Daj šta daš: Kakav je epilog samita šefova država i vlada EU

S nemalom strepnjom se u Evropskoj uniji očekivao prošlonedeljni samit šefova država i vlada zemalja članica: na sastanku Evropskog saveta trebalo je doneti dalekosežne odluke o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom i odobravanju četvorogodišnjeg paketa finansijske pomoći toj zemlji od 50 milijardi evra, a Mađarska je sedmicama otvoreno pretila stavljanjem veta na obe odluke.

Iz Budimpešte su insistirali da Ukrajina ne ispunjava uslove za otvaranje pregovora, kao i da zemlji koja nije članica Unije ne treba odobravati toliki novac iz zajedničkog budžeta - ali istovremeno i otvoreno stavljali do znanja kako su voljni da od blokade odustanu pod uslovom da budu odmrznuta sva sredstva iz evropskih fondova koja su Mađarskoj već duže vreme nedostupna zbog onog što se u Briselu i drugde s pravom doživljava kao sistematsko potkopavanje demokratskih tekovina i vladavine prava u toj zemlji. 

S obzirom na potrebu da, u skladu s pravilima koja u Uniji važe, odluke budu jednoglasno donete, mađarski veto predstavljao bi spoljnopolitički debakl EU i imao teške implikacije za Ukrajinu. U situaciji kad zapadna podrška Kijevu više nije ni izbliza tako monolitna kakva je bila (najvidljivije na primeru Sjedinjenih Država, gde republikanci u Kongresu iz unutrašnjopolitičkih razloga blokiraju usvajanje novog masivnog paketa čiji veliki deo, 50 milijardi dolara, čine upravo sredstva namenjena Ukrajini) takav izostanak što deklarativne, što konkretne podrške napadnutoj zemlji bi - psihološki koliko i diplomatski, moralno koliko i finansijski - bio ravan priznanju nemoći i stavljanju njene sudbine u ruke ruskog agresora. 

Zato su u danima pred samit lideri vodećih članica EU i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel održali nekoliko neformalnih sastanaka s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, s namerom da ga, ako već ne mogu da ga nateraju da promeni stav, ubede da makar ne stoji na putu ostalima. Najpre ga je francuski predsednik Emanuel Makron ugostio u Parizu, da bi se onda s njim, ovog puta zajedno s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, još jednom sastao i u Briselu; zaseban susret s Orbanom imala je i italijanska premijerka Đorđa Meloni, a u proces su bili uključeni i drugi evropski lideri. 

Smekšavanje Orbana i odmrzavanje milijardi

Za ono što je usledilo, međutim, od tih pokušaja da se Orban nekako smekša važnijom se čini odluka Evropske komisije da neposredno pred briselski skup - što je mnoge navelo na zaključak da je reč o ogoljenoj političkoj trgovini; EK to, naravno, negira - odmrzne 10,2 milijarde evra iz Fonda za koheziju, a na osnovu procene da je Budimpešta ispunila uslove koji se tiču jačanja nezavisnosti inače potpuno potčinjenog sudstva. 

To je otprilike trećina novca namenjenog Mađarskoj, koji joj je dosad bio blokiran. I dalje joj je nedostupno još 11,7 milijardi iz Fonda za koheziju, za čije odmrzavanje će morati da poboljša zaštitu ljudskih prava, podigne nivo akademskih sloboda i učini transparentnijom proceduru dodele javnih nabavki, te još 10,4 milijarde u vidu nepovratnih sredstava i jeftinih zajmova iz fonda za postpandemijski oporavak, čije oslobađanje zavisi od sprovođenja antikorupcijskih mera. Ali je i tih nešto preko 10 milijardi - velika suma za zemlju te veličine, posebno kad joj privreda već duže vreme nije u dobrom stanju - bilo dovoljno da se Orban u pravom momentu izmakne. I to bukvalno. 

PROFIMEDIA / ABACA / Abaca Press

Problem mađarskog protivljenja otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom rešen je, na inicijalno iznenađenje posmatrača - iznenađenje kome, ispostaviće se, i nije bilo mesta - već u ranoj fazi dvodnevnog samita, i to na krajnje jednostavan, mada neuobičajen način.

Bilo je dovoljno da, u činu svojevrsne političke koreografije, Orban na Šolcov mig (Makron će posle izjaviti kako im je ideju dao sam Orban u intervjuu koji je nekoliko dana ranije dao francuskom nedeljniku Poen) jednostavno izađe iz sale u kojoj su lideri EU zasedali i sačeka da oni, u njegovom odsustvu, jednoglasno usvoje odluku o otvaranju pregovora: evropska pravila, naime, predviđaju da se odluka smatra jednoglasnom i u slučaju da predstavnik neke članice izostane s glasanja. I tako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nakon teške i na kraju neuspešne posete Vašingtonu, makar iz Brisela otišao s nečim (ne naročito opipljivim, ali simbolički važnim) u rukama. 

Odluka o otvaranju pristupnih pregovora usvojena je i u slučaju Moldavije, dok je Gruziji dodeljen status kandidata za članstvo. Otvaranje pregovora s Bosnom i Hercegovinom je, pak, prolongirano dok ta zemlja ne dostigne „neophodan stepen usklađenosti“ s kriterijumima za članstvo. I to je bilo to što se tiče jednoglasnosti - stvarne ili na opisani način kreirane - postignute na samitu: ostatak skupa bio je u znaku mađarskog veta na odluku o dodeli finansijske pomoći Ukrajini, ali i optimizma evropskih čelnika da je i tu prepreku moguće zaobići. 

