Otkazuju joj bubrezi, srce i ostalo joj je par nedelja da živi. Zato su doktori pokušali nešto što nikad ranije nisu

Prva operacija kombinovane transplantacije svinjskog bubrega i srčane pumpe izvršena je u SAD. Pacijentkinja se oseća dobro, i ovo je prvi takav slučaj uspešne transplantacije.

Pacijentkinja Lisa Pisano imala je probleme sa srcem, a bubrezi su joj otkazivali, zbog čega je morala da ide na rutinsku dijalizu, saopšteno je iz bolnice Langon Helt u Njujorku u kojoj je izvršena transplantacija. Međutim, dodaju, Pisano nije mogla da ide na standardnu transplantaciju srca ili bubrega, jer pati od drugih hroničnih bolesti koje bi joj „značajno umanjili verovatnoću dobrog ishoda“, prenosi Si-En-En.

„Kada mi se prvi put ukazala prilika za tako nešto, pomislila sam da moramo to probati. Probala sam sve, iscrpela sam sve druge resurse. Kada se ukazala ova prilika, rekla sam da ću je iskoristiti“, rekla je Pisano iz bolničkog kreveta.

Pacijentkinji, koja se nada da će moći da „provodi vreme sa svojim unucima i da se igra sa njima“, ugrađena je srčana pumpa 4. aprila, a zatim je 12. aprila dobila genetski uređen svinjski bubreg, zajedno sa timusnom žlezdom svinje. Ona je prva koja ima ugrađenu i srčanu pumpu i svinjski bubreg, a druga osoba ikada koja ima svinjski bubreg.

Lekari koji su pratili stanje Pisano rekli su na konferenciji za medije da su dobili dozvolu od Uprave za hranu i lekove da sprovedu novu proceduru. Svinja, od koje su uzeli bubreg i dali pacijentkinji, bila je genetski modifikovana kako bi joj se promenio gen, a timusna žlezda, koja igra bitnu ulogu u imunitetu, postavljena je ispod bubrega kako bi pomogla pacijentkinji da ne odbaci bubreg.

PROFIMEDIA / Joe CARROTTA / AFP / Profimedia

Robert Montgomeri, doktor koji je vodio operaciju, rekao je da su izmene gena kod svinje u ovom slučaju bile mnogo jednostavnije od onih izmena koje se rade u drugim slučajevima ksenotransplantacija.

„Imaćemo priliku da se zaista pozabavimo problemom koji pokušavamo da rešimo, a to je nedostatak organa, i što su izmene gena složenije, manja je verovatnoća da ćete moći to da uradite svim svinjama. Morali biste da klonirate svaku svinju za svaki organ. To nije nešto što se može tako lako izvršiti... Tako da mi smatramo da u ovom slučaju jedan mali korak ima velik uticaj“, rekao je Montgomeri.

On je dodao da Pisano ima „dug put pred sobom“, ali da su joj srce i bubrezi sada u mnogo boljem stanu nego pre operacije. Njegov tim još uvek prati oporavak pacijentkinje, a očekuje se da će još najmanje mesec dana ostati u bolnici.

„U najgorem slučaju, ako operacija ne uspe, možda će uspeti sledećoj osobi. Bar će neko imati koristi od toga“, rekla je Pisano.

PROFIMEDIA / Joe CARROTTA / AFP / Profimedia

Svakog dana u SAD umre 17 ljudi koji čekaju na organe, a bubrezi su najpotrebniji. Prema Mreži za nabavku i transplantaciju organa, oko 27.000 bubrega je presađeno 2023. godine, ali je oko 89.000 ljudi bilo na listi čekanja za te organe.

Stručnjaci smatraju da su ksenotransplantacije, odnosno korišćenje životinjskih organa za transplantaciju, ključne za rešavanje nestašice organa. Ovo se može izvesti pomoću uređivanja gena, tako što se vrše precizne izmene u DNK svinje kako bi se sprečilo da ljudsko telo prepozna organe životinje kao strane i da ih odbaci.

Prvi koji je dobio genetski izmenjen svinjski bubreg je Rik Slejmen, koji je primio organ u martu ove godine u Masačusetsu. Osim njih, još dve osobe su dobile svinjske bubrege, ali su preminule u roku od nekoliko nedelja nakon operacija.