Opkoljavanje Dodika

Neuspeh u reformi policije izazvao je pravi bes međunarodne uprave u BiH. Namesnik Miroslav Lajčak deluje kao čovek povređene sujete i bezmalo svaki javni nastup koristi kako bi ponavljao: „Uspeh zaslužuje nagradu, a njegov izostanak odgovarajuće posledice.” Mada formalno međunarodna uprava nema mogućnost da kažnjava zbog ovog neuspeha jer to nije deo priče o sprovođenju mirovnog ugovora, ovde je više nego jasno da se sprema reafirmisanje bonskih ovlašćenja, pogotovo što je Savet ministara EU u Briselu podržao Lajčaka. On sam je nakon tog briselskog zasedanja kao glavne krivce označio predstavnike Republike Srpske, ali je i dodao da „nisu samo oni krivi”. O kakvim se „posledicama” radi? Da bi se to saznalo, moraće da se sačeka kraj oktobra kada zaseda Savet za implementaciju mira i tu se, po svoj prilici, još samo čeka saglasnost Rusije kako bi se uobličilo ono što namesnik zove „konkretan odgovor međunarodne zajednice na blokadu ukupnog progresa zemlje”. U okviru štokakvih nagađanja o najavljenim „posledicama” u Sarajevu, ni štampa ni politički establišment nemaju nedoumica: „Dodik će biti kažnjen.” Na drugoj strani, u Banjoj Luci emotivna temperatura najšire javnosti raste uz verovanje da se policija, ipak, može odbraniti, a najavljuje se da smene neće biti prihvaćene. Samo malobrojni veruju da su u narednih desetak dana, do zasedanja Saveta za implementaciju mira, mogući spektakularan obrt i dogovor svih da se reforma policije sprovede. Policija je za sve u BiH veoma važna, između ostalog i zbog toga što su troipogodišnji pregovori praktično doveli do toga da se sve magle raziđu i da praktično postane jasno – kako se reši organizacija policije, tako će se strukturisati i cela BiH. Koncepciju međunarodne uprave objasnio je namesnik Lajčak rečima kako „simbolički ostaje policija Republike Srpske, ali BiH dobija jedinstvenu policiju”, što su u Republici Srpskoj dešifrovali kako taj entitet treba da postoji samo simbolično. Obznanjivanjem ovakvog koncepta Lajčak je praktično suzio svoj manevarski prostor. Čini se da još manji manevarski prostor poseduje Dodik. Svestan da ima najmanje tri dobra argumenta – prema dejtonskom Ustavu policija je u nadležnosti entiteta, u složenim evropskim državama organizacija policije je obično prilagođena ustavnoj strukturi zemlje i, treće, najšira javnost u RS ne želi da se odrekne ove nadležnosti – on se javno, u televizijskom prenosu, zakleo na grobu nedavno preminulog predsednika RS Milana Jelića da neće dati policiju RS. Ipak, nije naivan, vidi da je počela operacija njegovog opkoljavanja i da će međunarodna uprava koristiti arsenal različitih mera kako bi ga oslabila. Spekuliše se da se u prvi mah neće tražiti njegova smena „jer ima veoma veliko poverenje u biračkom telu”, pa će, po tim verovanjima, snagu međunarodne uprave osetiti neki od njegovih najbližih političkih intimusa. Takođe, upalio je, saznaje se, crveno dugme za uzbunu već ranije angažovanim lobističkim kućama u Briselu i Vašingtonu. Na unutrašnjem planu pokušava da objasni kako nije meta on nego Republika Srpska i njene nadležnosti. Ne sedi skrštenih ruku ni međunarodna uprava, u okviru tih zakulisnih igara, već je pridobila deo pre svega sarajevskih medija, da izbace hit temu „kriminal Dodika”. I to se svakodnevno pojačava. I opozicija u RS sve glasnije, a čini se i sve argumentovanije, traži objašnjenja o izgradnji prve deonice autoputa od Banje Luke do Gradiške, pa izgradnji nove zgrade vlade i slično. Sve to, dabome, postepeno slabi Dodikovu poziciju, a time i poziciju Republike Srpske. Logično, u Sarajevu osećaju da će neuspeh u reformi policije biti dobar povod za veliko pospremanje Bosne i Hercegovine, pa je šef SDA, najjače bošnjačke političke partije, Sulejman Tihić izašao sa predlogom, u stvari zahtevom, međunarodnoj zajednici da se organizuje neka nova međunarodna konferencija slična Dejtonu na kojoj bi se čak menjao Ustav. Razume se, u cilju centralizacije BiH. Hrvati, čija se pozicija dolaskom Lajčaka osetno poboljšala, promovišu rešenja koja već sami zovu „politika srednjeg puta, nešto između bošnjačkog unitarizma i srpskog separatizma”. I oni su za promenu Ustava, i to pre reforme policije. Čak su, verovatno kao probni balon, predložili da se spoje dva kantona u Federaciji BiH u kojima su izrazita većina, u jedan, a sve obrazlažu smanjivanjem troškova administracije. U stvari, na delu je strategija puzećeg stvaranje trećeg entiteta. Više nego zanimljivo, na ovakve ideje nema javne reakcije međunarodne uprave. Ranije, u sličnim situacijama, odgovor je obično bio hitar i obavezno snažan. Ranije su se, u odnosu na dejtonska rešenja, stvari u BiH menjale sa obrazloženjem da se tako učvršćuje mir, sada je u modu ušlo da je sve to zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. A Bosna, nakon ujedinjavanja vojske, tajne policije, carine, indirektnih poreza ..., sve manje je nalik na onu projektovanu u Dejtonu.