Prelazak Rubikona: Kako će Izrael odgovoriti na napad Irana

Iranski vazdušni napad na Izrael izaziva bojazan da bi Bliski istok mogao biti uvučen u regionalni rat. Iran je u subotu pokrenuo veliki napad dronovima i raketama na Izrael i u Ormuskom moreuzu zaplenio kontejnerski brod za koji tvrde da je povezan sa Izraelom. Ovi napadi su usledili nakon izraelskog ubistva nekoliko visokih vođa iranske Revolucionarne garde (IRGC) u iranskom diplomatskom predstavništvu u Siriji.

U iranskom napadu na Izrael ispaljeno je više od 300 dronova, krstarećih projektila i balističkih projektila. To je znatno više od 15 balističkih projektila koje je Iran lansirao u znak odmazde za američko ubistvo Kasema Sulejmanija, komandanta Kuds jedinica - elitnog dela iranske Revolucionarne garde u vazdušnoj bazi Ajn al Asad i međunarodnom aerodromu u Erbilu januara 2020. godine. Razlika u reakciji Irana govori o nekoliko stvari. 

Prvo, odmazda za Sulejmanijevu smrt nije bila ništa drugo do vraćanje časti Irana. Drsko ubistvo ličnosti tako važne i popularne kao što je Sulejmani zahtevalo je iranski odgovor, ali Teheran je bio oprezan, plašeći se eskalacije rata sa Sjedinjenim Državama.
Žrtve izraelskog napada na kompleks iranske ambasade u Damasku 1. aprila nisu bile slavne, niti moćne kao Sulejmani, ali je odmazda bila opsežnija i sofisticiranija. Razlika u reakciji Irana sugeriše da se ovaj put odgovor odnosio na više od povratka časti: sada se radi i o odvraćanju.

Iran je svestan obima i mogućnosti izraelske protivvazdušne odbrane. Razmere napada su gotovo sigurno bile takve da su bar neke od ispaljenih projektila mogle da probiju protivvazdušnu odbranu i da nanesu neku štetu. Neuspeh u takvoj nameri je nesumnjivo bio razočaranje za Teheran, ali Iranci se verovatno mogu utešiti činjenicom da je napad bio zastrašujući za izraelsko stanovništvo i alarmantan za njihovu vladu. Iran se verovatno nada da je bilo dovoljno neprijatno kako bi izraelski lideri imali priliku da razmisle kada sledeći put odluče da krenu u operaciju poput napada na ambasadu, kako piše Forejn polisi.

Ali dok 300 ili više lansiranih projektila i dronova svakako zvuči kao mnogo, postoje i znaci uzdržanosti koji ukazuju na zabrinutost Teherana za dalju eskalaciju. Prvo, Iran je mogao da lansira znatno više – verovatno najmanje duplo više – bez ozbiljnog iscrpljivanja zaliha svojih raketa najdužeg dometa. Drugo, prvi izveštaji ukazuju da je napad bio usmeren na jedan ili više vojnih ciljeva, uključujući izraelsku vazdušnu bazu u blizini Beršebe. Ovo takođe ukazuje na visok stepen opreza Irana. Takođe je mogao da napadne Tel Aviv ili Haifu, gde bi verovatnoća da će izraelski civili biti ubijeni bila daleko veća.

Treće: Hezbolah nije bio umešan. Hezbolah je iranski as u rukavu. Sa više od 150.000 raketa i projektila, libanska militantna grupa mogla bi da savlada izraelsku protivvazdušnu odbranu. Ali Hezbolah je saveznik Irana, a ne marioneta i masivni napad Hezbolaha mogao je da izazove opšti rat sa Izraelom, što je Hezbolah pokušao da izbegne. Teheran bi igrao na kartu Hezbolaha samo ako je ono što radi za njega od vitalnog značaja.

Dosta više blefiranja ili ipak ne?

Sve ovo ide u prilog strateškoj proceni da Iran ne traži eskalaciju sa Izraelom i da u stvari veoma naporno radi na tome da izbegne eskalaciju. Iako je Izrael teško oštetio iranskog saveznika Hamas, rat u Gazi je do sada tekao veoma dobro za Teheran. Izrael je zadobio tešku ranu napadom Hamasa 7. oktobra 2023. godine, planovi za izraelsko-saudijsku normalizaciju su stavljeni na čekanje, a veliki deo Bliskog istoka i ostatka sveta za sve ovo krivi Izrael i Sjedinjene Države. Nema razloga da iransko rukovodstvo sve ovo ugrozi dajući Izraelu (ili Sjedinjenim Državama) opravdanje za nanošenje ogromne štete Iranu što bi moglo da preokrene situaciju.

