Vezanih ruku u izborni ring: Može li opozicija da dve male dobijene bitke pretvori u izbornu, a ne u Pirovu pobedu

Devet dana nakon što je postalo jasno da će u Beogradu ponovo biti održani gradski izbori, saznali smo i datum kada će se ići na birališta. Nakon višednevnih tenzija, prouzrokovanih uočljivom željom vlasti da izbore organizuje 28. aprila, predsednik Srbije je, u sebi svojstvenom maniru, pod firmom demokratske tolerancije i popuštanja opoziciji, ugasio požar koji je prethodno upalio. Sazvavši konferenciju za medije u nedelju uveče, Aleksandar Vučić je rekao da će beogradski izbori biti održani 2. juna.

„Svi ljudi iz SNS-a koji su večeras došli na sastanak, najveći deo rukovodstva, za to su da se održe 28. aprila, a svi drugi lokalni izbori u skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima. Ja sam zamolio i zahvalan sam ljudima iz SNS-a koji su rekli da razumeju moje razloge“, rekao je Vučić.

Iako upakovana u dobro poznati format gde Vučić nešto moli svoje stranačke kolege, a oni meka srca pristaju na njegov predlog, odluka da se izbori pomere na kraj zakonskog roka šalje jasnu poruku da se manevarski prostor vlasti suzio. Naime, ako je vladavina SNS-a nešto pokazala, to je da se Vučić odlučuje na kompromis isključivo u situacijama u kojima je na to prinuđen.

Opozicija jeste pripretila Vučiću bojkotom u slučaju da odabere kraj aprila, rezonujući da smanjena izlaznost zbog spajanja praznika može samo vlasti da koristi. Pretnje o odbijanju da učestvuje u izbornoj trci su čak na mahove delovale i autentično, ali teško da je to presudno uticalo na pomeranje izbora za jun. Elem, bojkot po sebi, što se opozicija lično uverila 2020. godine, bezvredan je ako ga istovremeno ne prati i neki vid vaninstitucionalnog pritiska. Kako je protestna energija građana još letos potrošena, za sada je jedina poluga uticaja koja je opoziciji ostala na raspolaganju međunarodni faktor.

Izbori - najelegantnije rešenje

Koliko god predstavnici vlasti nipodaštavali rezoluciju Evropskog parlamenta, te na momente i vređali pojedine evroparlamentarce, razvoj događaja pokazuje da je Zapad sa više pažnje počeo da promatra političku situaciju u Srbiji. Prvi takav signal bilo je samo raspisivanje beogradskih izbora.

Zvanično, izbori su raspisani zahvaljujući odluci SNS-a da podigne „lestvicu legitimiteta“, te odbijanja da koaliciju prave sa odmetnicima sa liste „Mi – Glas iz naroda“, koja bi ih popela na potrebnih 56 od 110 odbornika. Interesantno je da Aleksandar Šapić nije patio od prigovora savesti kada je prethodnih godinu i po dana vodio Beograd sa većinom od 57 odbornika, uključujući i jednog koji je preleteo sa POKS-ove liste.

Znatno uverljivija hipoteza glasi da je Aleksandar Vučić u novim izborima pronašao najelegantniji i po sebe najekonomičniji način da utiša sve neprijatnije kritike Zapada na način na koji se u Srbiji biraju funkcioneri. Da je taj potez naišao na prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, sugeriše i činjenica da je iz javne upotrebe u potpunosti iščezla sintagma „međunarodna istraga izbora“. Čak i predstavnici proevropske opozicije sve češće govore da od istrage postoje i bitnije stvari u životu, poput ODIHR-ovih preporuka.

NIN / Mitar Mitrović

Ako se novi izbori posmatraju kao potez na koji je Vučić bio prinuđen, onda je opozicija imala osnova da taj čin proglasi za prvu pobedu. Pomeranje datuma izbora, mogu da smatraju drugom. Međutim, ima još sasvim dovoljno vremena da se te pobede pokažu kao Pirove pobede.

