Politika

Metastaza krađe i Vučićeva zloupotreba funkcije: Šta su o izborima pokazala zapažanja nezavisnih posmatračkih misija

Vuk Z. Cvijić | 21. decembar 2023 | 07:59
Metastaza krađe i Vučićeva zloupotreba funkcije: Šta su o izborima pokazala zapažanja nezavisnih posmatračkih misija
PROFIMEDIA / Elvis BARUKCIC / AFP

Ne samo da je vlast u Srbiji u mnogo većoj meri primenila sve ranije prevare i krađe na izborima već se nije ni trudila to da sakrije, naročito u Beogradu, zaključak je zapažanja nezavisnih misija koje su posmatrale izbore.

Posmatračka misija Crte uočila je brojne nepravilnosti za koje njihov programski direktor Raša Nedeljkov kaže da su metastazirale za poslednje izbore. On je naveo da rezultati beogradskih izbora ne izražavaju volju birača koji žive u Beogradu i da je čitav izborni proces veoma daleko od minimalnih standarda za fer izbore.

Crta nije posmatrala samo izborni dan, već period i pre i tokom izborne kampanje. „Tokom kampanje smo uočili zloupotrebu javnih funkcija najviših državnih funkcionera i zloupotrebu javnih resursa. Bilo je nejasno ko je kandidat, a ko javni funkcioner. Imali smo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji nije bio kandidat, ali se nudio kao glavno lice i tema kampanje“, kaže Nedeljkov. Posebnu pažnju su obratili kako su mediji, pre svega televizije sa nacionalnom pokrivenošću, izveštavali - „ekstremno neujednačeno, dajući veliku prednost i zastupljenost vlastima“.

U izveštaju Crte za period pred izbore navodi se: „Vladajuća većina i dalje je imala izrazito dominantnu ulogu u medijskom prostoru, sa zauzimanjem 75 odsto vremena u proširenom udarnom terminu, dok je opoziciji bilo dodeljeno 25 odsto. Ovaj podatak predstavlja pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu, kada je zastupljenost vladajuće većine bila nešto manja, sa 64 odsto, a opozicije veća, sa 36 odsto. Nejednakost je posebno izražena u informativnim programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću. U ovoj kampanji, opoziciji pripada samo sedam odsto vremena u informativnim emisijama, dok vladajućoj većini čak 93 odsto“.

Integritet biračkog spiska ozbiljno narušen

Utvrđeno je i da je Vučić, koji nije bio kandidat zauzeo gotovo trećinu - 30 odsto vremena u udarnim terminima televizija sa nacionalnom frekvencijom i čak 61 odsto u informativnim programima. Zaključuje se da „medijski prostor koji je opredeljen Vučiću, uz konstantna direktna obraćanja i široko prenošenje stranačkih skupova, doprinosi stvaranju slike o njemu kao ključnom akteru za uspeh države“.

Nedeljkov napominje da je „u poslednjoj kampanji sproveden još brutalizovaniji set pritisaka na građane, i da se još više zadiralo u privatnost birača, da se oni uvuku u mrežu sigurnih glasova, da odlaze na mitinge vlasti i daju im javnu podršku“. Jedan od najgorih primera pritiska koji je Crta zabeležila je zahtev upućen onkološkoj pacijentkinji, koja je tražila da ostane anonimna, da pruži podršku SNS-u, a da joj zauzvrat omoguće lečenje.

Nedeljkov je napomenuo: „Mi svedočimo da mnogi ljudi postaju sigurni glasovi ne zato što oni dele ideje sa vladajućom strankom već im je stavljeno u izgled da će trpeti posledice, oni lično ili njima bliski ljudi, ako ne podrže vlast.“ Crta nije imala nikada više poziva na izborni dan nego 17. decembra i Nedeljkov kaže da to govori da građani imaju veliko nepoverenje u institucije, koje nisu ni sada rešavale te probleme. Misija Crte je uočila i da je integritet biračkog spiska bio ozbiljno narušen, pa navode primer da je poziv za glasanje dobila i pokojna novinarka Gordana Suša, da nisu otklonjeni problemi sa osobama koje su promenile prezime, sa duplim upisima...

NIN/Mitar Mitrović
NIN / Mitar Mitrović

Za ove izbore Crta je uočila posebno izraženu nepravilnost za Beograd da su organizovano dovođeni ljudi iz drugih delova Srbije, gde nije bilo takvih izbora, kao i iz susednih država da glasaju na lokalnim izborima. „Dobili smo insajderske informacije od ljudi zaposlenih u institucijama koji su nam dokumentovali slučajeve da je više osoba prebacivano iz unutrašnjosti Srbije, gde nije bilo lokalnih izbora, na iste adrese u Beogradu. To je razlog zašto su izbori raspisani u 66 opština, a do kraja juna 2024. moraće da se raspišu za ostale opštine. Mi možemo samo da slutimo o ukupnoj srazmeri toga, ali očito je da je postojala ozbiljna logistička organizacija da se sprovede ova migracija birača u Beograd. Pokazatelje te ozbiljne logistike nismo videli samo u Areni gde su dovođeni ljudi iz BiH, već i na Kvantaškoj pijaci, Tržnom centru Zmaj, na Paliluli, Čukarici, Voždovcu...

