Tanasije Marinković za NIN: Vlast nas uvodi u udžbenike izborne manipulacije

U trenutku dok su građani okupljeni ispred Republičke izborne komisije vidljivo gubili strpljenje i afinitet za nenasilne metode na koje ih je pozivala „Srbija protiv nasilja“, čovek na čijem su stolu bili svi dokazi o izbornoj krađi je imao preča posla. Predsedniku RIK-a Vladimiru Dimitrijeviću nije bio prioritet da obavi posao za koji je plaćen od tih istih građana, već da „presliša“ dr Tanasija Marinkovića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana RIK-a ispred SPN na temu – a šta ste mislili kada ste rekli da predstavljate RIK u senci?

Profesor Marinković mu je strpljivo objasnio da iako je član RIK-a nema ovlašćenja da govori u ime RIK-a, a da neko mora da obavesti javnost. A potom je odlučio da obavesti i čitaoce NIN-a.

Nakon masovnih ubistava u maju i otpora koji je deo građana pokazao prema nasilju, pojavilo se uverenje da su „promene u Srbiji počele“. Da li nakon onoga što smo videli u nedelju građani ikada više mogu da se nadaju promenama na izborima?

Tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, i Malom Orašju i Duboni jesu trgle jedan deo naše javnosti iz političke letargije. To se videlo po masovnosti protesta u maju i junu ove godine, na kojima su građani Srbije, a pogotovo Beograda, jasno osudili nasilje koje se sve više širi našom zemljom. Međutim, te tragedije nisu imale katarzičan efekat na celo društvo. To se vidi po rezultatima upravo održanih parlamentarnih izbora na kojima je pobedu odnela Srpska napredna stranka. Ona, od svog dolaska na vlast 2012. godine, ne prestaje da polarizuje srpsko društvo, da se služi verbalnim nasiljem i da svojim uticajem parališe državne institucije u gonjenju nasilnika.

To što pomenute tragedije nisu dovele do očekivanog pročišćenja posledica je upravo paralisanih institucija koje za to nasilje, kao i za mnoge druge slučajeve nasilja, nisu kaznile njihove vinovnike. I još više, odgovornost je na televizijama s nacionalnom frekvencijom koje nisu obavile odgovarajuću pedagogiju u datim okolnostima, već su nastavili da sprovode nasilje u svojim programima. Otuda i tako poražavajući rezultati izbora, ali i pouke koje se iz svega toga moraju izvući kada je reč o daljem opozicionom organizovanju i delovanju.

Da li ste imali priliku da vidite tako otvorenu krađu na bilo kojim našim ili svetskim izborima (porast broja birača na Kosovu, dovođenje glasača autobusima iz Republike Srpske, cenkanje za glas...)?

Izbori su način formiranja predstavničkih organa vlasti u demokratiji i legitimisanja čitavog političkog sistema. Upravo s obzirom na taj značaj izbora za demokratiju, oni su predmet čestih kršenja i zloupotreba. Štaviše, u teoriji demokratije, oni se smatraju najmanipulativnijim instrumentom politike. Dakle, istorija izborâ je ujedno i istorija izbornih manipulacija. Jedino je pitanje koliko se koji narodi uspešno bore protiv te društvene patologije. U poslednjih deset godina Srbija tu borbu gubi. Od izborne demokratije ona se pretvorila u pseudodemokratiju u kojoj izbori formalno postoje, ali nisu slobodni i jednaki. Ono po čemu svakako ulazimo u udžbenike izborne manipulacije jeste „vučićmandering“.

Pre više od dva veka guverner američke države Masačusets Džeri Elbridž skrojio je granice između izbornih jedinica tako da obezbedi nesrazmeran izborni uspeh stranke kojoj je pripadao. Tako nastala izborna jedinica imala je neobičan oblik. Jedan karikaturista joj je dodao krila, kandže i usta i prokomentarisao: „Dobili smo salamandera“ (salamander - daždevnjak); a duhoviti novinar mu je na to odgovorio: „Bolje reći džerimandera“, zamenivši prva dva sloga reči imenom guvernera Džerija. Od tada je džerimandering sinonim za izbornu zloupotrebu. Sudeći po fantomskim pozivima za glasanje ljudima koji ne žive na datim beogradskim adresama i glasanju naših sunarodnika koji žive u Republici Srpskoj na lokalnim izborima u Beogradu, vučićmandering se ogleda u fiktivnom preseljenju biračkog tela iz jedne lokalne zajednice u drugu kako bi se obezbedio nesrazmeran izborni uspeh vladajuće stranke.

