Palata sa dva lika

Ako bismo među brojnim javnim ustanovama sagrađenim kod nas u poslednjih nekoliko godina potražili najzastupljeniju funkcionalnu oblast, onda bi to svakako bila bankarska zdanja. Primetno je i začuđujuće, međutim, da sve te zgrade karakterišu visoki građevinsko-tehnološko-tehnički standardi, ali da one retko nadmašuju ravan nad kojom arhitektonski objekat prerasta u umetničko delo. No, upravo jedan takav uspešan stvaralački čin dogodio se početkom ove jeseni u Novom Sadu. Izgledalo je da će pobedničko idejno rešenje sa javnog konkursa iz 1999. godine doživeti sudbinu mnogih nerealizovanih konkursnih pobednika, ali su srećne okolnosti učinile da u poslednje dve godine projekat arhitekata Milenije i Darka Marušića izraste u jednu od najzapaženijih novosadskih savremenih palata. Lokacija u užem centru grada na spoju ulica Vojvođanskih brigada i Stražilovske svojom valovitom regulacionom linijom bila je projektantski izazov kakav se u praksi retko sreće. Autorski par Marušić, koji za sobom ima obiman i uspešan opus, rešio je ovaj problem maštovitim postupkom tako dobro prilagođenim mestu da se čini da tu nije postojala mogućnost za bilo kakvu alternativu. Blagi vertikalni talas duže fasade, one prema Stražilovskoj ulici, izveden je, ne u segmentima, nego u mnogo težem površinskom kontinuitetu bilo da je u pitanju zidno platno ili staklena opna. Iza kolonade povučena, prizemna staklena obloga doprinela je plastičnoj živosti ove fasade kojoj se na desnoj strani, u tom efektu, pridružuje i visoki transparentni stakleni usek sa glavnim ulazom. Kraća fasada, prema ulici Vojvođanskih brigada, oblikovana je stamenom polucilindričnom zidnom formom perforiranom “klasičnim” prozorskim otvorima. Krovna nadstrešnica, koja je poslednjih godina postala skoro neizbežni pomodni detalj, ovde je našla dobro odmerenu ulogu u kompozicionom povezivanju svih glavnih uličnih eksterijernih činilaca. Kada posetilac, posle lepog doživljaja u prilaznom sagledavanju palate, zakorači u ulazni hol ne može a da ne bude opčinjen prizorom izuzetne likovne raskoši. Ovaj ulazni hol zapravo je središnji atrijum koji se prostorno uzdiže do krovne staklene pokrivke, dok mu okvir čine unutrašnje spratne galerije, kancelarijski laki zidovi i velika staklena površina usmerena na široke ulične vedute. Posebnu pažnju ovde privlači uređenje partera ostvareno žuboravim fontanama, prohodnim platoima, stazama i mostićima, cvetnim i svetlosnim aranžmanima. Dok se tokom dana bančina palata doživljava kao, da upotrebimo tu metaforu, velika lepa školjka, u večernjim časovima ona se, uključivanjem atrijumskog svetla, lagano otvara i prolaznicima otkriva svoj izuzetni biserni sadržaj. Tako je umesto obično primenjivanog spoljnog reflektorskog obasjavanja u ovoj palati upotrebljeno efektno unutrašnje isijavanje. Novi Sad je upravnom zgradom Metals banke dobio arhitektonsko delo dostojno i internacionalne stručne pažnje.