Pored toga, klerikalni režim se suočava sa značajnim ekonomskim izazovima, protestima i nasiljem etničkih Beludžija. Štaviše, iranska vojska je slaba i ušla bi u unapred izgubljenu bitku u potpunoj konfrontaciji sa izraelskim snagama, a da ne pominjemo da bi Sjedinjene Države pomogle Izraelu (a Iran to svakako očekuje). Regionalni rat u kojem bi Iran mogao biti na strani gubitnika je rizičan poduhvat za režim koji je već u teškoj poziciji.

TANJUG / AP / Kevin S. Vineys Grafika Izraela i Irana - Dronovima će trebati sati da stignu

Ipak, Iran je prešao Rubikon, čak i ako to možda ne shvata. Pre subote, Iran nikada nije napao Izrael direktno sa svoje teritorije. Izrael takođe nikada nije otvoreno napao iransku teritoriju – svi njegovi napadi na Iran bili su ili vojni napadi na Irance u Siriji, Libanu i drugde ili prikriveni napadi na iransku teritoriju, tako da su mogli da se uverljivo poreknu. Ovo je bio priznat, čak i najavljen vojni udar Irana na Izrael. To sada otvara vrata Izraelu da učini isto, a Izrael može da učini mnogo više štete Iranu nego što Iran može da učini Izraelu. Izraelski načelnik generalštaba Herzi Halevi, posle sastanka ratnog kabineta, rekao je da iranski napad neće proći bez odgovora.

"Dok gledamo unapred i odmeravamo naše korake lansiranje toliko raketa, krstarećih raketa, dronova na teritoriju države Izrael će imati odgovor", rekao je general Halevi.

Ali kalkulacije Izraela su takođe složene. Iran naoružava, finansira i obučava brojne regionalne protivnike Izraela, uključujući Hamas i Hezbolah. Izraelsko rukovodstvo se sprema za sukob sa Hezbolahom, a neki ga čak smatraju neizbežnim. Iran takođe podržava Hute u Jemenu, koji napadaju međunarodne brodove u ime napada na Izrael. Nije iznenađujuće što izraelsko rukovodstvo veruje da je podrivanje iranskog uticaja u regionu možda glavni prioritet zemlje.

Štaviše, Izrael je oduvek verovao da je odvraćanje od napada od suštinskog značaja za opstanak države i bezbednost njenih građana. Iznova i iznova, Izrael je odgovarao na svaki napad vođen osnovnom logikom teorije odvraćanja: ako vas neko napadne i želite da budete sigurni da to više nikada ne uradi, morate uzvratiti deset puta jače. Nakon stravičnog terorističkog napada 7. oktobar ponovo je oživela posvećenost Izraela ovom pristupu, nakon godina kada se zemlja osećala dovoljno bezbednom da odustane od nekih svojih vojnih udara kako bi obezbedila veću međunarodnu podršku.

Ipak, lider izraelske opozicije Jair Lapid optužio je juče vladu premijera Benjamina Netanjahua da je zemlja izgubila svoj kapacitet odvraćanja od sukoba, posle nedavnog iranskog napada na Izrael.

Američki NBC, pozivajuću se na razgovore sa četiri zvaničnika SAD, piše kako Izrael razmatra odgovor Iranu, te da je on neminovan, ali da taj odgovor verovatno neće uključivati udar po samoj teritoriji Irana, već po njegovim saveznicima. Takođe, jedan od načina mogao bi da uključuje i politički, a ne samo vojni odgovor, pa Tajms of Izrael navodi da je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac napisao pismo koje je uputio na adrese 32 zemlje širom sveta, kojim traži da se uvedu sankcije protiv iranskog raketnog programa, te da se Revolucionarna garda proglasi terorističkom organizacijom.

Kac je, u objavi na Iksu, napisao kako predvodi "politički napad na Iran".