Opoziciji je zamerano što je tražila izbore pre nego što se obezbede izborni uslovi, a ona je tvrdila da ova vlast nikada neće dati bolje izborne uslove. I bila je u pravu – iz godine u godinu su sve gori Ali ni izbori nisu pomogli, šta je onda rešenje?

Nema drugog rešenja za smenu vlasti osim izbora. To je osnovna premisa. Druga premisa jeste da je vlast spremna na najrazličitije manipulacije, o čijim razmerama svedoče i ugledne međunarodne organizacije koje su upravo naše državne institucije pozvale da nadziru izborni proces u Srbiji. Zaključak koji se mora izvesti je taj da opozicija mora da bude još udruženija i mnogo bolje organizovana da bi odnela pobedu na narednim izborima.

Kao član izborne komisije (RIK) ispred koalicije „Srbija protiv nasilja“ zatražili ste hitnu sednicu kako bi se otklonile sumnje u regularnost izbora, zbog uočenog kršenja izbornog postupka i ukazali ste na „falsifikovanje potpisa podrške građana i njihovo preseljavanje radi glasanja“. Da li smo sve to dobili na delu i kakav je bio odgovor RIK-a na vašu inicijativu?

Moje kolege u Republičkoj izbornoj komisiji i ja, izabrani na predlog političkih stranaka okupljenih u koaliciji „Srbija protiv nasilja“, sve vreme smo tražili aktivniju ulogu Komisije u rasvetljavanju izbornih manipulacija o kojima se neprestano spekuliše u javnosti.

Podsetiću vas na falsifikovane potpise podrške izbornim listama, na fiktivno preseljavanje birača radi glasanja na lokalnim izborima i na kupovinu glasova zloupotrebom korisnika centara za socijalni rad i zaposlenih u javnim službama. Sve to, ako je istina, jesu krivična dela, povodom kojih javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za državnu upravu, prema mojim saznanjima, ništa ne čine. Iz tih razloga Republička izborna komisija je bila dužna, na osnovu Ustava Republike Srbije, potvrđenih međunarodnih ugovora i Zakona o izboru narodnih poslanika, da zakaže sastanke sa čelnicima tih organa kako bi ih podstakla da efikasnije obavljaju svoje nadležnosti. Iz neznanja ili iz drugih razloga većina u Komisiji nije imala sluha za ove legalne i legitimne predloge.

Imali ste i jedan zanimljivi predlog – zahtev da se RIK obrati republičkom tužiocu Zagorki Dolovac kako bi izdala opšte obavezujuće uputstvo tužiocima da hitno postupaju u slučajevima krivičnih dela kojima se povređuje izborni postupak. Da je prošlo u RIK-u, šta mislite kako bi prošlo kod Zagorke Dolovac?

Jasno je svima da gospođa Zagorka Dolovac ne obavlja funkciju vrhovne javne tužiteljke u skladu sa zakonom i da ju je baš zbog takvog (ne)postupanja parlamentarna većina Srpske napredne stranke dva puta reizabirala na taj mandat. Dakle, niko nema iluziju da će ona početi da obavlja svoju funkciju zbog sastanka s Republičkom izbornom komisijom.

Međutim, na svima nama koji vršimo javne funkcije jeste obaveza egzemplarnosti, dakle da svojim primerom, najbolje što znamo i umemo, pokažemo kako se obavljaju te funkcije. Još od Platona postoji uverenje da je pravda u državi ostvarena onda kada svako obavlja svoje funkcije na stručan i etičan način. Možda ćemo sinergijskom akcijom jednog dana probuditi i profesionalnu savest vrhovne javne tužiteljke.

Viši sud je pokazao potpunu nezainteresovanost za uočene falsifikate potpisa na brojnim biračkim listama i koliko god prijava da je pristiglo nije smatrao da treba da podrobnije ispita razmere te pojave i okolnosti u kojima je nastala. Da li se možemo nadati da će Upravni sud biti išta zainteresovaniji za prigovore koji će nesumnjivo uslediti u narednim danima?

