BiH posle Šmitovog nametanja zakona: Šta stoji iza nove krize, ultimatuma i pretnji secesijom

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je izmene Izbornog zakona BiH, pošto domaći političari nisu uspeli da se usaglase u vezi sa izbornim pravilima. Šmit je uveo bitne izmene koje se odnose na skeniranje glasačkih listića, snimanje na biračkim mestima i mestima za brojanje, video-nadzor...

Šmit je ultimatum da se takve izmene donesu dao još prošle godine, a tada, kao i sada naišao je na otpor Republike Srpske, koja inače ne priznaje Šmita kao visokog predstavnika. Milorad Dodik nedavno je optužio Šmita da "želi da zaustavi evropski put BiH" i da će RS doneti svoj izborni zakon.

Šmit je rekao da su domaći političari još u junu 2022. godine, tokom sastanka s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, obećali da će građanima omogućiti fer i pravedne izbore.

"Nažalost, do danas to nisu učinili. Puno su razgovarali o tome, ali rezultata nije bilo, tako da sam krajem decembra prošle godine najavio da ću upotrebiti Bonska ovlašćenja, ako se ne dogovore", rekao je Šmit, uz poruku Dodiku da bude svestan da on kao visoki predstavnik garantuje postojanje i Federacije i Republike Srpske i Distrikta Brčko, i da poštuje i brani Dejton, koji je „pravna osnova za entitete“.

Pretnje secesijom Srpske

Dodik je takođe izjavio da Srpska "ne može da prihvati da živi u uslovima nametnutih propisa" i podsetio na svoje tvrdnje kako "Šmit nema ništa ni sa imovinom ni sa izbornim procesom, to je vlasništvo naroda koji žive u BiH".

"Ako krenete na to, onda mi moramo preduzeti mere, a mi smo rekli koje ćemo mere preduzeti", poručio je Dodik. On je, posle Šmitove odluke, nastavio sa izjavama da "samostalnost Srpske postaje sve izglednija", te da "među Bošnjacima ne postoji nijedan ozbiljan lider koji je spreman da se reši podaništva i šurovanja sa strancima, jer tako misle da će napraviti štetu Srbima", dodajući da je to "srž svih problema u BiH". Čak je izjavio i da mu se "preti hapšenjem, ali da će pružiti otpor".

TANJUG / MARKO ĐOKOVIĆ (STF)

U BiH pitanja uključio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je posle Šmitove odluke izjavio da su "direktno ugroženi vitalni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske".

Posle odluke Šmita, portparol EU Peter Stano saopštio je da se od lokalnih vlasti u BiH očekuju reforme, a da bi ovlašćenja visokog predstavnika trebalo koristiti samo kao poslednju meru.

"Opsežna međunarodna supervizija nekompatibilna s evropskom budućnošću BiH. EU je izrazila snažnu sklonost prema tome da Parlament BiH preuzme svoju odgovornost i usvoji te reforme, kao što su se lideri državne koalicije obavezali da će to učiniti na vreme za sprovođenje tokom opštinskih izbora u oktobru“, saopšteno je iz Brisela. Međutim, drugi međunarodni predstavnici u BiH izrazili su drugačije stavove, pa su Šmita podržali i ambasadori SAD i Velike Britanije.

Dodikov ultimatum na Šmitov ultimatum

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, kaže za NIN da "ako je verovati političkim akterima, imamo veliku političku krizu unutar BiH".

"Iz prostog razloga jer je Dodik ultimativno postavio zahtev za gašenjem kancelarije visokog predstavnika, ali isto tako za poništavanjem svih odluka koje je posebno doneo Kristijan Šmit, jer se on unutar RS i ne smatra kao legitiman visoki predstavnk. S druge strane, usvojen je i nacrt zakona o izborima, odnono Izbornog zakona koji bi predstavljao jednu vrstu pravne secesije, čime se nadležnosti sa nivoa države prenose na entitetski nivo", kaže Topić i dodaje da nadležnost za izbore od samog početka postdejtonske BiH pripada Centralnoj izbornoj komisiji, telu na državnom nivou.

Ona dodaje da su izborne nadležnosti moguće samo uz saglasnost oba entiteta.