Uprkos velikom neuspehu iranskog napada, Izrael možda i dalje oseća potrebu da negde udari Iran kako bi pokazao da ga nikada neće sprečiti da odgovori i demonstrira svoje sredstvo odvraćanja, dodaje Forejn polisi

Međutim, neuspeh iranskog napada čini takav izraelski odgovor manje verovatnim, a Izrael i njegova vojska već imaju pune ruke posla. Rat sa Hamasom se nastavlja, a Izrael je signalizirao da želi da evakuiše pogranični grad Rafa uprkos širokom međunarodnom protivljenju, uključujući i onom iz Vašingtona. Kao rezultat rata, međunarodni ugled Izraela je opao, podrška u Sjedinjenim Državama je opala, a približavanje arapskim državama Zaliva je odloženo. Izraelsko stanovništvo razumljivo želi da se vrati normalnijem životu, a izraelska ekonomija je pretrpela težak udarac kako zbog rata tako i zbog masovne mobilizacije rezervista. Izraelska vojska i većina izraelske vlade trenutno su posvećeni rešavanju, a ne pogoršavanju vojnih problema.

Rute do epiloga konflikta

Tu su i vojno-tehnička razmatranja. Mala, ali važna stvar je umešanost Jordana u sve ove događaje. Kraljevsko jordansko vazduhoplovstvo ne samo da je podržalo Izrael tako što je obaralo iranske bespilotne letelice i krstareće rakete koje su prelazile jordansku teritoriju, već je i navodno otvorilo jordanski vazdušni prostor za izraelske ratne avione da učine isto. Iako bi svaka zemlja koja poštuje sebe učinila prvo, ovo drugo je bilo izuzetno. Izraelci teško da će ovo zaboraviti – niti bi trebali. Izrael bi trebalo da se uzdrži od pokretanja napada koji narušavaju jordanski vazdušni prostor - i trebalo bi da ima isti pogled na saudijski vazdušni prostor, vođen strahom da bi dalje narušio željenu normalizaciju sa Rijadom.

Ovo ostavlja otvorenom samo rutu Sirija-Irak ili Turska-Irak za izraelske avione i rakete za napad na iranske ciljeve, od kojih nijedna nije idealna. To su duže rute do mnogih važnih iranskih ciljeva od letova preko Jordana i Saudijske Arabije. Turska je saveznik NATO-a sa sopstvenom ogromnom protivvazdušnom odbranom. U Siriji i dalje postoje ruski sistemi PVO.

Izrael je pružio uveravanja arapskim zemljama u regionu da ih njegov odgovor na iranski napad neće dovesti u opasnost, izveštava izraelski javni servis Kan, usred zabrinutosti nekoliko zemalja da će ih Teheran smatrati odgovornim u slučaju izraelskog uzvratnog udara.

Kako se navodi u izveštaju, Izrael je obavestio savezničke zemlje kao što su Jordan, Egipat i zalivske države da će njegov odgovor, kada dođe, biti izveden na način da ih Iran ne može umešati u odmazdu.

Izrael ima pet podmornica nemačke proizvodnje koje mogu da ispaljuju sopstvene krstareće rakete. Oni mogu biti raspoređeni u Indijskom okeanu, gde bi njihove rakete nadletale samo međunarodne vode i sam Iran. Ali imaju samo pet, sa ograničenim brojem krstarećih projektila.

EPA / ABEDIN TAHERKENAREH Anti-Izraelski bilbord u Teheranu

Ništa od ovoga ne sprečava da Izrael uzvrati sada ili u budućnosti, ali je to svakako otežano. To sugeriše da će Izrael u budućnosti verovatno sve više gađati iransko osoblje i vojne objekte u Siriji i Libanu, a verovatno i u Iraku i Jemenu. Drugim rečima: Izrael neće biti zaplašen iranskim udarom, ali verovatno neće biti ni isprovociran njime.

Na kraju krajeva, pozicija SAD je jednostavna. Vašington želi da izbegne regionalni rat koji bi mogao da uvuče američke snage, uzdrma međunarodna tržišta i zakomplikuje poziciju arapskih saveznika. Oni žele da zaštite Izrael, ali takođe žele da Izrael okonča svoje operacije u Gazi. Najveće olakšanje verovatno je usledilo u kriznoj sali Bele kuće u subotu uveče, zbog uverenja da ni Izrael ni Iran neće učiniti mnogo više.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je telefonom sa izraelskim kolegom Joavom Galantom, saopštio je Pentagon, kako bi razgovarali o masovnom iranskom napadu i njegovim posledicama, pri čemu su SAD pozvale Jerusalim da ne pokreće protivudar.

Ostin je „ponovio čvrstu podršku SAD odbrani Izraela i potvrdio strateški cilj regionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

Iako i Iran i Izrael imaju jake razloge za deeskalaciju, politička situacija u obe zemlje je haotična, a strah i neizvesnost su sve veći. Jednostavna pogrešna procena, kao što je verovanje da će neprijatelj neizbežno eskalirati sukob, mogla bi postati samoispunjavajuće proročanstvo.