Detaljno sam analizirao praksu Upravnog suda u vezi s prošlogodišnjim gradskim izborima u Beogradu. Pokazalo se da su te sudije, da li iz neznanja ili drugih razloga, saučestvovale u izbornoj manipulaciji. Primera radi, na ne manje od 119 biračkih mesta u Beogradu od ukupno 1.170, dakle na više od 10 odsto biračkih mesta, postojale su primedbe članova biračkih odbora. To se videlo iz zapisnika o radu biračkih odbora u kojima je u tački 15 zaokruženo „DA”, kao konstatacija da je neko od članova biračkog odbora imao primedbe na postupak sprovođenja glasanja.

Uprkos tome, u izbornom materijalu s tih biračkih mesta nije bilo priloga u kojima članovi biračkih odbora navode primedbe. S obzirom na to da nije dobila zapisnike, odnosno primedbe kao njihov sastavni deo, Gradska izborna komisija je bila dužna da donese rešenje o sprovođenju ponovnog glasanja na spornim biračkim mestima. Ona to nije uradila ni po službenoj dužnosti ni po prigovorima koji su bili podnošeni. Koliko je poznato, ni javno tužilaštvo nije pokrenulo postupak da utvrdi da li je počinjeno neko od krivičnih dela iz korpusa krivičnih dela protiv izbornih prava i službene dužnosti.

U situaciji u kojoj Gradska izborna komisija nije obavila svoju ulogu po zakonu, morao je da reaguje Upravni sud na odgovarajući način – poništavanjem žalbenog rešenja u celini i vraćanjem predmeta Gradskoj izbornoj komisiji na ponovno odlučivanje. Međutim, to se nije desilo. U postupku po žalbama koje su podnete protiv svih 119 rešenja Gradske izborne komisije, Sud je smatrao da to što prilikom primopredaje izbornog materijala zapisniku o radu biračkog odbora nije pridružen prilog s primedbama iz rubrike 15 tog zapisnika, nije nepravilnost samog zapisnika koja može dovesti do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu.

Da li je uobičajeno da VJT u Beogradu izda saopštenje da „nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi sa izbornim procesom“, a da to ne proveri? I da li je uobičajeno da u saopštenju kritikuje ProGlas zbog „uznemiravanja javnosti“?

Više javno tužilaštvo je ekspresno reagovalo na dan izbora saopštenjem da sada nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi s izbornim procesom, a sve povodom „slučaja Arena“. Voleo bih da znam koje je to radnje Tužilaštvo preduzelo da ispita taj predmet, pogotovo imajući u vidu svu njegovu složenost. S druge strane, povodom daleko jednostavnijeg slučaja – falifikovanja potpisa podrške izbornim listama – Osnovno javno tužilaštvo jeste formiralo predmet još pre nekoliko nedelja, ali više od toga o tom predmetu nismo čuli sve do dana današnjeg. Sve to govori o političkom voluntarizmu u tužilaštvu u kojem ga nikako ne bi smelo biti.

„Srbija protiv nasilja“ nas je obavestila da je na kolegijumu MUP-a odlučeno da do zatvaranja birališta ništa ne čini, zato što je na njima već prisutan OEBS. Može li ono što su posmatrači uočili da se odrazi na rezultate koje nam je vlast servirala?

Više međunarodnih posmatračkih misija (OEBS, Savet Evrope, Evropski parlament) nadziralo je sprovođenje izbora u Srbiji ove godine. U preliminarnim izveštajima koji su podneti našoj javnosti već 18. decembra, nedvosmisleno je ukazano na to da izbori nisu bili pošteni. Povrh onoga o čemu je do sada bilo reči, te organizacije su osudile funkcionersku kampanju de facto jedinog kandidata na parlamentarnim izborima liste Srpske napredne stranke – Aleksandra Vučića, i grubu medijsku neravnopravnost proglašenih izbornih lista u predstavljanju na televizijama s nacionalnom frekvencijom, u korist, opet, kandidata Aleksandra Vučića.

One su naglasile i to da njihove dosadašnje preporuke za unapređenje izbornog procesa nisu poštovane, te su se zapitale da li uopšte ima smisla da se izdaju nove preporuke. Njihova stručna analiza potvrda je složenosti izbora. Oni se ne svode na postojanje paravana i zapečaćenih biračkih kutija na biračkim mestima, već uključuju u sebe i istinito, potpuno i pravovremeno informisanje o svim proglašenim listama i kandidatima, kao i izbornu administraciju i sudove koji će nepristrasno, stručno i posvećeno raditi na tome da izbori budu zaista slobodni i jednaki, a ne pseudodemokratski plašt koji služi tome da prikrije autoritarnost jedne vlasti.