SAD godinu dana pred izbore: Amerika želi nekog trećeg

Kada bi se predsednički izbori u SAD održali danas, a ne potkraj 2024. godine, za kada su predviđeni, nekadašnji predsednik Donald Tramp bi u pet od šest saveznih država poznatih po neizvesnim izbornim rezultatima pobedio aktuelnog, Džozefa Bajdena, pokazuje sondaža javnog mnjenja koju su sproveli Njujork tajms i Sijena koledž.

Anketari su ispitivanjem uzorka od 3.662 registrovana glasača u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Pensilvaniji i Viskonsinu utvrdili da bi Bajden imao šanse za pobedu samo u Viskonsinu, i to s mršavom razlikom od svega dva odsto. U preostalim saveznim državama, njegov rejting kaska za Trampovim, i to ne zanemarljivo – u Nevadi za deset, u Džordžiji za šest, u Arizoni i Mičigenu za po pet, a u Pensilvaniji za četiri odsto.

Ako bi se ovi rezultati preveli u glasove elektorskih koledža, Tramp bi osvojio više od tri stotine glasova – ili, trideset više nego što je potrebno za ulazak u Belu kuću. Ne čudi, s obzirom na podatak da čak dve trećine ispitanika ne smatra da se SAD kreću u dobrom smeru.

Analiza rezultata na osnovu različitih demografskih pokazatelja sugeriše da mladi glasači, oni do trideset godina starosti, Bajdenu daju svega jedan odsto više poverenja nego Trampu, a da se podrška koju je uživao u latinoameričkoj zajednici s dvocifrene svela na jednocifrenu.

Naročito je zanimljiv podatak da je afroameričko glasačko telo, tradicionalno naklonjeno demokratama, trenutno naklonjenije Trampu, i to sa čak 22 odsto razlike, što je nezapamćeno u savremenoj američkoj istoriji. Glasači iz gradskih sredina i dalje preferiraju Bajdena, ali ne koliko glasači iz ruralnih sredina preferiraju Trampa. Slično tome, podrška koju muškarci daju Trampu dva puta je veća od podrške koju žene daju Bajdenu.

I, koliko god rezultati istraživanja u pojedinim segmentima predstavljali iznenađenje, njihova analiza na osnovu obrazloženja ispitanika daje nešto jasniju sliku.

Naime, gotovo dva puta više ispitanika je reklo da će sledeće godine, kada budu odlučivali kome će dati svoj glas, više razmišljati o ekonomiji nego o društvenim pitanjima poput kontrole naoružanja i prava na abortus – tačkama na kojima je Bajden, inače, zabeležio prednost u rejtingu, i to od devet odsto.

Visoka inflacija, rast kamatnih stopa i troškovi vojne i finansijske pomoći Ukrajini, koju i dalje zagovara dvoje od troje ispitanih, doveli su do interesantne crtice u javnom mnjenju: svega dva odsto registrovanih glasača ekonomsku situaciju u SAD ocenjuje kao odličnu.

Na pitanje kome bi radije poverili planiranje i sprovođenje državne ekonomske politike, šezdeset odsto njih se izjasnilo za Trampa, a svega 32 odsto za Bajdena. Opet, ništa čudno, s obzirom na to da je 17 odsto ispitanih reklo da su im mere Trampove administracije svojevremeno pomogle, odnosno da je 18 odsto ispitanih saopštilo da im je Bajdenova politika nanela finansijsku štetu.

Čak 28 odsto ispitanika mlađih od trideset godina reklo je da više veruje Trampovom negoli Bajdenovom ekonomskom inženjeringu. Ovaj je podatak možda i ključan za eventualna predviđanja rezultata idućih predsedničkih izbora, budući da je upravo omladina 2020. godine bila ključna u tome da Tramp izgubi vlast.

Možda je do zaborava, možda do optimizma sećanja, ali ispitanici u intervjuima nisu pominjali da pandemija možda jeste počela za Trampovog vakta, ali da je Bajdenova administracija bila ta koja se suočila s njenim ekonomskim posledicama, kao i sa sanacijom posledica ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Ne pominje se činjenica da je Bajden uspeo da na usvajanje progura nekoliko važnih zakona čiji je cilj bio da se obuzda rast inflacije, odnosno da se povećanom javnom potrošnjom fiskalna situacija u SAD nekako rastereti.

