Vladajuću koaliciju u novom sazivu ponovo će činiti SNS i SVM, ali ostaje da se vidi da li će mesto predsednika Skupštine Vojvodine ponovo, kao što je to običaj od 2008, biti povereno kandidatu najveće stranke mađarske manjine u Srbiji. Ta stranka nije želela da predloži kandidata za novog predsednika nakon smrti Ištvana Pastora, dugogodišnjeg lidera SVM i predsednika Skupštine od 2012. Pastor je preminuo 30. oktobra, pa je Skupština već posle nedelju dana izabrala za predsednika Momu Čolakovića (PUPS), kao najstarijeg poslanika (83 godine), koji je onda 16. novembra, kao jedini ovlašćen za to, i raspisao vanredne pokrajinske izbore za 17. decembar.

NIN / Mitar Mitrović, Vesna Lalić, Oliver Bunić

Te dve stranke imaće dovoljno poslanika za vladavinu Vojvodinom u naredne četiri godine, tako da će ostanak SPS-a u tom društvu pre zavisiti od pregovora o budućoj vlasti na drugim mestima, poput Beograda. Socijalisti su do sada imali jednog, i to neprimetnog, potpredsednika pokrajinske vlade, a u novom mandatu mogli bi i bez toga: njima je dovoljno da ih samo smatraju makar delom vladajuće koalicije.

Iz redova SNS-a treba očekivati budućeg premijera, novog-starog ili potpuno novog, to u ovom trenutku nije izvesno. Iako ubedljivo najpoznatiji i politički najiskusniji naprednjak u APV, uz to i neko ko je vodio pokrajinsku vladu od 2016, Igor Mirović se ove godine, prvi put nakon 2004, nije našao na izbornoj listi. Nije ga bilo ni na bilbordima, niti u kampanji; jedva se pojavio na predizbornom skupu u Novom Sadu. Novosadska čaršija bruji da je u (navodnom) dugogodišnjem sukobu sa Milošem Vučevićem, novim predsednikom SNS-a, Mirović izašao kao konačni gubitnik, a izvori bliski SNS-u tipuju da će ga naslediti Vladimir Galić, dosadašnji pokrajinski sekretar za poljoprivredu. 

Među 120 poslanika novog saziva vojvođanske Skupštine, prvi put nakon četvrt veka neće biti poslanika LSV. Stranka koja je u prošlosti dala čak dvojicu predsednika Skupštine nije uspela da pokušajem rebrendiranja (sad se zovu LSV-Vojvođani) i sa novim liderom Bojanom Kostrešom (umesto Nenada Čanka koji je stranku vodio 32 godine) ratosiljaju tereta saradnje sa SNS-om u Novom Sadu. Problem sa prikupljanjem najmanje 4.000 potpisa za listu očito je bio rani signal za uzbunu. Pored Lige, koja se zalagala za veću autonomiju, pokrajinskih poslanika neće imati ni SRS, stranka koja se od osnivanja zalagala za ukidanje Vojvodine kao „komunističke tvorevine“. Od 1992. radikali nisu imali poslanike u Skupštini Vojvodine samo u periodu od 2000. do 2004. 

Kampanja kratka, a za mnoge je i to bilo previše

U vojvođansku Skupštinu ulazi i koalicija Novi DSS-POKS sa više od pet odsto ili skoro 50.000 glasova. Interesantno je da su ove dve stranke pre tri godine, kad su išle svaka sa svojom listom, osvojile 70.000 glasova i ukupno deset mandata. 

Mnogočlana koalicija Srbija protiv nasilja nije se preterano bavila Vojvodinom, štaviše nisu imali ni čestitu kampanju (kao ni ostali, doduše), ali, fakat, vanredne pokrajinske izbore, za razliku od parlamentarnih i beogradskih, nisu ni tražili.

Čak i sa izbornom listom, na kojoj su se našla javnosti uglavnom nepoznata imena, osvojila je oko 22 odsto ili više od 208.000 glasova, tako da će u novom sazivu imati oko 30 mandata i sa tog aspekta može se smatrati jednim od pobednika ovih izbora. Drugi je manjinska izborna lista „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek“. Bilo je dosta sumnji u to kako su uspeli da prikupe 2.409 overenih potpisa, ali za razliku od svih sličnih „sumnjivih lista“, koje su na dosadašnjim izborima redovno osvajale manje glasova od broja predatih potpisa, ova lista je osvojila blizu 10.000 glasova, četiri puta više od broja predatih potpisa i u novom sazivu imaće najmanje jednog poslanika.

Kampanja za vojvođanske izbore trajala je svega mesec dana, što je za mnoge učesnike bilo očito i previše. Svi su zapravo više bili fokusirani na druge izbore, pre svih parlamentarne, a onda im vojvođanski, kao i uvek do sada, dođu kao nužno zlo. Predstavljanje lista na pokrajinskom javnom servisu delovalo je kao da su njihovi predstavnici na silu dovedeni u studio, dok je od tzv. TV debata svaka daća digod po Vojvodini bila uzbudljivija.

Vojvodinu, međutim, u kasno proleće 2024. čekaju novi izbori – za skupštine u 45 gradova i opština. Niko od predstavnika vlasti do sada nije uspeo da da suvislo objašnjenje zbog čega su lokalni izbori 17. decembra održani samo u Beogradu i u još 64 grada i opštine, ali ni u jednoj na tlu Vojvodine. Ukoliko ti izbori budu raspisani za 9. jun, svojevrsnu potvrdu mogla bi da dobije glasina da je odlaganje lokalnih izbora u Vojvodini za narednu godinu od Vučića zatražio mađarski premijer Viktor Orban.

Naime, od 6. do 9. juna 2024. održavaju se izbori za Evropski parlament, a pravo glasa na tim izborima ima i oko 100.000 građana Srbije, pre svega iz Vojvodine, pa bi objedinjena izborna ponuda mogla da bude ključni motivacioni faktor za izlazak na birališta, svejedno da li u konzulat Mađarske ili na uobičajeno biračko mesto, tog izbornog dana.