Muzički krug do Beograda

Put oko sveta za sat i po – tako se najjednostavnije može opisati koncert američke grupe “Pink Martini” koja je u nedelju, u organizaciji Gitarart festivala, podigla na noge Centar “Sava”, ispisujući muzički krug od Sibira, preko Japana, Brazila, do vrelog Mediterana. Dvanaest vrsnih muzičara različitih profila, sklonosti i temperamenta, koje je 1994. godine okupio pijanista Tomas Loderdejl, od početka do kraja, zvuče kao cela filharmonija. Malo modernizovan Ravelov “Bolero” na početku, zatim klasični preludijumi na violini, tradicionalna japanska muzika upakovana u mešavinu popa i bluza, red uspomena na neostvarene ljubavi sa žurki, pa malo emigrantske tuge pokrivene strastvenim latinskim ritmom u pesmi “Dosvidanija, mio bambino” – muzika “Pink Martinija” zvuči kao povratak u dobra stara vremena. U tome im je, na flauti, pomogao i japanski ambasador u Beogradu gospodin Tadaši Nagai, sa kojim su u maniru najboljih klupskih “svirki za ljude iz kraja”, odsvirali dve pesme. Čajna Forbs, prvi glas benda, kaže za NIN da je njihov muzički stil bio jedini prirodan izbor: “To je bio dobar način da pokrijemo različita muzička opredeljenja i osnove svih naših članova. Imamo džez muzičare, zatim ljubitelje afro-kubanske muzike, one koji preferiraju klasičnu muziku, pristalice roka, popa. Svima nama mogućnost nastupanja u više žanrova savršeno odgovara. Ne dosađujemo se, što inače mislim da nije slučaj sa muzičarima koji se opredele samo za jedan žanr.” Ipak, pevati na različitim jezicima i praviti mešavine tradicionalne muzike sa klasičnom, popom, bluzom, kantri – muzikom, to je neobičan izbor... “Da, i nije baš sasvim lako. Pevamo na dvanaest jezika, a ne govorimo ih sve. Ali za muzičare uvek postoji ono pitanje: zašto bismo našim slušaocima umanjivali užitak pevajući samo na jednom jeziku? Imate, na primer, divnu grčku pesmu 'Uvek nedeljom' koja sjajno zvuči na grčkom, ali na engleskom je to potpuno drugačiji utisak! Qudi to razumeju i prihvataju. Recimo, kada smo 2000. godine bili u Bejrutu, ljudi su nas čuli i izrazili želju da snimimo nešto i na arapskom. Trebalo nam je dosta, ali smo konačno uspeli i jednu pesmu snimili na arapskom. Tako je i sa mešanjem raznih muzičkih stilova. To je neka vrsta izazova, i to je ono što mi radimo, pravimo kompilaciju različitih zvukova.”