Plan Đorđe Meloni da vlada Evropom – i da se sprijatelji sa Donaldom Trampom

Kada je Đorđa Meloni došla na vlast u Italiji 2022. godine, zapadne elite su sumnjale u premijerku koja je svojevremeno izrazila divljenje fašizmu. Ali dve godine kasnije, desničarska ekstremistička političarka je postigla politički podvig. Ona je ubedila zapadne lidere u svoju nepokolebljivu podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije i istovremeno svojom ozbiljnošću obezbedila vodeću poziciju među desničarskim snagama u Evropi, piše Politiko.

Postojao je, između ostalih desničarskih lidera, pritisak i Melonijeve koji je naveo Brisel da ukine planirana ograničenja na upotrebu pesticida i smanji klimatski paket. Pritisak Melonijeve je takođe u velikoj meri promenio stav Evrope po pitanju migracija – od onog koji se fokusirao na azil i preraspodelu među državama EU do onog koji plaća trećim zemljama da drži migrante dalje od granica EU.

I ona nastavlja da vrši tih, ali moćan uticaj na lidere EU kao što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ali uticaj Melonijeve ima još mnogo prostora za rast.

Evropljani će u junu glasati na izborima u celom bloku koji će verovatno rezultirati proširenim desničarskim blokom u parlamentu, prema anketi Politika. Italijanska premijerka je na putu da postane duhovni vođa ovog bloka, gurajući Brisel udesno u svemu, od migracione politike do Zelenog dila, ambicioznog paketa zakona o klimi koji je postao vreća za udaranje desnice.

Kritičari brzo pobijaju argumente za njen uticaj na svetskoj sceni. Uprkos nekim pozitivnim naslovima, italijanska ekonomija je zaglavljena u drugoj brzini, slabeći kredibilitet  Rima u važnim političkim odlukama. I uprkos trenutnom lošem stanju francusko-nemačkih odnosa, Pariz i Berlin su i dalje strukturalno pokretači evropske politike, pri čemu Poljska igra sve važniju ulogu pod premijerom Donaldom Tuskom.

EPA / EFE/FILIPPO MONTEFORTE

Protivnici u Italiji takođe upozoravaju da vlada Melonijeve koristi kampanju protiv surogat majčinstva i time tajno podriva prava LGBTQ+. Kao što bi se moglo očekivati od konzervativca i njihovog brenda „Bog, domovina i porodica“, Meloni i njena partija su dugo bili neprijateljski raspoloženi prema promovisanju LGBTQ+ jednakosti u oblasti porodičnog života i žestoko su se protivili istopolnom roditeljstvu“, napisao je Andrea Karlo, britansko-italijanski istraživač, u članku za Politiko prošle godine.

"U novembru će američki birači birati između sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ako prvi pobedi, Meloni bi mogla da nastavi vezu koju i Bela kuća i njena kancelarija opisuju kao „pozitivnu“. U slučaju Trampove pobede, ona bi mogla da ima koristi od meseci diskretnih napora da se dodvori desnici MAGA i postane manje toksičan evropski saveznik od mađarskog Viktora Orbana – neka vrsta Megi Tačer za njenog Ronalda Regana, da upotrebim veoma nesavršenu analogiju".

„Ona je daleko najbliži političar Trampu u Italiji“, rekao je Marko Damilano, italijanski politikolog. „A na evropskom nivou, njena vlada bi bila u najboljoj poziciji“ da izgradi odnose sa Trampovom administracijom.

Uprkos nedavnom izbornom porazu na Sardiniji, rejting Melonijeve - 41 odsto - ostaje neverovatno visok za italijanskog premijera nakon dve godine na funkciji. Sada se postavlja pitanje: šta će ona uraditi sa svojim političkim kapitalom i da li će ostati lojalna proukrajinskom, pro-NATO kampu ako se Tramp vrati u Belu kuću i ona postane visoka sveštenica evropske desnice?