"Znači nemoguće je menjati izborne zakone jednostrano, na način koji je to urađeno ovom inicijativom iz RS. Sada se traži ultimativnom i u ovim zaključcima koji su usvojeni da parlamentarna skupština BiH poništi sve te odluke, poništi odluke visokog predstavnika i da se ta kancelarija ugasi, što mislim da je malo verovatno i da je gotovo i onima koji su pokrenuli sve ove zaključke jasno da ih je nemoguće sprovesti", kaže Topić.

Blokada evropskog puta - ko je kriv

Ona smatra da je situacija iskorišćena da se za blokadu evropskog puta BiH sada krivica adresira na Kristijana Šmita, jer je on nametnuo zakon. Međutim, kaže Topić, već u samim pregovorima, odnosno u procesu reformi, iz RS stigla je inicijativa da onog trenutka kad BiH dobije početak pregovora, da to automatski treba da znači gašenje kancelarije visokog predstavnika, jer zemlja po tom obrazloženju sa nekom vrstom međunarodnog protektorata ne može ići ka EU.

"Drugi zahtev je bio odlazak stranih sudija iz Ustavnog  suda BiH. Sada smo došli do trenutka kada je iz RS vrlo jasno stigla pretnja da se ne nastavlja evropski put i da oni u tim uslovima više neće sudelovati u reformama koje se tiču evropskog puta BiH. Zato je okrivljen Kristijan Šmit i sa druge strane, od strane koalicionoih partnera je takođe podvučeno da tih reformi ne bi bilo da nije bilo SNSD-a i HDZ-a koji su tome doprineli", kaže Topić. Ona dodadje da su domaći politički akteri obećali izborni zakon još pre dve godine, ali dašto nije učinjeno.

Topić dodaje da je BiH u stanju stalne krize i za svaku sledeću krizu se kaže da je najveća kriza posle potpisivanja Dejtona, dodajući da je sličnih scenarija bilo u nekoliko navrata.

Sada se očekuje i traži da se odluka visokog predstavnika poništi, što bi na neki način bio šamar koji su domaći politički akteri udarili međunarodnom faktoru ili međunarodnoj zajednici unutar BiH, objašnjava Topić.

Šta mogu međunarodna zajednica i Srbija

"S druge strane, tu je i ta vrsta pretnje stalnom secesijom, jer, ako stupi na snagu Izborni zakon RS, to je jedna vrsta pravne secesije. I ta pravna secesija i secesija uopšte, kao politički pojam je u BiH prisutna od 2008. To su stalne krize koje mi živimo zapravo konstantno", objašnjava Topić, dodajući da je i ova kriza opasna i destruktivna jer vuče BiH unazad.

Topić dodaje da je međunarodna zajednica, posebno SAD i Velika Britanija, pokušala da utiče na situaciju sankcijama prema pojedincima, a da bi sada mogla da se ispolji i jedna vrsta pritiska da se pravnim putem zaključe neki određeni slučajevi.

"Znamo da je u toku i sudski proces koji se vodi protiv Milorada Dodika, zbog krivičnog dela nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Tako da je i ovo sada, ako stupi na snagu, još jedan prekršaj u istom tom kompleksu prekršaja za koji se već vodi sudski proces", objašnjava ona.

Kada je u pitanju stav Srbije, Topić smatra da je najavljeni tzv. svesrpski uskršnji sabor stvorio određene vrste unutrašnjih tenzija u BiH sa upitnikom šta se zapravo iza toga krije.

"Videlo se i u nekim zvaničnim izjavama iz Srbije da su potpuno na strani i da pružaju podršku političkom rukovodstvu RS. Videli smo i izjave koje su govorile da će se u narednih dva dana ili 48 sati saopštiti vesti koje na neki način govore o ugrožavanjima nacionalnih interesa kako Srba u Srbiji tako i u RS. To je bilo u tom kontekstu vezano i za donošenje ovog zakona koji je nametnuo visoki predstavnik. Na drugoj strani videli smo takođe najave iz Srbije koje su došle iz obaveštajnih krugova o pokušajima kidnapovanja Milorada Dodika ili hapšenja... Međutim, bilo je i poruka da OHR pokušava da ugovori sastanak Dodika i Šmita. Dakle postoji ta neka vrsta traženja i u međunarodnim krugovima neke vrste medijatora upravo u Srbiji ili pokušaja da se na neki način ostvari uticaj na polittičko rukovodstvo iz RS koje bi išlo iz Srbije", smatra Topić.