Prepiska koja potresa javnost

Glasački listić koji će građani Rusije dobiti na parlamentarnim izborima 2. decembra biće neuobičajeno kratak. Za mesto u Državnoj dumi petog saziva boriće se samo 11 partija. Na izborima pre četiri godine učestvovale su 23 partije, 1999. bilo ih je 29, a 1995 – čak 44. Ove godine je Centralna izborna Komisija (CIK) odbila da registruje tri partije. Činjenica da je nosilac liste Jedinstvene Rusije Vladimir Putin zbunila je članove CIK-a prilikom odlučivanja koje partije ispunjavaju uslove za izlazak na izbore, a koje ne. Evgenije Koljušin izrazio je sumnju u ispravnost takve odluke s obzirom na to da je “institucija predsednika najmoćniji organ vlasti u Rusiji, a zakon zabranjuje organima državne vlasti da učestvuju u predizbornoj agitaciji”. Predsednik Komisije Vladimir Čurov je, međutim, smatrao da pitanjima agitacije treba da se bave drugi organi, a da registrovanje učesnika na izborima nema veze s tim. Sve tri partije koje nisu registrovane odbijene su zato što su potpisi koje je neophodno prikupiti da bi se učestvovalo u izborima, falsifikovani. To nije ništa novo, partije najčešće tako i rade – umesto da sakupljaju potpise, aktivisti prosto sednu i prepišu ih iz baze podataka. Pa, ako prođe, prođe. Ekološka partija Zeleni nije registrovana zato što su eksperti konstatovali da 17,27 procenata nije autentično. “Zelenima” se pruža mogućnost da se u roku od 10 dana žale sudu ili nadoknade nedostajuće potpise. Sudu će se obratiti i Narodni savez koji ima 8,56 posto nepriznatih potpisa. Lider partije, sadašnji potpredsednik Dume Sergej Baburin, požalio se novinarima da je obrazloženje za odbijanje registracije nezakonito “jer ne postoji metoda u grafologiji koja može da uporedi cifre s potpisima, a Savez je diskvalifikovan zato što potpisi i datumi pored njih nisu napisani istom rukom”. Lider Partije mira i jedinstva Saša Umalatova požalila se novinarima da je komisija konstatovala da partija ima 5,16 procenata nevažećih potpisa, a prema ruskim zakonima dozvoljeno je pet odsto. “To je anegdota koja će ući u istoriju – nedostajalo je sto potpisa za registraciju partije, iako smo imali 200.000”, rekla je Umalatova. Iako su samo tri partije odbijene, očekuje se da neke i same odustanu zbog nedostatka sredstava jer je zakonom predviđeno da svi oni koji ne pređu cenzus od dva odsto na izborima moraju da plate vreme koje su u medijima dobili za kampanju, a ako ne plate – kasnije neće moći da dobiju ni one besplatne reklame koje bi im pripadale. Moguće je da će se predomisliti i one partije koje su za registraciju odlučile da plate 60 miliona rubalja (da bi se registrovala, partija mora ili da se prikupi određeni broj potpisa podrške ili da se uplati iznos koji će se vratiti ukoliko se pređe određeni cenzus), jer je malo verovatno da će osvojiti četiri odsto. Sporna je i sudbina osam partija koje su na prošlim izborima dobile glasove najmanje tri odsto elektorata i na osnovu toga četiri godine dobijale finansijsku podršku države, proporcionalnu broju glasova. Za neke od njih to je bilo 80 do 100 odsto svih prihoda, pa će prestanak finansiranja najverovatnije biti i njihov kraj. Smanjenje broja igrača na političkoj sceni Rusije bilo je očekivano i moguće je da su tako strogi zakoni upravo i doneti da se ne bi ponovila situacija sa prošlih izbora, kada se skoro polovina glasova rasula na male partije koje nisu ušle u parlament. U ovoj predizbornoj kampanji sve registrovane partije dobile su pravo da u se u državnim medijima besplatno reklamiraju. Svima je određeno jednako vreme na televiziji za organizovanje debata i prikazivanje spotova. Najveća partija, Jedinstvena Rusija, odbila je da učestvuje u debatama što nije previše obradovalo konkurente. Objašnjenje koje je dao predsednik partije je da predizborne TV debate “veoma često podsećaju na