U ovom trenutku, Meloni se pokazuje posebno vešta u italijanskoj diplomatskoj tradiciji igranja na dve strane. Umesto da postane evropska bauk žena a la Orban, Meloni je ostala u šatoru jer je imala sve veći uticaj na politiku EU u poslednje dve godine.

Tramp ili Bajden? I jedan i drugi!

Na pitanje koji bi ishod preferirao na američkim predsedničkim izborima, Nikola Prokačini, kopredsedavajući Melonijeve grupe u Evropskom parlamentu, je odgovorio: „Nadamo se da će Tramp pobediti“, iako je brzo dodao upozorenje toj izjavi: „ Ali, naravno, Đorđa je i šef italijanske vlade i ima veoma dobre odnose sa predsednikom Sjedinjenih Država Džoom Bajdenom“.

Tim Melonijeve pokušava da udovolji obema stranama. S jedne strane, ona čini mnogo kako bi se uverila da su njeni proukrajinski i pro-NATO akreditivi u redu, uključujući putovanje u Kijev na drugu godišnjicu ruske invazije u februaru i gostovanje na sastanaku G7 istog meseca specijalno fokusiranog na Ukrajinu.

S druge strane, ona daje sve od sebe da pridobije antiukrajinske MAGA republikance tako što će izgraditi veze sa Trampovim taborom zahvaljujući članovima njene krajnje desničarske partije Braća Italije sa sedištem na Floridi.

Meloni je bila oduševljena publikom kada je pohađala CPAC na Floridi 2020. A njen tim vredno radi na izgradnji odnosa sa Trampovim okruženjem u Sjedinjenim Državama. „Kao šef velike evropske ekonomije, ona bi bila referenca za Trampa u Evropi“, tvrdio je Andrea di Đuzepe, poslanik Braća Italije sa sedištem u Severnoj Americi, zadužen za kontakt sa američkim republikancima.

EPA / EFE/Yuri Gripas

Otvorenost Melonijeve prema Trampu sigurno će povećati nepoverenje najbližih saveznika Ukrajine u Evropi u njenu dugoročnu poziciju, posebno nakon što se italijanska premijerka prošlog novembra požalio na „zamor od Ukrajine“ afričkom lideru za koga se ispostavilo da je bio šaljivdžija. 

Ali, usred neslaganja između Brisela i Mađarske oko pomoći Ukrajini, Meloni je bila ta koja je pomogla da se Orban ubedi da potpiše paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra – uspeh koji se oslanjao na višemesečnu ofanzivu šarma kako bi se dodvorila pobunjenom lideru.

Meloni je bila glavni gost na Orbanovom sastanku sa konzervativnim ličnostima u Budimpešti prošlog septembra. Dva političara su potom izdala zajedničko saopštenje u kojem osuđuju rusku agresiju u Ukrajini – dokaz uticaja Melonijeve.

Oni koji su izbliza proučavali Meloni ukazuju na ključnu razliku između nje i ljudi poput Orbana ili bivšeg poljskog premijera Mateuša Moravjeckog. Veoma vodi računa da se ne pređu crvene linije bloka u pogledu vladavine prava ili da se ne bude nelojalan NATO poretku koji predvode SAD.

Dodajte tome i njeno poznavanje stranih jezika, koje je bolje od mnogih njenih prethodnika, i njeno pobedničko, ležerno držanje na međunarodnim skupovima (poznata je po tome što stavlja pernicu ispred sebe kao student kada se sastaje sa šefovima država i vlada) i imate je kao uzor italijanske diplomatije.

"Imam jednu molbu"

Ukoliko fon der Lajen bude nominovana za drugi mandat, ona će se najverovatnije suočiti sa Evropskim parlamentom u kojem će, prema anketi Politka, desničarske stranke imati znatno više mesta nego u ovom zakonodavnom periodu – i u kojem će Meloni opet imati odlučujuću ulogu koju treba da igra.