Sa prihvatljivim datumom izbora, opozicija će u narednom periodu energiju da usmeri na popravljanje izbornih uslova u skladu sa preporukama ODIHR-a. Računica otprilike glasi ovako – postoji 25 preporuka, njih sedam je okarakterisano kao prioritetno, a opozicija bi se zadovoljila sa dva. Kako je više opozicionara javno reklo, za njih je u ovom kratkom periodu ključno da se birački spisak dovede u red, te da se popravi medijski tretman opozicije. Više ljudi upućenih u materiju je istaklo da je za iole temeljno češljanje biračkog spiska potrebno bar pola godine, zbog čega otpada mogućnost da se taj posao uradi do beogradskih izbora.

Kada se to uzme u obzir, da li vara utisak da bi opozicija bila zadovoljna time da vlast odustane od organizovane migracije glasača? Slučaj Mala Krsna upućuje da se vlast neće tako lako odreći autohtone verzije džerimenderinga i ostalih predizbornih marifetluka.

Što se tiče medija, samo politička volja stoji na putu većoj zastupljenosti opozicije na kanalima s nacionalnom frekvencijom. Ista je stvar i sa REM-om. Zakoni postoje, ali je instrukcija da se žmuri na oba oka. Očekivati neke bitnije pomake u toj oblasti posebno kod privatnih nacionalnih kanala deluje utopistički, ali bi scenario u kojoj opozicionari mogu da govore na RTS-u bez nadvikivanja sa predstavnicima vlasti bio zamisliv.

Motivacija birača i kozmetičke promene

Opoziciji popravljanje izbornih uslova nije samo značajno sa aspekta ravnanja terena pred izbornu trku. Ustupci vlasti u toj oblasti omogućili bi opoziciji da pred glasače autoritativno izađu sa ključnom porukom  - da ovoga puta neće biti isto. Motivacija birača da drugi put u četiri meseca izađu na glasanje biće prioritet za opoziciju.

„Ljudi će izaći na izbore ako vide da njihov glas vredi“, kaže za NIN Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, koja je deo koalicije Srbija protiv nasilja.

Kako navodi, pre bilo kakve odluke o učešću na izborima mora da se vidi pod kojim uslovima će oni biti sprovedeni.

„Lažnim prijavljivanjem prebivališta, čemu smo svedočili prethodnih dana, vlast šalje poruku da je spremna po svaku cenu da nastavi sa uzurpacijom narodne volje. To obesmišljava izbore, a ja verujem da kod Beograđana postoji velika želja da se ono što je većinsko raspoloženje preslika i u izbornom rezultatu“, ističe Aleksić.

Njegov stav deli i Đorđe Pavićević, redovni profesor Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik ispred Zeleno-levog fronta, ističući da će motivacija opozicionih birača u dobroj meri zavisiti od daljeg raspleta događaja.

„Vlast će pokušati da odglumi pravljenje određenih ustupaka i da tako reši pitanje preporuka ODIHR-a. Međutim, mi na to svakako nećemo pristati, a verujem da će izostanak ozbiljnog redefinisanja izbornih uslova suočiti vlast sa određenim posledicama imajući u vidu da su OEBS i Evropski parlament konstatovali brojne nepravilnosti. Motivacija kod ljudi postoji i ako se postigne minimalna regularnost izbora, promene su nadomak ruke“, kaže Pavićević.

Motivacija birača je presudna kako bi oni koji su već glasali za opoziciju u decembru isto to učinili i u junu. Naime, na poslednjim gradskim izborima, u birački spisak bilo je upisano  1.613.369 građana, od kojih je glasalo njih 942.345, odnosno 58,4 odsto. Godinu i po dana ranije, u aprilu 2022. godine na gradske izbore je izašlo 925.898 građana ili 57,8 odsto upisanih u spisak. Ukoliko želi da osvoji većinu, opozicija ne sme sebi da priušti da taj broj značajno padne. Da bitnije poraste, teško je očekivati.

