Hoće li Lajčak smeniti Putina?

Na mirnim protestima širom Republike Srpske jedino su viđeni portreti ruskog predsednika i to je vest koja je obišla planetu. Šereti su odmah smislili: hoće li Lajčak sad smeniti Putina? Na drugoj strani specijalni izveštači – čiji broj preti da nadmaši i posleratni rekord koji se dogodio u vreme „Biljanine revolucije”, kada je i Dodik prvi put izabran za premijera (tačno je deset godina, ali taj mali jubilej kao da su svi zaboravili) – procenjuju da li će namesnik smeniti Dodika. Na neki način u svetskoj štampi se i kreira atmosfera za takav potez, jer se najnoviji zaplet u BiH predstavlja u vrlo pojednostavljenoj formi – kao sukob premijera RS i namesnika. Najnoviji zaplet već je, prema nepodeljenim procenama, dobio razmere najozbiljnije krize od potpisivanja mirovnog ugovora do danas. Pokušaj da se stvari „razjasne” u susretu pravnih eksperata OHR-a i pravnog tima Vlade RS završio se tako da se više prepričava kako su ovi prvi zaboravili torbu u vladinoj zgradi nego što je bilo šta rešeno. Pravni tim Vlade RS, za ovdašnje prilike vrlo impresivan (što ugledni akademici, univerzitetski profesori, što najuspešniji pravnici praktičari), simulirao je različite situacije do kojih mogu da dovedu odluke namesnika Lajčaka i na samom sastanku je izgledalo da se njihovi argumenti prihvataju – da je lako moguća majorizacija, nacionalno preglasavanje i slično. Kasnije je, međutim, iz OHR-a stigla poruka da nema promene već nametnutih odluka. Američki ambasador, verovatno da bi odredio meru manevarskog prostora za kompromis, oglasio se porukom „onaj ko ne prihvata odluke visokog predstavnika, u sukobu je sa Amerikom”. Ovde su svi odavno naučili šta takva poruka znači i Dodik je pokušao da u jednoj rečenici formuliše celu političku platformu Republike Srpske: „Nikada u BiH većina u odlučivanju ne treba da dolazi iz jednog naroda ili jednog entiteta.” I na takvu ponudu za kompromis nije stigao odgovor. Da li će ova poruka pažljivije biti razmatrana na sednici Saveta za implementaciju mira, koji zaseda u Sarajevu u vreme pisanja ovog teksta, nije poznato. Savet čine predstavnici najmoćnijih zapadnih zemalja i Rusije i zaseda na različitim nivoima, najređe na nivou ministara inostranih poslova. Ovoga puta zasedanje je na nivou političkih direktora ministarstava. Najzanimljiviji događaj u inače dramaturški nabijenim zbivanjima bio je u Mostaru. Sastali su lideri šest najvećih vladajućih partija u BiH – SNSD, PDP, SDA, Stranka za BiH i dva HDZ-a – i potpisali neveliki papir, deklaraciju o reformi policije. Reč je o prilično uopštenom, ali vešto sročenom tekstu koji predstavlja ipak prvi korak u ovom poslu, što je iz Brisela pozdravljeno. Tim papirom Lajčak je dobio sasvim opipljivu mogućnost da predstavi svoju pobedu. I dva ključna igrača na političkoj sceni u BiH – Silajdžić i Dodik – imaju tu po pola „svoje” rečenice. Silajdžić u formulaciji o „jedinstvenim policijskim strukturama u BiH”, a Dodik u drugom delu gde se kaže da će biti „organizovane u skladu sa ustavnom strukturom BiH”. Ipak, najopipljivije u svemu je da je postignut kompromis da se u reformu ide, a da će se o detaljima razgovarati tek nakon promene Ustava BiH. Tu je još dogovoreno da se isti lideri sastanu za mesec dana i zvanično otpočnu novi pokušaj za najvažniji posao, a to je ustavna reforma. Ukoliko, međutim, Lajčakove odluke budu zadati aksiom u ustavnoj reformi, već sada se, prilično pouzdano, može prognozirati prava drama, jer među srpskom političkom elitom nema, zasad, kandidata