Poljska populističko-autoritarna vladajuća stranka, Pravo i pravda (PiS), ubedljivo je poražena na parlamentarnim izborima, osvojivši samo 35,4 odsto glasova u poređenju s 53,5 odsto koliko su osvojile prodemokratske opozicione partije. Ovo označava drugi važan poraz autoritarnih političara na Zapadu nakon pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom. Sada se postavlja pitanje kakve pouke je iz ovoga moguće izvući za Poljsku, Evropu i demokratiju uopšte.
Kao na američkim predsedničkim izborima 2020, i na poljskim izborima je zabeležena rekordna izlaznost od 74 odsto, u poređenju s 62 odsto 2019. i najviše od pada komunizma 1989. Ne samo da PiS nije uspeo da popravi rezultat s prošlih izbora (što je Trampu pošlo za rukom), nego su tri opoziciona bloka, poput Bajdena, svoj bilans poboljšala za skoro tri miliona glasova.
Iako su izbori tehnički bili slobodni (u smislu da su glasovi prebrojani kako treba), definitivno nisu bili fer. PiS je do te mere bio favorizovan da bi i autoritarni mađarski premijer Viktor Orban bio ponosan. Kanali pod državnom kontrolom - koje gleda oko 3,5 miliona ljudi, što je oko 40 odsto nacionalnog auditorijuma (čiji jedan deo, od nekoliko miliona ljudi, i nema pristup drugim kanalima sem ovih) - tokom čitave kampanje su non-stop širili PiS-ovu propagandu. Povrh toga, kompanije u državnom vlasništvu, uključujući one koje obezbeđuju osnovne komunalne usluge, trošile su na PiS-ove predizborne oglase koliko i sama vladajuća partija.
Ali za razliku od Mađarske, veliki kablovski informativni kanal, TVN24 - u vlasništvu američke kompanije Diskaveri - ostao je nepokolebljivo nezavisan, a drugi kanal, srednje veličine, u vlasništvu jednog poljskog milijardera, ponudio je diversifikovanije izveštavanje iako je naklonjen vlastima. Istovremeno, većina internet i štampanih medija i dalje je slobodna, iako je monopolistička državna naftna kompanija pokupovala najveći deo lokalnih listova kako bi i oni agitovali za PiS.
Kakve su, onda, pouke?
Kakve su, onda, pouke? Prvo, što duže autoritarna vladavina traje to je teže okončati je, jer oni na vlasti vremenom eliminišu nezavisne institucije i uticajne izvore poput nezavisnih medija. Šanse da se nešto slično desi u Mađarskoj ili Turskoj, gde se na autoritaran način vlada već duže od decenije, daleko su manje nego u Poljskoj. Da je PiS dobio i ove izbore, mogao je da konsoliduje vlast za još mnogo godina unapred.
Drugo, autoritarnim partijama je teže da uspostave kontrolu tamo gde je izborni sistem zasnovan na proporcionalnoj zastupljenosti (kao što je slučaj u Poljskoj), nego u zemljama s većinskim izbornim sistemom, kakve su Mađarska i Turska. Na kraju krajeva, proporcionalno znači proporcionalno, dok su većinski izborni sistemi podložniji manipulaciji. I mada izvestan prostor za takve manipulacije i dalje postoji i u Poljskoj - to je razlog zašto je sa samo 35 odsto glasova PiS-u pripalo 42 odsto mesta u Sejmu, donjem parlamentarnom domu - to nije bilo dovoljno da bi mu garantovalo pobedu. Nasuprot tome, u Mađarskoj je Orban obezbedio supervećinu, dovoljno veliku da mu omogućava izmene ustava, na osnovu tek polovične podrške biračkog tela.
Osim toga, većinski izborni sistemi obično polarizuju birače i podižu uloge na svakim izborima koji se onda u sve većoj meri pretvaraju u pitanje „biti ili ne biti“ za jednu ili obe strane. Ovo implicira da ukoliko autoritarne snage steknu kontrolu nad jednom partijom u takvom sistemu, one postaju pretnja i po čitav ustavni poredak u dolazećim decenijama, kao što je to, reklo bi se, sada slučaj u Sjedinjenim Državama.
Ključni razlog poraza PiS-a je to što je Treći put, partija koja okuplja demokratski nastrojene umerene konzervativce (poljski ekvivalent republikanaca izričitih u odbacivanju Trampa), osvojila 65 mesta u Sejmu. Samo zamislite koliko bi drugačije američka politička scena izgledala kada bi partija koju bi vodila, na primer, Liz Čejni - tvrdokorna konzervativka i bivša članica Kongresa iz Vajominga koja je ostala bez položaja zbog svog suprotstavljanja Trampu - u Predstavničkom domu kontrolisala 60 mesta.
Ako naša demokratska društva želimo da zaštitimo od autoritarne pretnje, moramo da naše izborne sisteme učinimo što proporcionalnijim, čak i ako to znači povećanu političku fragmentaciju. Kad je PiS na parlamentarnim izborima 2015. osvojio većinu sa samo 38 odsto glasova, to se desilo zato što su ispod izbornog cenzusa ostale partije za koje je glasalo nekih 16 odsto birača.
Populističko-autoritarna pretnja
U Vajmarskoj Nemačkoj na vrhuncu Velike depresije, kad je nezaposlenost iznosila 30 odsto, da dobiju većinu u parlamentu naciste je sprečio proporcionalni izborni sistem. Tek su nakon državnog udara koji je usledio po podmetanju požara u Rajhstagu bili u stanju da konsoliduju apsolutnu moć. U današnje vreme, prodemokratske snage u SAD trebalo bi da zagovaraju uvođenje dvokružnog izbornog sistema (sličnog onome koji se koristi u Džordžiji za glasanja na saveznom nivou) kao zamenu za preliminarne unutarpartijske izbore. Slično tome, cenzus bi u Poljskoj trebalo radikalno sniziti na jedan odsto.
Treća lekcija je da prodemokratske snage ne samo da biračima moraju da ponude različite opcije, već moraju i da ih navedu da u većem broju izađu na glasanje. To je ono što je bivši poljski premijer i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk učinio ove godine neumornom, osmomesečnom kampanjom koja je svake sedmice podrazumevala po tri-četiri javna okupljanja u ruralnim uporištima PiS-a. Dok je Treći put nezadovoljnim biračima ponudio ponešto umekšan pristup, Tusk je pred sve prodemokratski nastrojene Poljake izašao s porukom bez uvijanja.
Konačno, ne sme se zaboraviti da se populističko-autoritarna pretnja nadnela nad čitav Zapad. To znači da i demokratski odgovor na nju mora da bude u podjednakoj meri širokog opsega. U Evropi će nova poljska vlada morati da ukloni zaštitni paravan kojim je PiS štitio Orbana time što je faktički stavljao veto na ključne poteze kojima je EU reagovala na kršenja vladavine prava u Mađarskoj. Procedura protiv Orbana na osnovu Člana sedam Ugovora o Evropskoj uniji trebalo bi da bez oklevanja bude iznova pokrenuta, a Mađarskoj bi trebalo uskratiti pravo glasa unutar EU sve dok ponovo ne uspostavi funkcionalan demokratski poredak. Potrebno je demonstrirati da izbori - čak i kada se održavaju negde drugde - imaju posledice.
