Parlamentarna skupština usvojila preporuku za prijem Kosova u Savet Evrope

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) podržala je danas prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope i pozvala Komitet ministara da donese takvu odluku. Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo kojim se preporučuje prijem Kosova u Savet Evrope na današnjoj sednici u Strazburu podržao je 131 poslanika, dok je 29 glasalo protiv.

Dokument koji je sačinila grčka poslanica Dora Bakojani prethodno je, 27. marta, usvojio Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju. Konačnu odluku o članstvu Kosova treba da donese Komitet ministara Saveta Evrope koji će zasedati sredinom maja.

Rasprava o tački dnevnog reda pod nazivom "Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope" na plenarnoj sednici počela je u 16:30 časova, a izveštaj je prezentovala izvestilac PSSE za prijem Kosova Dora Bakojani. U nacrtu ovog izveštaja istaknuto je da uspostavljanje Zajednice srpskih opština, odnosno kako je tamo navedeno "uspostavljanje međuopštinske asocijacije" nije uslov za članstvo Kosova u SE prema standardima Saveta Evrope", već bi trebalo da postane "post-pristupna obaveza za Kosovo". Kao još jedna "post-pristupna" obaveza, navodi se i zahtev da se poništi odluka bespravnom oduzimanju zemljišta u opštinama sa srpskom većinom.

Bakojani: Kosovo je "bez obzira na neke nedostatke", funkcionalna demokratija

EPA / EFE/YOAN VALAT

Bakojani je danas u obraćanju ponovila ukratko sadržaj dokumenta. Ona je naglasila da je Kosovo, "bez obzira na neke nedostatke", funkcionalna demokratija i ispunjava uslove za prijem. Prema njenim rečima, pravnici su, takođe, potvrdili stav da Kosovo ispunjava osnovne uslove za članstvo u Savetu Evrope. Osvrćući se na formiranje ZSO, ona je ocenila da se radi o pitanju koje je u "unutrašnjoj nadležnosti Kosova i nema veze sa prijemom u Savet Evrope".

Navela je i da njen izveštaj ne obuhvata pitanje priznavanja ili nepriznavanja Kosova i da nije dužna da se bavi pitanjem državljanstva. Poručila je, da ukoliko bi to bio slučaj, ona ne bi pristala da sačini izveštaj i prilagodila bi se stavu svoje zemlje, Grčke, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Većina poslanika koja je učestvovala u raspravi podržala je članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Nemački zastupnik Frank Švabe pohvalio je izveštaj o Kosovu i pozvao da "toj zemlji bude omogućeno članstvo", dok je Žolt Nemer iz Mađarske, kao predstavnik Evropske konzervativne stranke, rekao je da je protiv predstavljenog izveštaja. Julijan Bulai, poslanik iz Rumunije, zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova, rekao je da podržava članstvo Kosova i da očekuje da ta "zemlja ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva", preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

"Naša borba nije za države, već za prava pojedinaca. Branimo prava pojedinaca, a ne država i etničkih grupa. Kosovo je spremno i zaslužuje bude primljeno u Savet Evrope, ali mora da osigura odgovarajuću zaštitu srpske zajednice", rekao je Bulai.

Pjero Fasino iz Italije rekao je da se prava srpske manjine mogu bolje zaštititi ukoliko Kosovo bude deo Saveta Evrope, a govoreći o ZSO, kazao je da strahuje od toga da to telo ne liči na Republiku Srpsku. I grčki poslanik Aleksis Cipras takođe je rekao da podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Aleksej Gončarenko iz Ukrajine ocenio je da Kosovo zaslužuje prijem u SE dodavši da "slobodan svet treba da se ujedini". Alen Milon iz Francuske je istakao da je ovo složeno pitanje, da je od ključnog značaja da Kosovo ispuni tražene zahteve, uspostavi ZSO i poštuje prava manjina i založio se za prijem Kosova u SE.