koji bi pristali na rešenja koja znače „legalizaciju majorizacije”. U javnost, sa sasvim ozbiljnih mesta, dolaze informacije da je kod najvećih zapadnih zemalja Dodik i definitivno prestao biti onaj raniji „osvežavajući dašak vetra” kad je naftni sektor Republike Srpske prepustio, privatizovao tako što ga je kupila ruska država. Ne tamošnji privatni kapital, već ruski državni kapital i još su u Banjaluci otvorili i ekspozituru ruske državne razvojne banke. U Hrvatskoj mediji vrlo naglašeno prate razvoj situacije u BiH. Predsednik Mesić je, bez zadrške, prognozirao da će se BiH preurediti i da će Republika Srpska nestati. Sanader je primetno oprezniji i uopšteniji, iznoseći očekivanja kako sva tri naroda i u budućim rešenjima moraju da ostanu „konstitutivni i jednakopravni”. Ova zagrebačka optika je prilično važna i za Dodika, jer je on do pre dva meseca bio možda i najgorljiviji zagovornik stvaranja trećeg, hrvatskog entiteta u BiH, računajući, valjda, da bi tako oslabio pritisak na RS. Sad je zaćutao o tome, ali su progovorili njegovi politički protivnici rečima „kako je u borbi za hrvatski entitet doveo u pitanje svoj”. U Banjaluci su još počeli da i institucionalno odgovaraju na namesnikove odluke. Održano je vanredno zasedanje parlamenta RS, usvojena je i posebna Deklaracija za koju su glasali predstavnici svih političkih partija. Traži se povlačenje najnovijih mera OHR-a, transformacija u savetodavnu misiju Evropske unije, naglašava spremnost za unutrašnji dijalog u BiH, ravnopravnost naroda i entiteta i slično. Sve je odneto na zasedanje Saveta za implementaciju mira. Zajednički organi BiH su u nekoj vrsti pasivizacije. Ni rada ni direktne opstrukcije. Dodikova najava da će njegova partija preći u opoziciono delovanje ukoliko Lajčak bitno ne izmeni ili ne povuče odluke, još je na snazi. To je prilično težak rebus za međunarodnu upravu. SNSD je u skladu sa rezultatima dobio sve važne pozicije. Problem je kako nekome formalno zameriti kad izabere da umesto vlasti bude opozicija. Suštinski, međunarodna uprava možda može reći da je to opstrukcija mirovnog procesa, ali nema drugu mogućnost nego da raspiše izbore. Ali, i tada bi Dodikova partija, sudeći prema trenutnom raspoloženju, pobedila, i to još nadmoćnije. U daljim spekulacijama razmatra se i mogućnost da Dodik bude smenjen, ali se postavlja pitanje ko bi bio „kooperativan” od sadašnjih političkih opcija. I može li se smenjivati socijaldemokrata, a instalirati „tvrdi nacionalisti”, kako većinu drugih partija međunarodna uprava naziva. Šuška se kako „zaduženi za demokratiju” u međunarodnoj upravi pokušavaju da pronađu kooperativne političare u samom vrhu Dodikovog SNSD-a, a testiraju i mogućnost brzog pravljenja nekakve nove partije. U celoj gužvi kao da svi, barem javno, zaboravljaju stvarno stanje u BiH. Na jednoj strani imamo stalnu, od rata, a sad i ubrzanu, unitarizaciju i centralizaciju. Na drugoj strani, bosanskohercegovačko društvo sve je podeljenije, i to po etničkom principu. Ta dva procesa odvijaju se istovremeno i sve ozbiljne analize pokazuju da to pre ili kasnije mora da se završi ozbiljnijim potresom. U celoj gužvi nekako se zametnula i informacija da berze, banjalučka i sarajevska, šalju signale kako ekonomija ozbiljno koči. Pad berzanskih indeksa na obe berze u oktobru je dvocifren, poslednjih dana dnevni pad je u proseku tri odsto. Predsednik Privredne komore RS Borko Đurić smatra da je stanje više nego zabrinjavajuće, ali, izgleda, samo za domaći svet – međunarodna uprava za taj deo priče