Doduše, o potencijalnoj proizvoljnosti odgovora anketiranih svedoči i podatak da je 71 odsto njih osamdesetjednogodišnjeg Bajdena – koji će uskoro postati najstariji predsednik u istoriji Amerike – opisao kao previše starog da bi obavljao predsedničku funkciju, a da je za Trampa isto reklo svega 39 odsto, iako je bivši predsednik SAD od aktuelnog mlađi svega četiri godine.

No, pred dvojicom takmaca će se pre predsedničkih izbora nalaziti potpuno različiti izazovi. Aktuelni predsednik za početak mora da ubedi 62 odsto ispitanika da ipak poseduje mentalnu kondiciju neophodnu za efikasan rad. Na raspolaganju će imati dodatne sondaže javnog mnjenja, infrastrukturu Demokratske partije i, što je možda i najvažnije, neće imati respektabilnog protivkandidata na stranačkim predizborima.

S druge strane, Donald Tramp se suočava sa četiri optužnice koje sadrže ukupno 91 tačku i dobar deo sledeće godine će izvesno provesti u lavirintima američkog pravosudnog sistema. Paradoksalno, istraživanje jasno sugeriše da bi Tramp izgubio ne samo na predsedničkim izborima, nego i na predizborima unutar Republikanske partije, ako bi se presudom utvrdilo da je kriv zbog pozivanja pristalica na upad u Kapitol nakon izbornog neuspeha, zbog pokušaja štelovanja glasova u Džordžiji, zbog podmićivanja porno zvezde Stormi Danijels da ćuti o njihovoj navodnoj aferi ili zbog čuvanja poverljivih dokumenata na svom imanju na Floridi.

U tom slučaju, Bajdenova suparnica u odsudnom okršaju bi po svoj prilici bila Niki Hejli, bivša guvernerka Južne Karoline i bivša ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama, koja bi prema aktuelnom istraživanju Bajdena pobedila s tri odsto više negoli Tramp.

Zanimljivo je da se čini da iz kombinatorike, makar za sada, ispada guverner Floride Ron Desantis koji je glavninu kampanje usmerio upravo protiv Trampa, pokušavši da ga okarakteriše kao političkog amatera. Neko ko je već jednom izgubio izgubiće opet, hteo je da poruči, a ozdravljenje Republikanske partije ne može da se sprovede bez snažne, pouzdane ruke.

S druge strane, Bajdenova dosadašnja kampanja slabo je bila okrenuta protiv suparnika unutar Demokratske partije i takođe se odmah usmerila protiv Trampa, koga je opisivala kao ekstremistu. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da su i Desantisovi i Bajdenovi timovi po svoj prilici pogrešili, ali da vremena za popravku ima.

Zanimljivi su odgovori koji su se ticali pitanja uloge SAD u globalnim gibanjima, te njene nacionalne bezbednosti. Jedanaest odsto ispitanih veruje da bi Tramp bolje adresirao implikacije rata između Izraela i Palestine, a dvanaest odsto smatra da će bolje štititi granice države i da će sprovoditi strožu imigracionu politiku.

Ovi se podaci naslanjaju na vest od 2. novembra, kada je Predstavnički dom američkog Kongresa, većinski republikanski i kojim odskora rukovodi Majkl Džonson iz redova te partije, usvojio odluku o slanju vojne pomoći Izraelu teške 14,5 milijardi dolara. No, pomoć Izraelu uslovio je smanjenjem javne potrošnje, što je jasan signal Bajdenu i ostatku Demokratske partije: previše trošimo u zemlji da bismo mogli da uspešno kontrolišemo situaciju van nje. Možda zato u paket inostrane pomoći nije uključena i Ukrajina; možda, pak, nije upravo da bi se suprotstavljalo Bajdenu, koji je na tom uključenju insistirao.

Kako bilo, aktuelni predsednik SAD najavio je da će staviti veto na usvojeni nacrt zakona. Trampu je, do daljeg, dovoljno da ćuti i gleda kako se sistem oko njega i dalje raspada. Tada najbolje i razmišlja.

A raspada se, nema sumnje. Uostalom, ispitanici su se u istraživanju javnog mnjenja oko jedne stvari veoma lako složili: najviše bi voleli da mogu da biraju između bilo koga drugog do Trampa i Bajdena.