Lideri EU razmatraju postepeno ugrađivanje novih članica uz reforme

Lideri Evropske unije će na zasedanju u Briselu će razmotriti izveštaj o reformama i preispitivanju politika EU koji je podnela Evropska komisija, a u kojem se podvlači da za "postepeno ugradjivanje u članstvo" moraju biti pripremljeni i zemlje kandidati i Unija svojim "reformama u dubinu i širinu".

U izveštaju EK, u koji je imala uvida agencija Beta, se ne spominju izgledi pojedinačnih potencijalnih kandidata za članstvo u EU, već se ističe da je "prijem novih članica u sopstvenom strateškom interesu Unije".

U dokumentu se navodi da "to ne znači da će do proširivanja doći bez izazova" jer kandidati moraju sprovesti suštinske reforme, a Unija će se suočiti s većim budžetskim potrebama, složenošchu postupka odlučivanja i "nužnošću da se očuva bespogovorno poštovanje ključnih vrednosti EU".

EU je sad bolje pripremljena jer su temeljne vrednosti demokratije, vladavine zakona i temeljnih prava stavljene u srž postupka proširivanja.

EK navodi da uz novu metodologiju proširivanja kandidati mogu "postepenom integracijom" u odredjene politike EU već pre punog članstva da uživaju određene blagodeti, ali i preuzeti izvesne obaveze.

Podvlači se da će proces proširivanja biti utemljen na zaslugama svake zemlje kandidata pojedinačno i "u njemu može doći i do nazadovanja".

EK dodaje da se sa "postepenom integracijom" već krenulo kroz Energetsku zajednicu Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Gruzije sa EU.

Izveštaj posebno naglašava "važnost vladavine zakona, nezavisnost pravosudja, bitku protiv korupcije, organizovanog kriminala i slobodu izražavanja, jer to obezbeđuje demokratiju, ravnopravnost i zaštitu temejnih prava."

"Sprečavanje i suzbijanje korupcije jeste presudno za očuvanje temeljnih vrednosti EU a preduslov je i za snažnu privredu", dodaje se u izveštaju.

Kad je reč o nužnosti preuredjenja institucija EU, EK u dokumentu posebno ističe "moguchnost da Savet odlučuje kvalifikovanom većinom", što bi značilo da nema prava veta pojedinih članica Unije i omogućilo bi mnogo delotvornije donošenje odluka.

U izveštaju se takođe stavlja do znanja da o "zatvaranju pregovaračkih poglavlja članice EU i dalje treba da jedinstveno donose odluke, kao i kad je reč o konačnim odlukama o ulasku nove članice u EU".

Evropska komisija naglašava da "proširena Unija ne sme sobom uneti nove izazove u vidu nerešenih bilateralnih sporova. Posebni aranžmani i neopozive obaveze moraju se postaviti pred zemlje koje ulaze u članstvo tako da one ne budu u mogućnosti da zakoče ulazak drugih kandidata".