Za ovo što je sprovedeno bilo je neophodno i da se tim ljudima prethodno promeni adresa prebivališta. Predsednik i premijerka pokušali su da spinuju kako se navodno potura da ljudi sa dvojnim državljanstvom ne treba da glasaju u Srbiji. Istina je da niko ne spori onima koji ne žive u Srbiji, a imaju njeno državljanstvo, da glasaju na parlamentarnim izborima, ali po zakonu ne mogu da glasaju na lokalnim izborima. Rezultati beogradskih izbora ostaće sporni i u slučaju da izostane reakcija institucija da identifikuju konkretne osobe i mehanizme za koruptivne radnje u cilju preoblikovanja izborne volje građana.

Institucije koje treba da otklone nepravilnosti, negiraju da problemi uopšte postoje

Shvatili smo da je vrag odneo šalu kada su u Beogradu u popodnevnim časovima naši posmatrači zabeležili veliki rast broja slučajeva unapred popunjenih glasačkih listića. Tada je primećeno i još veće prisustvo trećih osoba na samim biračkim mestima, što upućuje na to da su ta lica bila koordinatori tih nelegalnih aktivnosti. Posebno zabrinjava da institucije koje treba da otklone ove nepravilnosti - MUP, tužilaštvo, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, negiraju da ovi problemi uopšte postoje. Zaključujemo da razlog zbog kojeg je proces lokalnih beogradskih izbora bio još lošiji od parlamentarnih izbora je u tome da je postojala veća mogućnost, ili sa stanovišta vlasti opasnost, za promene na nivou glavnog grada“, kaže Nedeljkov.

NIN / Oliver Bunić
NIN / Oliver Bunić

Crta je podnela sedam prijava policiji zbog dešavanja na izborima. U pitanju su napadi na njihove posmatrače, kupovina glasova, cirkularno glasanje... Nedeljkov navodi: „Najočitiji takav primer je fizički napad na troje naših posmatrača u Odžacima koji su uočili da se tokom izbora iznose glasački listići sa biračkog mesta i nose u obeležene prostorije SNS- a. To iznošenje listića uopšte nisu krili i nije ga bilo teško uočiti. Napadači su džipom beogradskih registarskih tablica jurili naše posmatrače i napali ih pred policijskom stanicom. Policija je kasnije došla na poziv i zatim je uhapšen jedan napadač od petorice. Nemamo podataka da se ispituje to iznošenje glasačkih listića.“

Crta je čak na devet procenata biračkih mesta uočila nepravilnosti koje, kako kažu, mogu ozbiljno uticati na rezultate izbora. U pitanju je višestruko glasanje, neproveravanje identiteta birača, neproveravanje prisustva mastila na prstu ili neobeležavanja prsta... Na dan izbora Crta je utvrdila na značajnom broju biračkih mesta, kada su ljudi došli da glasaju, da je neko već glasao pod njihovim imenom, kao i da neki birači, iako su prethodno proverili na sajtu Ministarstva da se nalaze na određenom biračkom mestu, ipak nisu bili na biračkom spisku. Crta zaključuje da je „time integritet biračkog spiska koji je bio i značajno narušen pre izbora postao još više sporan“.

"Sveprisutnost Vučića"

I međunarodni posmatrači su uočili nepravilnosti. ODIHR je saopštio da je u kampanji bilo zloupotrebe javnih sredstava i da su tela za nadzor medija bila neefikasna tokom ovog izbornog perioda, a REM „pasivan“. Izrazili su zabrinutost zbog uloge predsednika: „Uočena je i sveprisutnost predsednika Aleksandra Vučića i pristrasan tretman u medijima. To ozbiljno podriva fer uslove u izbornom takmičenju jer bi predsednik trebalo da bude neutralna figura koja izražava nacionalno jedinstvo“, rekli su posmatrači ODIRH.

Štefan Šenah, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja je nadgledala izbore u Srbiji, rekao je za N1 da je istina u našoj zemlji pomalo šokantna, da izbori nisu bili fer, da se manipulisalo glasovima i da je sve to problem za zemlju koja želi da ide demokratskim putem. „Ono što smo videli je cela kampanja u kojoj je dominirao predsednik.

To nije posao predsednika. Predsednik je neutralna osoba koja treba da garantuje za zemlju i za sve ljude. Ali trenutni predsednik je upravljao izborima i bio je kandidat na svim nivoima, bez obzira na to da li je selo ili cela republika“, podsetio je Šenah. Dodao je da je tokom brojanja glasova video da je bilo glasačkih listića koji su napravljeni u fotokopirnici, a koji su na sebi imali pečat. „To treba da bude istraženo od strane policije“, istakao je Šenah.

Raša Nedeljkov zaključuje: „Izbori 2023. mogli bi da se uporede s igrom u kojoj je sve bilo dozvoljeno samo da se ništa ne bi promenilo. Građanima su tako hteli da pošalju poruku da su njihovi glasovi i njihova izborna volja nedovoljno moćni u odnosu na silu novca i zloupotrebljenih institucionalnih resursa i kadrova.“