Arta Bilali iz Severne Makedonije ocenila je da bi prijem Kosova bio značajan za region, kao i da bi članstvo Kosova u SE podstaklo dijalog Beograda i Prištine jer bi, kako je navela, postojale dve ravnopravne strane za pregovaračkim stolom. Arben Gaši iz Prištine tvrdi da članstvo u SE za Kosovo nije samo od političkog značaja, već je i priznanje napretka u izgradnji demokratskih institucija.

Dačić: Danas je dan srama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

TANJUG / RADE PRELIĆ (STF)

Biljana Pantić Pilja iz Srbije (Srpska napredna stranka) kritikovala je predstavljeni izveštaj, rekavši da ne može biti zanemareno pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO).

"Ukoliko dozvolite da Kosovo uđe u Savet Evrope, a da se ne uspostavi ZSO, onda ona nikada neće biti uspostavljena", rekla je ona.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je večeras da je danas dan srama u PSSE, budući da je prvi put u istoriji, kako je istakao, preporučeno članstvo nečega što nije država, i koje pritom ne ispunjava osnovne uslove u domenu ljudskih prava i sloboda.

"Priština već 11 godina odbija da formira ZSO, što je njihova međunarodna obaveza, kao i da sprovodi politiku terora nad srpskim narodom i etničko čišćenje. Ovom odlukom, nametnutom silom međunarodnih moćnika, potkopali su temelje samog Saveta Evrope i međunarodnog pravnog poretka. O kakvom principu zaštite teritorijalnog integriteta će dalje pričati, kada su narušili teritorijalni integritet Srbije? i ćemo nastaviti našu borbu svim snagama, borićemo se da ta odluka ne bude usvojena na Komitetu ministara 16. maja. A videćemo i koliko vredi reč međunarodne zajednice koju su dali predsedniku Aleksandru Vučiću da Kosovo neće biti primljeno u Savet Evrope dok ne formira Zajednicu srpskih opština. li će to opet biti laž“, upitao je šef srpske diplomatije.

Odbijeni amandmani

Na tekst preporuke koji danas razmatraju poslanici u Strazburu podneto je ukupno 15 amandmana, od kojih je srpska delegacija podnela 10. Amandmane su podneli i članovi italijanske i jedan član mađarske delegacije, a njima je, između ostalog, traženo da članstvo Kosova bude uslovljeno formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO). 

Šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Biljana Pantić Pilja danas je rekla da je Odbor za politička pitanja i demokratiju PS SE glasao protiv svih amandmana, koji su odbijeni velikom većinom. Samim tim, dodala je Pilja, o njima se neće razmatrati na plenarnoj sednici PSSE, osim ukoliko se ne uloži prigovor. Ona je, istovremeno, najavila ulaganje prigovora.

Među amandmanima koje je podnela srpska delegacija u Parlamentarnoj skupštini SE, jednim od njih bilo je zatraženo odlaganje odluke o zahtevu Prištine za članstvo. U tekstu, u koji je Tanjug imao uvid, amandmanom pod brojem devet se predlaže da Skupština preporuči Komitetu ministara SE da odloži odluku o zahtevu za članstvo dok Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), kako se navodi, "ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije". Zatraženo je i da se predloženi tekst izmeni tako da osnivanje ZSO bude preduslov za nastavak procesa razmatranja aplikacije Kosova, a ne post-pristupna obaveza kako stoji u preporuci.

Inače, predsednik Aleksandar Vučić  juče je izrazio uverenje da ipak postoji šansa da se, zahvaljujući francuskom zalaganju razmisli o odlaganju i o nekim drugim stvarima, kao i da je Srbija poslala mnogo zvaničnih pisama i objašnjenja na različite adrese. Ipak, izjavio je i da zahtev Kosova “proći” današnje glasanje u PSSE, premda će se “glavna bitka” voditi 16. maja.

Prethodno je na Vučićev zahtev, osnovana Radna grupa čiji je cilj da se bori protiv prijema Kosova u SE. 