demagogiju” i vrlo često predstavljaju “prazne priče”. Umesto toga, Jedinstvena Rusija će efikasnije iskoristiti svoje vreme, da uz pomoć spotova biračima predstavi “Putinov plan”. Sve to navelo je i komuniste da razmisle o promeni strategije učešća u “zajedničkim agitacionim emisijama”. Oni smatraju da “jedinorusi svojim postupkom ukidaju debate kao žanr” i da “nema nikakvog smisla polemisati s partijama birokrata koji nisu uspeli da se učlane u Jedinstvenu Rusiju i s žpartijama bez šansež – jedini ozbiljni učesnici u izborima su Jedinstvena Rusija i komunisti i debate među njima bile bi nam veoma važne”, tvrdi Zjuganov. Odluka Vladimira Putina da bude nosilac liste Jedinstvene Rusije učinila je predstojeće izbore prilično nezanimljivim i sasvim predvidivim. Nije sporno ko će imati većinu, već kolika će ona biti, a analitičari u ovom trenutku tvrde – najmanje dvotrećinska. Sa takvim protivnikom opozicija, koja je ionako usitnjena, neorganizovana i bez jakog lidera, nema nikakve šanse. Svoje aktivnosti svela je, uglavnom, na provociranje vlasti. Marševi nesaglasnih, koji se povremeno održavaju u većim gradovima, nisu u stanju da okupe veći broj učesnika pa se obavezno planiraju sitni incidenti kako bi se vlast naterala da deluje “neadekvatno”, o čemu se kasnije danima piše i raspravlja i u zemlji, a pogotovu u inostranstvu. Pre dve nedelje provokacija je stigla s druge strane i u medijima izazvala rat koji ne prestaje. Krenulo je od filma Nikite Mihalkova o Vladimiru Putinu emitovanog 7. oktobra, na predsednikov 55. rođendan. Sutradan su takoreći sve novine osvanule s tekstovima o podaničkom i udvoričkom ponašanju Nikite i ostalih Mihalkovih ne samo u tom trenutku nego i poslednjih decenija. Ipak, to se tada još nije moglo povezati s predstojećim izborima, niti je iko mogao da kaže da je poznati reditelj na taj način želeo da stekne bilo kakve privilegije ili društveni položaj. Dinastija Mihalkovih je decenijama jedna od najmoćnijih u svetu kulture, a čaj sa komšijom Putinom povremeno zabeleže i TV kamere. Reč je, dakle, bila o ličnom odnosu jednog čoveka prema drugom. A i povod je postojao – u Rusiji su rođendani veoma važni, a 55. je i neki “poluokrugli jubilej”. Ali, čuveni reditelj se nije na tome zaustavio – kap je prelila čašu kad se u novinama pojavilo pismo u kome moli Putina da ostane na vlasti i sledeće četiri godine, iako to ruski ustav ne dozvoljava. I da je to činio u svoje ime – ni po jada. Mihalkov se obratio predsedniku kao predsednik Udruženja filmskih radnika i zajedno sa predsednicima još tri umetnička udruženja, pa još “u ime svih predstavnika stvaralačkih profesija u Rusiji” – njih 65.000! To je mnoge podsetilo na sovjetska vremena i izazvalo revolt čak i onih koji u suštini ne bi imali ništa protiv Putinovog trećeg mandata. Odmah je reagovala “progresivna i stvaralačka inteligencija” pismom u kome se Putinu obraća rečenicom: “Poštovani Vladimire Vladimiroviču, vi ne možete ostati na čelu države.” Grupa je daleko opreznija – pismo potpisuje svojim imenima, a ne piše u ime “desetine hiljada intelektualaca”. Prepiska koja već dve nedelje potresa rusku javnost podseća na sovjetska vremena kada je deo kulturnih delatnika koji je koristio razne privilegije zahvaljujući svom podaničkom odnosu prema vlasti, veličao sistem, a “otpadnici” smatrali obavezom da istaknu svoju nezavisnost koja je uvek bila skupo plaćana. Vremena su se izmenila, ali i danas je probitačnije biti uz vlast nego protiv nje, i danas nezavisni preziru podanike i da nije specifičnosti trenutka, sve bi se verovatno završilo na razmeni pisama. Ali nije – trapavost kojom je pismo dospelo u javnost, činjenica da je objavljeno u “Rosijskoj gazeti”, državnim novinama koje u Rusiji imaju ulogu našeg “Službenog lista”, kao i činjenica da je napisano pre tri meseca (kako tvrdi Mihalkov), a