Kopnena invazija Izraela na Pojas Gaze: Nije pitanje ko će pobediti, nego kako će izgledati mir

Izraelska vojska zašla je dublje u Pojas Gaze, i njeni manevri, kažu stručnjaci, sugerišu da namerava da odseče glavni grad, takođe nazvan Gazom, od ostatka te palestinske teritorije. Dok na istoku ratuje sa Hamasom, Izrael je na severu nastavio razmenu vatre sa Hezbolahom. Svet i dalje čeka hoće li se u razmeni tromeđa Izraela, Libana i Sirije zapaliti poput Gaze. Kada čitalac bude imao ovaj primerak NIN-a u rukama, ove vesti sa bliskoistočnih frontova biće zastarele, ali i sveže će svakako biti sporedne.

Pitanje ko će vojno pobediti u bilo kom ratu koji vodi Izrael, retorsko je barem pedeset godina, od Jomkipurskog rata. Pitanje na koje nikada nema odgovora jeste kako će izgledati potonji mir. Čitaocu verovatno nije potreban ni opis kako izgleda teritorija manja od četvrtine Londona nakon tri sedmice bombardovanja, i kako žive njena dva miliona stanovnika. Trenutno ih je oko osam hiljada manje nego pre 7. oktobra, tvrdi Hamasovo ministarstvo zdravlja, a međunarodna organizacija Spasimo decu objavila je da je od 7. oktobra u Gazi ubijeno više dece nego u svim svetskim konfliktima prošle godine.

Osnovna infrastruktura u Gazi urušila se nakon tri nedelje skoro totalne izraelske blokade, i ljudi su pod rizikom ozbiljnih epidemija, jer se kanalizacija preliva po ulicama, a hrane, vode i lekova nestaje. U nedelju, dok su se telefonske i internet mreže polako uspostavljale nakon 48 sati skoro potpunog prekida, žitelji Gaze su na društvenim mrežama objavljivali čitulje i raspitivali se gde da nađu čistu vodu, izvestila je Betan Makernan, dopisnica Gardijana, iz Jerusalima. Na jugu enklave hiljade Palestinaca su se tokom vikenda obrušile na skladišta UN, i odnele šta su mogle da nađu.

Sudbina Palestinaca iz Gaze neizvesnija nego ikada

Stotine hiljada pobegle su iz zone najžešćih borbi na taj jug, kao što je Izrael zahtevao. „Rekli su nam da je ovde bezbednije, ali bombarduje se svugde. Juče su razneli obližnju zgradu. Neki ljudi bivaju sahranjeni u masovnim grobnicama, bez imena. Zato sam svojoj deci napisala imena na butinama. Ako se nešto dogodi i njima i nama, barem će moći da ih identifikuju pre ukopa“, rekla je Nida iz Rafe, sa juga Gaze, a zapisala novinarka Hareca Šaren Falah Sab. Sudbina Palestinaca iz Gaze neizvesnija je nego ikada, a izvesnosti nema ni u sudbini oko 230 talaca koje je Hamas oteo nakon masakra u kibucima 7. oktobra, u kome je ubio oko 1.400 žitelja Izraela, većinom civila. Taocima su nad glavom i otmičari i avijacija sopstvene države, odnedavno i kopnene trupe, pa u Izraelu raste pritisak njihovih srodnika, a i drugih značajnih glasova. Visoki bezbednosni zvaničnici, uključujući tu i Šaula Mofaza, bivšeg ministra odbrane i načelnika generalštaba, podržali su razmenu „svi za sve“ u kojoj bi Hamas oslobodio sve taoce, a Izrael pustio sve Palestince zatvorene zbog dela protiv bezbednosti.

Za Izrael bi to bio ustupak bez presedana, i nije jasno da li bi se uopšte mogao sprovesti. Dodatni problem je to što Hamas u sporazum pokušava da uključi i dugo primirje sa međunarodnim garancijama. Takav kraj rata bio bi značajan uspeh za Hamas, i to bi, pretpostavljamo, bilo neprihvatljivo izraelskom vođstvu, objasnio je novinar Hareca Amos Harel. Za razmenu „svi za sve“ založio se i Gjora Ejland, general u penziji i nekadašnji šef Nacionalnog saveta bezbednosti, važnog političkog tela koje je svojevremeno uspostavio Benjamin Netanijahu. Ejland u autorskom tekstu za Jediot ahronot nije predložio samo ljudsku trampu, već i to da Izrael privremeno odloži agresivnije operacije u Gazi. Palestinaca podložnih razmeni ima oko pet hiljada, i među njima su, naravno, i pripadnici Hamasa. Deo rodbine otetih podržava ofanzivu i protivi se puštanju bilo koga ko ima veze sa Hamasom, ali čini se da su u manjini. Predstavnici familija talaca u nedelju su imali onlajn sastanak sa Galom Hiršom, koga je premijer Benjamin Netanijahu postavio za koordinatora spasavanja. Harec citira ljude koji su se sa skupa odjavili razočarani, jer nisu čuli ništa novo.