Uticaj Melonijeve na poslove u EU verovatno će rasti, a ne opadati u narednim mesecima. A fon der Lajen će biti potrebna podrška Melonijeve da postigne kvalifikovanu većinu među ostalih 26 lidera EU za svoj drugi mandat.

Očekuje se da će fon der Lajen, kao članica najveće grupe u Evropskom parlamentu, Evropske narodne partije, automatski imati podršku 12, a možda i 13 konzervativnih lidera ako Marija Gabrijel postane premijerka Bugarske pre izbora. Međutim, da bi dostigla prag od 15 zemalja za kvalifikovanu većinu, potrebna joj je podrška još najmanje dvojice političara koji nisu iz EPP.

„Meloni je neophodna ako fon der Lajen želi da bude sigurna da ima kvalifikovanu većinu u savetu“, rekao je jedan saradnik. „Stalna putovanja u Italiju govore sama za sebe.”

Iako će Melonijeva desničarska frakcija biti daleko od najveće u Evropskom parlamentu (ta čast će verovatno pripasti EPP-u, koji će osvojiti 177 poslaničkih mesta prema anketi Politika), na nju se sve više gleda kao na ideološki pokretač koji gura EPP udesno. Poput fon der Lajen, lider EPP-a Manfred Veber “udvarao” se Meloni u nizu sastanaka jedan na jedan, što je podstaklo glasine da bi se italijanska premijerka mogla pridružiti konzervativnoj grupi.

PROFIMEDIA / Marcello Valeri / Zuma Press

Predstavnici EPP-a umanjuju mogućnost da se Meloni formalno pridruži grupi. Međutim, ne postoji zabrana ad hoc saveza sa konzervativnim blokom - ideja koju Prokačini, ko-lider grupe, izgleda pozdravlja.

„Svakog dana imam veoma otvoren razgovor sa Manfredom Veberom“, rekao je. „Imamo mnogo zajedničkih tačaka sa EPP. Imamo i zajedničku strategiju. Većina u Evropskom parlamentu nije ista kao u nacionalnim parlamentima – mogu da se menjaju svakim glasanjem.“

Meloni bi takođe mogla da predvodi mnogo veću grupu evropskih konzervativaca i reformista ako joj se pridruži Orbanova partija Fides, dovodeći sa sobom najmanje 12 poslanika (Fides je izbačen iz EPP 2019. godine). Dok je Prokačini rekao da je „prerano reći“ da li bi se Fides mogao pridružiti ECR-u, on je rekao da će odluka biti doneta nakon izbora kada Fides podnese zvaničnu prijavu za pridruživanje.

Sa Fidesom na njenoj strani, Meloni - kao lider zemlje G7 - bi predvodila proširenu desničarsku frakciju u Evropskom parlamentu koja bi mogla da formira ad hoc saveze sa ekstremno desničarskom ID grupom.

„Ona [Meloni] je jasno rekla šta želi da radi“, rekao je Leo Goreti, stručnjak za italijansku spoljnu politiku na Institutu za međunarodne poslove u Rimu. „Ona želi da okupi konzervativce i nacionaliste, odražavajući tendencije njene sopstvene koalicije desnog centra.“

Upitan kako bi Meloni mogla da ostvari svoj novootkriveni uticaj na evropskoj i globalnoj sceni nakon evropskih izbora, drugi zvaničnik EPP-a je pod uslovom da ostane anoniman rekao: „Kao premijerka i predsednica ECR-a, ona će zahtevati stvari, verovatno veoma veliki resor za italijanskog komesara EU“.

Da li će to uspeti u rasparčanoj mešavini desnih i krajnje desnih partija koje čine Evropski parlament ostaje da se vidi, dodao je zvaničnik. Ali Meloni će pokušati, rekao je zvaničnik.

„Ona će se predstaviti kao neformalni lider svih partija desno od EPP – to je njen san“, dodao je zvaničnik.