objavljeno upravo u trenutku kad su od Vladivostoka prema Moskvi krenuli da se održavaju mitinzi pod parolom “Putinu treći mandat”, bile su odličan povod opoziciji da povede rat protiv činovnika u umetnosti, protiv novog kulta ličnosti, opasnosti od represije, a prisetili su se i istorije porodice Mihalkov kojoj se prebacuje bliskost sa svakom vlašću i podseća da je Sergej Mihalkov, poznati dečji pisac, autor teksta i sovjetske i ruske himne. I, ma koliko oda vlasti prosto protivureči pojmu intelektualac, pošteno je reći da su optužbe, bar one koje se odnose na prošlost, preuveličane; nije istina da je Mihalkov bio uz svaku vlast – kad je 1993. godine tadašnji predsednik Jeljcin kršeći Ustav krenuo tenkovima na parlament, Mihalkov je bio jedan od retkih intelektualaca koji je branio pučiste i Nikolaja Ruckog, a današnji “ustavobranitelji” bili su uz Jeljcina i tražili zabranu Komunističke partije, pa čak i zabranu nedovoljno lojalne “Literarne gazete”. U “Izvestijama” od 5. oktobra 1993. pojavio se tekst pod naslovom “Pisci traže od vlade odlučno delovanje”. Činjenica da danas i jedni i drugi mogu da objave svoje stavove govori da je Rusija daleko odmakla od SSSR-a i da se vremena brzo menjaju. A pismo Mihalkova i njegovih istomišljenika, dopadalo se to nekima ili ne, demokratski je postupak. Da nije tako, da li bi iko smeo da na njega odgovori rečenicom – “Vladimire Vladimiroviču, vi ne možete ostati na čelu države”? Pismo predsedniku Ruske Federacije V. V. Putinu Mnogopoštovani Vladimire Vladimiroviču! Ruska akademija umetnosti još jednom Vam se obraća s molbom da ostanete na svom položaju u sledećem mandatu, izražavajući mišljenje svih umetničkih udruženja Rusije, više od 65.000 umetnika, slikara, skulptora, grafičara, majstora primenjene umetnosti, pozorišne i narodne umetnosti. Molbe da Vam se obratimo, da Vas zamolimo da nastavite svoj, tako važan za zemlju predsednički posao, dolaze nam sa svih strana Rusije, pošto je Akademija tesno povezana sa svim regionima. U ovom pismu je izražen stav umetnika ne samo iz Moskve i Sankt Peterburga, nego i centralnih oblasti Rusije, juga i severa, Urala, Sibira, Dalekog istoka. Radeći, mi se susrećemo s ljudima iz svih krajeva Rusije i uveravamo Vas da su oni jedinstveni u želji da Vi ostanete na čelu naše države. Zahvaljujemo vam za stalnu podršku domaćoj umetnosti i umetničkom obrazovanju. Mudra politika koju vodite omogućila je ruskoj kulturi da stekne novi život. Mi visoko cenimo Vaša ogromna dostignuća u svim sferama života Rusije i to što je zahvaljujući Vašim naporima dostignuta socijalna stabilnost i progres neobično povisila autoritet naše domovine u celom svetu. Za nas je od životne važnosti to što ćete i posle 2008. godine nastaviti da sprovodite svoju proverenu i blagotvornu politiku, što će dozvoliti da se sačuva pozitivan smer državne politike koja garantuje stabilnost i procvat naše kulture, najboljih tradicija naše umetnosti, pojačanje mera za očuvanje umetničkog istorijskog nasleđa i muzejskih vrednosti. To oseća i umetnička omladina koja često predstavlja avangardu čitave ruske omladine i koja se ozbiljno odnosi prema budućnosti Rusije, nezamislive bez Vas kao predsednika naše zemlje. Nadamo se da ćete uvažiti mišljenje desetina hiljada umetnika i delatnika naše kulture i umetnosti, o neophodnosti da ostanete i posle 2008. godine na mestu rukovodioca ruske države. Rusiji je neophodan Vaš talenat državnog službenika, Vaša politička mudrost. Najlepše Vas molimo, veoma poštovani Vladimire Vladimiroviču, da uzmete u obzir naše nade da ćete doneti pozitivnu odluku. U ime svih predstavnika stvaralačkih profesija u Rusiji Z. Cereteli, predsednik Ruske umetničke akademije T. Salahov, zamenik predsednika Ruske umetničke akademije N. Mihalkov, predsednik Ruskog fonda kulture A. Čarkin, rektor univerziteta I. E. Repina