TANJUG / AP / Ramez Mahmoud

No to je tek deo nevolja sa kojima se naoko neuništivi izraelski šef vlade suočava. Trojica umornih ljudi u istim crnim majicama i istih sivih lica - premijer Benjamin Netanijahu, ministar odbrane Joav Galant i zakonodavac Beni Ganc - izgledali su kao patetičan, tribjut bend, nesvestan ironičnosti sopstvenog nastupa. Nisu promašili nijedan kliše dok su bedno pokušavali da liče na Vinstona Čerčila u uvodnim govorima. Ganc je u svoj omaž zapravo uvrstio kompletan čuveni Čerčilov govor Borićemo se na plažama… Sva trojica su propala na audiciji.

Borba za politički opstanak

Ako u Izraelu postoji vođa koji iz ambisa može da nas izvede na sunce, taj nije bio na sceni u glavnom štabu izraelske vojske u Tel Avivu u subotu uveče, zapisao je Anšel Pfefer, novinar Hareca. Pfefer je odatle postajao sve suroviji. Optužio je Netanijahua da se bori za politički opstanak, da ga osamdeset odsto anketiranih sugrađana krivi za izraelsku nespremnost, ali da popularni Bibi, svejedno, to pokušava da obrne. Vrhunac tih vratolomija po Pfeferu je bila poruka koja je usred noći osvanula na Netanijahuovom X profilu.

U njoj je premijer - ili čovek koji upravlja njegovim nalogom - tvrdio da ga niko od bezbednjaka nije obavestio da se Hamas sprema za upad. To ponoćno svaljivanje krivice dirnulo je u osinje gnezdo. Ganc ga je otvoreno kritikovao, a napao ga je čak i Josi Koen, bivši šef Mosada, koji je ne tako davno bio Netanijahuov izaslanik, pa čak i mogući naslednik. „Odgovornost počinje čim preuzmete posao“, rekao je Koen, objašnjava Pfefer. Sledećeg prepodneva tvit je nestao, Netanijahu se izvinio, ali - primećuje Pfefer - nije rekao da nije bio u pravu; samo da nije trebalo to da kaže. Izraelskom premijeru je dugoročno možda i veća pretnja to što je moćni biznismen Amnon Šašua objavio autorski tekst u kome ga je nazvao nesposobnim i više zabrinutim za svoje nego za izraelsko dobro. Moramo da smanjimo gubitke, i da to učinimo brzo. Jedino rešenje za Izrael jeste da smenimo vladu, i to mora da se desi odmah, saopštio je Šašua Kalkalistu, dnevnim novinama za poslovnjake. Izrael se ne zove slučajno evropskim ostrvom na Bliskom istoku, a kada u evropskoj državi veliki biznismeni napadnu vladu, fotelje se ozbiljno klimaju.

Uz to, nedavno istraživanje Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu pokazalo je da se podrška dugotrajnoj okupaciji Pojasa Gaze ozbiljno srozala za svega dve nedelje, sa 65 na 46 odsto. Američki mediji, poput Vašington posta, izvestili su da je Bajdenova administracija Izraelu savetovala da ne okupira čak ni severni deo enklave, što Izraelu smanjuje broj mogućnosti. Kada već govorimo o teoretskim opcijama, SAD i Izrael su u petak doživele poraz u Ujedinjenim nacijama; realno nebitan, ali poraz, jer je Generalna skupština ozbiljnom većinom - 120 prema 14 - usvojila rezoluciju kojom zahteva momentalno humanitarno primirje i čvrsto odbacuje bilo kakav pokušaj prisilnog premeštanja palestinskih civila. Proterivanju se, dakle, protivi veći deo planete, a okupaciji čak i SAD. Svejedno, Benjamin Netanijahu je u ponedeljak rekao da je vreme za rat.