Šta je „sejanje oblaka“ i da li je izazvalo poplavu u Dubaiju

Dubai je bio zahvaćen rekordnim poplavama, što je pokrenulo obmanjujuće spekulacije o „sejanju oblaka". Koliko su, dakle, ove padavine bile neobične i koji su razlozi za ekstremne pljuskove?

Dubai se nalazi na obali Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), i obično je veoma suv. Međutim, iako dobija u proseku manje od 100 milimetara kiše godišnje, povremeno doživljava ekstremne pljuskove, prenosi Bi-Bi-Si na srpskom. 

U gradu Al Ainu, koji je smešten nešto više od 100 kilometara od Dubaija, za samo 24 sata zabeleženo je 256 milimetara kiše. Glavni razlog bio je „odsečeni" vremenski sistem niskog pritiska, koji je privukao topao, vlažan vazduh i sprečio probijanje drugih vremenskih sistema.

„Ovaj deo sveta karakterišu dugi periodi bez kiše, a potom neredovni, teški pljuskovi, ali imajući čak i to u vidu, ovo je bila veoma retka kišna pojava", rekao je Marten Ambaum, meteorolog sa Univerziteta u Redingu koji proučava kišne obrasce u Zalivskoj oblasti.

Šta je sejanje oblaka i da li je igralo ulogu u poplavama?

Sejanje oblaka je koncept menjanja vremena koji pokušava da uzorkuje više kiše ili snega iz oblaka nego što bi se to dogodilo na prirodan način, prenosi Si-En-En.

Kapljice oblaka se ne formiraju spontano. Vlagi treba nešto na čemu će se kondenzovati – poput vode koja se formira na strani hladne čaše tokom vrućeg dana. U oblaku, takozvana kondenzaciona jezgra su sitne, sićušne čestice u vazduhu koje vlaga može da uhvati.

PROFIMEDIA / Ahmed RAMAZAN / AFP / Profimedia

Sejanje oblaka dodaje više tih čestica u vazduh. Avioni lete kroz postojeće oblake i ubrizgavaju sitne čestice, poput srebrnog jodida, sa ciljem stvaranja više vode ili kapljica leda. U svakom oblaku, kada se dovoljno kapljica spoji, one postaju teške i padaju na Zemlju u obliku kiše ili snega.

Prirodne sitne čestice, poput prašine i prljavštine, obično služe kao pokretačka snaga za kondenzaciju oblaka i oslobađanje vlage. Srebrni jodid teoretski može poslužiti istoj svrsi, prenosi Si-En-En.

Iako Bi-Bi-Si nije mogao nezavisno da potvrdi kad je vršeno sejanja oblaka, stručnjaci kažu da bi ono u najboljem slučaju imalo vrlo malo uticaja na oluju i da je usredsređivanje na sejanje oblaka „obmanjujuće".

„Čak i da je sejanje oblaka podstaklo oblake oko Dubaija da ispuste vodu, atmosfera bi za početak najverovatnija već morala da sadrži više vode za formiranje oblaka, zbog klimatskih promena", rekla je doktorka Oto.

Sejanje oblaka obično se koristi kad su uslovi vetra, vlage i prašine nedovoljni da dovedu do kiše. Prošle nedelje su meteorolozi upozoravali na veliku opasnost od poplave širom Zaliva.

„Kad se predvide toliko intenzivni i masivni sistemi, sejanje oblaka - koje je skup proces - se ne vrši zato što nema potrebe da se seju tako jaki sistemi regionalnih razmera", kazala je Dajana Frensis, šefica Ekoloških i geofizičkih nauka na Univerzitetu Kalifa u Abu Dabiju.

PROFIMEDIA / Giuseppe CACACE / AFP / Profimedia

Meteorolog Bi-Bi-Si-jeve vremenske prognoze Met Tejlor takođe je istakao da su ekstremni vremenski uslovi već bili unapred prognozirani.

„Pred jedan takav događaj, kompjuterski modeli (koji ne uračunavaju potencijalne efekte sejanja oblaka) već su predviđali da će za oko 24 sata pasti daleko više od godišnjeg proseka padavina. Posledice su takođe bile mnogo šire nego što bih očekivao od pukog sejanja oblaka - teške poplave pogodile su velike oblasti, od Bahreina do Omana", rekao je on.

Misije sejanja oblaka na teritoriji Emirata vodi Nacionalni centar za meteorologiju, vladina radna grupa.

Koju ulogu su odigrale klimatske promene?

Još nije moguće odrediti koliku ulogu su odigrale klimatske promene. To bi zahtevalo kompletnu naučnu analizu prirodnih i ljudskih faktora, što može da potraje i do nekoliko meseci. Ipak, rekordne padavine u skladu su sa načinom na koji se klima menja.

Jednostavnije rečeno, topliji vazduh može da sadrži više vlage, tačnije oko sedam odsto više na svaki stepen Celzijusa, što zauzvrat može da pojača intenzitet kiše.

„Intenzitet kiše je bio rekordan, ali je to u skladu sa zagrevanjem klime, sa više dostupne vlage koja pokreće oluje i stvara teške pljuskove i sledstvene poplave koje su progresivno snažnije", rekao je Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu.

PROFIMEDIA / Giuseppe CACACE / AFP / Profimedia

Skorašnja studija pokazala je da bi do kraja ovog veka godišnje padavine mogle da se povećaju i za do 30 odsto širom većeg dela Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok svet nastavlja da se zagreva.

„Ako ljudi budu nastavili da sagorevaju naftu, gas i ugalj, klima će nastaviti da se zagreva, padavine će nastaviti da budu teže, a ljudi će nastaviti da gube živote u poplavama", rekla je Friderike Oto, sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Koliko su UAE pripremljeni za ekstremne padavine?

Sprečavanje da se teški pljuskovi pretvore u smrtonosne poplave zahteva glomaznu odbranu koja bi se uhvatila u koštac sa intenzivnim padavinama. Dubai je, naravno, izuzetno urbanizovan - ima vrlo malo zelenih površina koje mogu da upiju vlagu, a odvodni sistemi nisu uspeli da se izbore sa toliko visokim nivoom padavina.

„Moraju postojati strategije i mere adaptacije da bi se prilagodili ovoj novoj realnosti češćih i intenzivnijih padavina. Na primer, putna infrastruktura i objekti moraju da se adaptiraju, gradeći rezervoare za pohranjivanje vode od prolećnih kiša i njeno korišćenje kasnije tokom godine", objašnjava profesorka Frensis.

U januaru ove godine je Uprava za puteve i saobraćaj Ujedinjenih Arapskih Emirata oformila novu jedinicu za pomoć u borbi protiv poplava u Dubaiju.