Ne, doduše, na isti način kao što je to učinjeno s izglasavanjem otvaranja pregovora s Ukrajinom („Ovo nije nešto što bi trebalo stalno da radimo“, prokomentarisao je Šolc), već na druge „kreativne“ načine. Recimo, odobravanjem sredstava po osnovu vanbudžetske potrošnje, ili na bilateralnom nivou, ili kako god - samo da se nekako opet zaobiđe mađarska blokada, izbegne politička šteta po EU i ne naudi izgledima Ukrajine da se odbrani i preživi. O tome kako joj obezbediti obećani novac (od planiranih 50 milijardi evra u naredne četiri godine, 17 milijardi bi trebalo da čine nepovratna sredstva, a 33 milijarde krediti odobreni po povoljnim kamatnim stopama) raspravljaće se na novom, vanrednom okupljanju lidera EU, najavljenom za 1. februar. Kada će, podrazumeva se, opet biti potrebno postići jednoglasnost. 

Izazak koji dugoročno ništa ne košta

Orban u međuvremenu pred domaćom (najvećim delom odavno pacifikovanom) javnošću može da maše s onih deset milijardi i tvrdi kako je i ovog puta ostao nepokolebljiv pred pritiscima - iako u jednoj bitnoj stvari očigledno jeste popustio, samo što su mu partneri iz EU pomogli da sa strane posmatrano izgleda kao da nije. Uostalom, izlazak iz sale ga, pogotovo dugoročno, ništa ne košta. Ne samo da i s otvorenim pristupnim pregovorima Ukrajina ostaje beskrajno daleko od članstva u EU, nego Mađarska na raspolaganju ima praktično neiscrpan arsenal sredstava kojima može da, kad god joj se prohte, opstruira ukrajinsku kandidaturu. 

„Ako ne želimo da Ukrajina postane članica EU, onda će mađarski parlament glasati protiv toga. A dok to pitanje ne stigne na dnevni red parlamenata (svih zemalja članica, prim.) proces će potrajati veoma, veoma dugo, i kako su oni prebrojali, a i ja, ima nekih 75 prilika u kojima mađarska vlada taj proces može da zaustavi“, rekao je Orban u Briselu nakon što je prethodno na Fejsbuku otvaranje pregovora s Ukrajinom još jednom nazvao „lošom odlukom“ u čijem usvajanju Mađarska „nije želela da učestvuje“. 

Pa ipak, i dalje ima onih koji u Orbanovom suštinski neprijateljskom odnosu prema Ukrajini - koji ga je u periodu od početka ruske agresije naovamo od dugogodišnjeg simpatizera Vladimira Putina pretvorio u njegovog de facto saveznika - u dobroj meri vide tek puko poziranje. U prilog takvoj oceni ukazuju na to kako je lako, posle onolikog busanja u prsa, u Briselu pristao da ne posegne za vetom i predviđaju da će njegov otpor biti prevaziđen i kada je reč o novcu namenjenom Ukrajincima. „Dva ustupka na jednom samitu bilo bi previše da bi moglo da se proda kod kuće u Mađarskoj“, prokomentarisao je neimenovani funkcioner uključen u briselske pregovore. 

TANJUG / AP / Virginia Mayo

Drugi na aktuelnu dinamiku odnosa evropskih lidera s Orbanom gledaju iz potpuno druge perspektive. Katalin Čeh, mađarska članica Evropskog parlamenta iz liberalne grupacije Obnovimo Evropu, jedna je od onih koja smatra da je EU „kapitulirala“ pred Orbanovom ucenom onog trena kada je EK oslobodila dotad blokirana sredstva namenjena Mađarskoj. Time je „potkopan kredibilitet EU kada je reč o insistiranju na standardima vladavine prava kao obavezi zemalja članica“, ocenila je ona u članku za britanski Gardijan. „Umesto da odluku o Ukrajini proprate odlučnom, zdravorazumskom strategijom za Mađarsku, evropski lideri su uspeli da pošalju nejasnu i uznemirujuću poruku kojom se podstiče Orbanovo siledžijsko ponašanje. Time se uspostavlja opasan presedan: iznuđivači se uvek vraćaju s novim zahtevima“, napisala je Čehova. 

Malo pre nego što je EK obnarodovala odmrzavanje dela sredstava namenjenih Mađarskoj, i čelnici četiri velika bloka u EP - Evropske narodne partije (EPP), Socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu i Zelenih - izrazili su u zajedničkom pismu zabrinutost zbog onoga što su, kao i Čehova, nazvali popuštanjem pred Orbanovom ucenom, insistirajući pritom da, suprotno onome što Komisija tvrdi, Mađarska nije ispunila uslove za oslobađanje blokiranog novca. Ali najgora osuda - figurativno rečeno, naravno - olakog shvatanja opasnosti koju Orban predstavlja po EU stigla je ipak iz Budimpešte.

Tamo je, samo dva dana pre zasedanja Evropskog saveta, mađarski parlament usvojio sramotni Zakon o zaštiti nacionalnog suvereniteta, kojim se institucionalna represija u zemlji diže na novi, dosad neviđen nivo. Donet s tobožnjim ciljem odbrane zemlje od „neprimerenog“ stranog mešanja, zakon faktički uvodi politički delikt i velikom riziku izlaže aktiviste organizacija civilnog društva i novinare ono malo preostalih slobodnih medija koji se, pod pretnjom zatvorskih kazni, sada suočavaju s realnom mogućnošću da ih novoustanovljeno telo za istraživanje i praćenje rizika od takvog mešanja, čija su ovlašćenja vrlo široka, okrivi da rade protiv države. 

Baš u nedelji koju je EK izabrala da joj odmrzne milijarde dotad blokirane zbog urušavanja vladavine prava, Mađarska je, dakle, usvojila krajnje opasan zakonski akt čija je pravna priroda primerenija totalitarnim režimima nego jednoj članici EU. Divota.