Glasanje u PSSE je savetodavno, zbog čega prava politička igra počinje uoči odluke Saveta ministara u maju, piše RSE. PSSE je jedan od dva statutarna tela Saveta Evrope, zajedno sa Komitetom ministara, izvršnim telom koje predstavljaju vlade država članica. Dok u Komitetu ministara svaka država članica ima jedan glas, u Parlamentarnoj skupštini broj predstavnika, a samim tim i glasova, određuje veličina zemlje.

Inače, kandidatura Prištine za članstvo u Savetu Evrope prihvaćena je na sednici 24. aprila 2023. godine. Tada je kandidaturu Prištine podržalo 33 od ukupno 46 država članica ove međunarodne organizacije. Sedam zemalja je bilo protiv, pet uzdržano, dok jedna država nije glasala. Potom je 27. marta ove godine, politički komitet PSSE doneo odluku da preporuči pozivanje Kosova u članstvo Saveta Evrope. Tada je sa 31 glasom "za" dato je zeleno svetlo za put Kosova ka članstvu u Savetu Evrope, dok su četiri poslanika bila protiv (dva iz Srbije i po jedan iz BiH i Crne Gore), a jedan uzdržan (Grčka).

Članstvo u Savetu Evrope je, inače, cilj koji Priština ima od jednostranog proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine.

Gde su tu Srbi sa KiM

EPA / EFE / Djordje Savic

U trenucima dok se u Savetu Evrope razmatra članstvo Kosova, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji izloženi su konstatnoj diskriminaciji.  Budući da je PSSE parlamentarni ogranak Saveta Evrope, međunarodne organizacije koju čini 46 zemalja, čiji je osnovni cilj zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, često je u javnosti nametano pitanje legitimnosti prijema Kosova u tu organizaciju.

Zbog novih slučajeva hapšenja i prebijanja Srba od strane kosovske policije, koji su zabeleženi su i prethodnih nekoliko dana, zvaničnici iz Beograda još jednom zapitali međunarodnu zajednicu da li su to "vrednosti koje Prištinu preporučuju za Savet Evrope". 

Pozicija u kojoj se Srbi sa KiM nalaze posledica je niza spornih poteza navođenih iz Beograda i potpirivanih iz Prištine, nakon kojih Srbi na Kosovu više nemaju poluge vlasti u opštinama u kojima su većina, dok se na teritoriji severa otima zemljište, instaliraju baze kosovske policije, zabranjuje dinar kao sredstvo plaćanja, a Srbi hapse. Sve ovo se dešavalo pod krilaticama "ne dam Kosovo", "nema predaje", "nisam ništa potpisao". 

Istovremeno, Zajednica srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom pre više od deset godina i koja bi Srbima trebalo da garantuje neku vrtu okvira zaštite, ostaje mrtvo slovo na papiru. 

Sagovornici NIN-a u više navrata su isticali da Kosovo nije spremno za Savet Evrope i da je to više nego jasno. Uslovi koji su se pominjali za Prištinu, a koji se svi, posredno ili neposredno, tiču ljudskih prava Srba na KiM - nisu ispunjeni. Od tri zahteva, Priština je pod pritiskom Zapada ispunila samo jedan, i to nakon 16 godina koliko je trajala pravna borba manastira Visoki Dečani da im se povrati oduzeto zemljište. 

"Stanje ljudskih prava na Kosovu je vrlo problematično, stanje imovine Srba koja se uzurpira još je problematičnije - zato Kosovo nije spremno za SE. Ali bilo je i ranije presedana kada su primane države koje nisu bile spremne - na primer Hrvatska i Rusija 1996. godine", rekao je nedavno za NIN stručnjak za evropsko pravo i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

Sa druge strane je, međutim, i činjenica koja se ne može prenebregnuti da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavezao na Sporazum iz Brisela i Ohridski aneks, koji, između ostalog, otvaraju put za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Koliko će daleko stići u tom procesu biće jasno već u narednom periodu.