Problema nema

Stav koji sam u Svetskoj banci izneo ni na koji način ne odstupa od stava državnog pregovaračkog tima, razgovarao sam i sa premijerom i sa ministrom za Kosovo i Metohiju i oni su se takođe sa tim složili, kaže Božidar Đelić. “Sve što sam pričao i Pariskom klubu i u Svetskoj banci je u sklopu tih pregovora i spomenuto je u kontekstu jednog sporazumnog rešenje pitanja Kosova i Metohije. Cilj toga je da te institucije preduzmu nužne tehničke pripreme za slučaj da dođe do takvog rešenja. U kontekstu pregovora koji su se odvijali prošle i ove godine, pitanje duga je u dva navrata tretirano i, pod tim uslovima pregovora, došlo se do odgovarajućeg opredeljenja. Tu jednostavno nema ničega novog. To je samo pitanje puke logike. Jednostavno, činjenica da jedan deo jedne države otplaćuje svoje dugove postaje uobičajena i normalna. Beograd i Vojvodina imaju sopstvene dugove, pa ih i otplaćuju. Ima i nekih dugova Beograda i Vojvodine gde je država dala suverenu garanciju, pa ipak Vojvodina i Beograd moraju da vraćaju te dugove. U tom smislu su išle i ove diskusije. Moram da kažem da otvaranje tog pitanja u finansijskom smislu uopšte nije bezazleno, to je 1,3 milijarde dolara koliko je preostalo: otprilike Svetska banka – Pariski klub pola-pola, nešto malo više duga je kod Pariskog kluba. Srbija je već platila oko 300 miliona dolara i to pod direktnom ucenom tih dveju institucija, jer nije uzeta u obzir sasvim logična pozicija da onaj ko ubire porez treba i dug da pokriva. Pokretanje tog pitanja samo bi doprinelo kompromisnom rešenju, koje bi omogućilo i bolje uslove za ekonomski napredak i u Beogradu i u Prištini”. Da li se taj dug pominje u poslednjem predlogu Srbije datom u 14 tačaka? - Ne, ali imate dve tačke, u jednoj Beograd predlaže, odnosno pristaje da Kosovo i Metohija, u slučaju da dođe do sporazumnog rešenje, ima sopstvenu poresku politiku, a u drugoj Beograd pristaje da KiM ima pristup međunarodnim finansijskim institucijama. Kao član? - Ne, da ima pristup. A šta to znači da ima pristup? - Pa da može da dobije kredite. A ko će se pred tim međunarodnim finansijskim institucijama pojavljivati kao zajmoprimac? - Svima je jasno da smo pod velikim pritiskom da ponudimo i neka originalna rešenja i jasno je da se pokušava pronaći jedno originalno rešenje. Ovo što mi predlažemo ide dalje od bilo koje formalne autonomije koja postoji i iziskivaće adaptacije funkcionisanja tih međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, ukoliko i dalje budu ubirali porez i istovremeno imali pristup međunarodnim kreditima, bilo bi apsurdno da Beograd nastavi da vraća stare dugove. Kad ste razgovarali u Svetskoj banci, jeste li ova očekivanja njihovih adaptacija, odnosno izmene njihovog statuta, tamo izneli? - Niti Pariski klub niti Svetska banka nisu ni na koji način vlasni da učestvuju u pregovorima. Moji kontakti nisu ni na koji način bili pregovori jer ja nisam član pregovaračkog tima koji podržavamo. To je bila informacija o onome o čemu se pregovara, tako da i oni sami moraju razmišljati o posledicama koje bi jedno takvo eventualno rešenje imalo po njih. Jer radi se o celokupnom finansijskom bonitetu naše zemlje... Nema dakle, nikakvog rascepa ili razdora u vladi oko ovog pitanja, došlo je do nesporazuma, verovatno zbog prenošenja preko medija. Jeste li vi u vladi raspravili otkud takva reakcija iz okruženja premijera Koštunice? - Da, i sa predsednikom vlade i sa ministrom Samardžićem. I šta su vam oni rekli? - Da je sve jasno i da se i ovo može videti kao doprinos u rešavanju ovog pitanja.