Preti li novi talas terorizma: Strah ponovo zatvara Evropu

U jednoj francuskoj školi nekadašnji učenik ubio je učitelja i povredio troje ljudi, koji dan kasnije na briselskim ulicama ubijena su dvojica švedskih navijača, a oba počinioca bila su vođena verskim motivima, obojica su islamski ekstremisti i obojica su se smestila u evropskim gradovima. Da li su tu bili legalno ili ne, da li je policija zatajila, da li je moguće vratiti sve koji su prešli evropske granice u velikom migrantskom talasu, pitanja su za političku raspravu među vladama i njihovim opozicionim rivalima, ali jedna zastrašujuća činjenica nije sporna – počeo je novi talas terorizma, za koji evropski sistem nije spreman.

Bliskoistočni sukob i svakodnevni izveštaji, najpre o pokolju koji su Hamasovi borci izvršili nad Izraelcima, a potom o odgovoru kojim je stanovništvo Gaze naterano u bekstvo i potom danima bombardovano, brzo su dobili odgovor i na evropskom tlu.

Francuska i Belgija podigle su stepen opasnosti od terorizma na najviši nivo. Švedska na drugi nivo, još u avgustu posle nekoliko protesta zbog spaljivanja Kurana, i upozorila svoje građane na opasnost i po njih i po švedske interese. Španija na četvrti nivo od pet. Austrija na drugi, ali je odlučeno da policiji pomaže i vojska.

Demonstracije i sukobe videli su London, Stokholm, Madrid, Rim, ali i zemlje koje su zabranile okupljanja, kao Francuska i Nemačka, bez mnogo uspeha. To nije sprečilo demonstrante da izađu na ulice i sukobe se sa policijom. Zabrane su samo pogoršale situaciju, posebno u Francuskoj koja ima najveću muslimansku i jevrejsku zajednicu u Evropi i u kojoj objašnjenje da je namera bila da se zaštiti javni red i mir, samo izazvalo još veći bes.

Odmah je podneta tužba i sud je odlučio da se ne sme sprečavati sloboda govora, a odluka o dozvolama za demonstracije sada je prešla u ruke lokalnih vlasti, koje će rešavati svaki zahtev za okupljanjem pojedinačno.

Sve više dojava o napadima i podmetnutim bombama

Dojava o napadima, podmetnutim bombama u školama i u prevozu sve je više. Francuska policija morala je da evakuiše nekoliko aerodroma zbog pretnji, na Kipru je jedna bomba u kućnoj izradi detonirana u blizini izraelske ambasade, a gotovo da nema dana da se ne zabeleži neki incident u EU, makar kao verbalni napad na ulici. Strah je sve veći, ne samo za pripadnike zaraćenih strana, evropski gradovi sve su manje sigurni, granice se zatvaraju, uvode kontrole...

Emanuel Makron, francuski predsednik, objavio je podršku izraelskom pravu da se brani, još glasnije su u tome bile Nemačka i Austrija, čiji zvaničnici podsećaju da je od velike važnosti da baš njihove države zaštite jevrejsku zajednicu zbog teške prošlosti koja se ne sme ponoviti, dok je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, tu podršku dala na licu mesta, u samom Izraelu, u trenutku dok su stanovnici Gaze bežali od bombi.

Na terenu, pak, u susretu sa sve većim opasnostima koje ne mogu da kontrolišu, evropski lideri moraju da nađu neko rešenje za sigurnost sopstvenih građana. Makron je pozvao na detaljan pregled policijskih baza, a ministar unutrašnjih poslova na hitno pooštravanje zakona o imigraciji. Evropska unija već je pregovarala o promenama pravila, zaštiti granica i dodeljivanju azila.

Nevolja je što se veliki broj onih koji su spremni da preduzmu osvetničke akcije već nalazi unutar tih granica, što su mnogi rođeni u evropskim zemljama, što su formalno ravnopravni građani, ali nisu integrisani i osećaju da pripadaju nekom drugom svetu, onom iz koga stalno gledamo slike stradanja.

„Zabrinuta sam“, izjavila je Katerin de Bol, direktorka Europola, „U našem poslednjem izveštaju o terorizmu u Evropskoj uniji, vidimo mnogo mladih koji su pod uticajem interneta i tako se regrutuju. Vidimo mnogo usamljenih koji veruju da treba da počine teroristički napad, da bi pripadali većoj porodici.“