ne pokazuje nikakav interes. U vreme zaključivanja ovog broja NIN-a stiže i kominike Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, koji je dva dana zasedao u Sarajevu. Ukratko, Lajčak je za najnovije mere dobio podršku, a sam je u obraćanju javnosti rekao da će „svaki pokušaj suprotstavljanja značiti antidejtonsko delovanje”, a to u ovdašnjim prilikama znači i smene neposlušnih. Rusija je izdvojila mišljenje, obavestili su iz ambasade ove zemlje. Dodik je, ponavljamo, u ovakovom raspletu situacije najavio da će svi ljudi njegove partije izaći iz izvršnih organa BiH, a poslanici u parlamentu BiH prelaze u opoziciju. Ako svoj naum ostvari, u BiH više nema parlamentarne većine. Čini se da je BiH ušla u još dramatičniju fazu. NEBOJŠA RADMANOVIĆ, član Predsedništva BiH Stalna nestabilnost I dalje ovde živi sintagma „Lajčakove mere” – može li se tako reći ili je tu, ipak, reč o rešenjima koja su kreirana negde drugde, a namesnik je samo izvođač radova? - Naravno, na taj način mogu da razmišljaju ljudi koji se bave analizom na ovaj ili onaj način. Za mene i sve ljude koji se ovde bavimo politikom to su mere ne gospodina Lajčaka, već OHR-a, dakle institucije u kojoj bi trebalo da se odražavaju stav i interesi svih onih koji se obično ovde podrazumevaju pod pojmom međunarodne zajednice. I da li svi iz te „međunarodne zajednice” podržavaju obelodanjena rešenja i dalji ostanak „bonskih ovlašćenja”? I, još, imate li podršku nekog iz sveta za ubrzano transformisanje OHR-a u savetodavnu misiju Evropske unije? - Mi razgovaramo u trenutku dok traje sednica Saveta za implementaciju mira, a tek nakon nje biće jasnije pozicije svih onih za koje pitate. Ako je suditi po reakcijama rezidentnih ambasadora ovde u Sarajevu, onda SAD, Velika Britanija i Nemačka sasvim otvoreno podržavaju mere visokog predstavnika, dok Rusija misli drugačije i slaže se sa nama da su „bonska ovlašćenja” izgubila svaki smisao. Ali, treba sačekati završetak pomenute sednice. Treba spomenuti i generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, koji je ovih dana baš u Sarajevu rekao da bi se i on bunio kada bi neko u njegovoj zemlji odlučivao umesto njega. Vi ste i lično, tada u ulozi predsedavajućeg Predsedništva BiH, negde početkom ove godine takođe na zasedanju Saveta za implementaciju mira tražili transformaciju OHR-a? - I tražio i nudio argumentaciju. I niko to, mislim na međunarodnu zajednicu, nije odbio, čak je bilo sasvim ozbiljnih nagoveštaja da se kreće u tom pravcu. A onda su došla ova i ovakva rešenja koja su proizvela sasvim ozbiljnu krizu, ozbiljno međunacionalno nepoverenje. Pravnici su simulirali moguće situacije ukoliko se primene namesnikove odluke. Vi ste sve to videli, šta je praktično moguće? - Moguće je da Republika Srpska bude preglasana i marginalizovana, moguća je majorizacija, moguće je nacionalno preglasavanje. Moguće je da u nekim ekstremnim situacijama predstavnici jednog naroda, Bošnjaka kao najbrojnijih, preglasaju čak dva naroda odjednom. I Srbe i Hrvate zajedno. To nismo imali ni u onim predratnim rešenjima. Visoki predstavnik ta svoja rešenja sad pokušava da relativizuje nekakvim tumačenjima, prilično maglovitim, i to je neprihvatljivo, jer ovim je kreirano stanje stalne nestabilnosti u BiH. Sasvim je normalno da niko ne bi pribegao takvoj mogućnosti odmah, ali sama činjenica da ona postoji, dovoljna je za trajno nepoverenje i nestabilnost. To me jako brine, pogotovo što je to tako očito, a mnogi u međunarodnoj zajednici, koji to dobro razumeju, prave se nevešti.