Osim što moraju da obrate pažnju kako ne bi prosuli glasove koje već imaju, opozicija će najverovatnije morati da zahvati šta može od glasova onih koji su ostali ispod cenzusa. Na beogradskim izborima u decembru, Vučićeva lista osvojila je malo više od 367.000  glasova. Socijalistička partija Srbije uzela je 44.000, što u zbiru daje oko 411.000 za vladaćuju koaliciju. S druge strane, za koaliciju Srbija protiv nasilja glasalo je 325.000, što sa NADINIH 56.000 čini 381.000. To je razlika od 30.000 glasova.

Kupljenje glasova ispod cenzusa

Iznenađenje decembarskih izbora svakako je bio pokret „Mi glas iz naroda“, za koji je na beogradskim izborima glasalo okruglo 50.000 ljudi. Koalicija Zavetnika i pokreta Dveri ostala je ispod cenzusa sa malo manje od 25.000, kao i koalicija Tadićevog SDS-a i pokreta Dosta je bilo, koja je osvojila oko 15.000.

Svaka priča o eventualnim predizbornim koalicijama opozicije bila je do sada u senci teme izbornih uslova. Deo koalicije Srbija protiv nasilja agitovao je za ujedinjenje svih opozicionih aktera, uključujući i pojedine javne ličnosti. Taj pristup bi, prema toj školi mišljenja, u referendumskoj atmosferi, prebacio opoziciju preko željene granice. Nasuprot njima, postoji struja kojoj je bliža ideja o dve opozicione kolone koje bi zadržale ideološku prepoznatljivost. Ipak, konačna odluka još uvek nije na pomolu  i po svemu sudeći će sačekati i formalan početak kampanje.

Nasuprot tome, deluje da je rastakanje Nestorovićevog pokreta i najavljeni ulazak Zavetnika u Vučićevu koaliciju ostavio više prostora za koaliciju NADA da zahvati glasove desnice koji su ostali ispod cenzusa. Predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović za NIN kaže da ne želi da zatvori vrata za saradnju sa drugim strankama, ali i dodaje da je pitanje koliko tog prostora ima.

NIN / Đorđe Kojadinović

„Deo te desnice je, najblaže rečeno, ušao u neke vidno problematične aranžmane. Potpuno je jasna bila pozicija Zavetnika i pre održavanja izbora. To su znali svi, a naročito oni koji su bili u koaliciji s njima. To nesumnjivo opterećuje bilo kakav budući odnos“, kaže Jovanović.

Dok priča o predizbornim koalicijama čeka da dođe na dnevni red, opozicija nastoji da dodatno profitira na povlačenju vlasti. Najnovijim zahtevom, opozicija traži donošenje zakona kojim bi izbori bili dodatno odloženi, do ispunjavanja svih ODIHR-ovih preporuka. O tome gde će vlast i opozicija da se nađu kada su izborni uslovi u pitanju, sva je prilika, bar se sada tako čini, neće toliko odlučivati Vučić, koliko oni koji su mu preporučili da „podigne lestvicu legitimiteta“ i pomeri izbore za početak juna.      

Više ljudi upućenih u materiju je istaklo da je za iole temeljno češljanje biračkog spiska potrebno bar pola godine, zbog čega otpada mogućnost da se taj posao uradi do beogradskih izbora. Kada se to uzme u obzir, da li vara utisak da bi opozicija bila zadovoljna time da vlast odustane od organizovane migracije glasača?

Mala Krsna - lice i naličje izbornih prevara

Nekoliko dana nakon što je premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić sa predstavnicima OEBS-a i EU najavila rad na sprovođenju preporuka ODIHR-a, televizija N1 objavila je priču o žiteljima sela Mala Krsna kod Smedereva. Naime, novinari ove televizije su ispratili grupu od nekoliko desetina meštana koji su kolima prebacivani u neposrednu blizinu zgrade opštine Voždovac.

Informacija do koje su došli novinari govori da su oni prevoženi kako bi privremeno promenili prebivalište i time dobili pravo glasa na novim beogradskim izborima. Građani od kojih su novinari pokušali da uzmu izjavu veoma neubedljivo su negirali da učestvuju u izbornoj prevari tvrdeći da su došli kod lekara, ili da su izašli u šetnju. Pojedini su negirali da su opšte i bili u Beogradu iako su ih jasno snimile kamere.