Širenje fronta

Ni dnevni izveštači više ne uspevaju da uhvate ritam svih događaja, ni silu izjava, najava i prognoza koje obeležavaju najveću posleratnu krizu u kojoj se našla Bosna i Hercegovina. Ipak, najnovije je i čini se najvažnije to što se, ratnim rečnikom kazano, front prilično širi – od Vašingtona i Wujorka preko Brisela do Moskve. Samo na osnovu onoga što je obelodanjeno, taj međunarodni deo priče dimenzioniran je sledećim događajima: telefonski su razgovarali (detalji nisu objavljeni) Vladimir Putin i Kondoliza Rajs; zvanična Rusija se za petnaestak dana oglasila pet puta – dvaput zamenik ministra inostranih poslova, jednom portparol MIP-a, dvaput ambasador u Sarajevu; Amerika još i više – što ambasador, što redovni brifinzi Stejt departmenta; grupa američkih kongresmena, članovi srpskog kokusa, poslali su otvoreno pismo na sve važne adrese izražavajući neslaganje sa namesnikovim merama; zabrinutost je izrazio i generalni sekretar UN; u vreme kada ovaj tekst ide u štampu, Lajčak boravi u Briselu, a Silajdžić u Vašingtonu. Najozbiljnija svetska štampa sve češće i sve opširnije se vraća Bosni, neretko spekulišući sa katastrofičnim raspletima. Na domaćem terenu stvari se manje-više odvijaju prema najavama. Predsednik Saveta ministara Nikola Špirić je podneo ostavku i ovaj najviši organ izvršne vlasti na nivou BiH funkcioniše u tehničkom mandatu. Narodna skupština Republike Srpske je prešla u stalno zasedanje izbegavajući na taj način da donese najtvrđe mere, kupujući tako vreme za kompromis koji bi trebalo da postignu pravni timovi OHR-a i Vlade RS. Oba doma parlamenta BiH su u nekakvom stanju ni rada ni potpune pasivizacije, poslanici iz RS na osnovu preporuka entitetskog parlamenta ne pristaju da se prilikom zasedanja razgovara o bilo čemu pre nego što se formuliše da niko ne može biti preglasan. Najveće nade polažu se u pregovore pravnih timova OHR-a i Vlade RS. Sada je, saznajemo, zapelo samo oko jedne rečenice. Predstavnici RS traže da se u sve odluke ugradi samo: „Nijedan narod, nijedan entitet ne mogu biti preglasani.” Mada namesnik u sve češćim medijskim nastupima objašnjava kako to niko ne dovodi u pitanje, ipak ne dozvoljava da se takva formulacija dopiše u njegove odluke. Time je dao osnova svima onima koji veruju da je na delu velika prevara. O prevari na koju, kako kaže, neće nasesti, govori i premijer i svakako centralna figura ove krize Milorad Dodik. Smanjio je, za razliku od njegovog običaja, broj medijskih nastupa, ali je u jednočasovnom nastupu na RTRS-u, javnom servisu RS, poručio da ne priprema nikakve nemire ili rat, kako spekulišu neki zapadni mediji. O eventualnoj svojoj smeni, i to se spekuliše, rekao je da je neće prihvatiti i još – “ukoliko strane trupe blokiraju institucije RS, ja ću se naguravati sa stranim vojnicima kako bih došao na svoje radno mjesto, jer sam demokratski izabrani premijer”. Mada međunarodna uprava grozničavo iza scene traži „kooperativne srpske političare”, još se niko nije javio, a sve srpske političke partije zaklinju se horski da nema prihvatanja bilo kojih i bilo čijih rešenja “koja bi mogla dovesti do legalizacije majorizacije i nacionalnog preglasavanja”. Haris Silajdžić je izabrao drugu taktiku. Nakon primetnog višednevnog ćutanja otputovao je u višednevnu posetu Vašingtonu. Postoje verovanja da je krajnja ambicija lobiranje za rezoluciju u američkom Kongresu o ukidanju Republike Srpske. To su one neobavezujuće, ali kao politička činjenica važne rezolucije. Umesto njega u domaćim medijima nastupaju najviši zvaničnici njegove partije u stilu kako, eto, možda odluke visokog predstavnika u nekim situacijama i mogu dovesti do preglasavanja, ali “mi smo ozbiljni i realni ljudi, nikada to ne bismo iskoristili”. Još jedan događaj, onako sa strane možda i bizaran, u temeljima je potresao Bosnu. Opet je vrhovni verski poglavar Islamske zajednice reis ul ulema Mustafa Cerić govorio (pred dijasporom u Americi) o Bosni kao matičnoj zemlji svih Bošnjaka, temeljnom narodu, o pakovanju kofera onih kojima se to ne sviđa i slične, odavno poznate teze. Ovoga puta, međutim, međunarodna uprava ga je usmeno ukorila, kroz nastup portparola OHR-a. Izazvali su tako podsmeh ozbiljnih ljudi. Kore onoga kome ne mogu ništa, a kada to govore ekstremniji u političkom establišmentu, onda ćute; kada bi ih ukorili, morali bi ih i smeniti zbog kršenja Dejtonskog sporazuma. Svet, pre svega zapadni, ako je suditi prema onome što pišu i govore najuticajniji mediji, i dalje bosanskohercegovačku priču pojednostavljuje do krajnjih granica. Po njima, reč je o sukobu Dodika i Lajčaka i to sav ovdašnji misleći svet i ljuti i žalosti. Ali, ide se i dalje. Nemački “Velt” je objavio, a mnogi drugi su preuzeli, da RS sprema referendum o izdvajanju iz BiH, čak su objavili i izjavu vlasnika štamparije koji se priprema za štampanje referendumskog materijala. Naravno, sve provere su pokazale da takve štamparije nema, takav čovek ne postoji. I to je dodatno pojačalo zabrinutost u RS. Može to biti medijska priprema za robustnije mere međunarodne uprave prema ovom entitetu, misle mnogi. Čak se spominje i vojna okupacija institucija RS. Prema Lajčakovim merama, institucije BiH mogle bi funkcionisati i bez predstavnika Republike Srpske, a ona bi bila pod vojnim protektoratom međunarodnih vojnih snaga. U okviru tih katastrofičnih scenarija, one ozbiljnije analize pokazuju da bi dugoročno, ukoliko ostane mogućnost majorizacije, Bosna mogla biti pretvorena u neku vrstu evropske Palestine. MLADEN IVANIĆ, predsednik PDP-a i zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Opasne igre Nakon nekoliko zajedničkih sastanaka pravnih timova Vlade RS i OHR-a rešenje nije još pronađeno. Vi ste bili četiri godine u Savetu ministara, sada ste u Parlamentarnoj skupštini, verovatno ste dobro proučili ono što su simulirali pravni eksperti i da li je moguće nacionalno i entitetsko preglasavanje na osnovu Lajčakovih odluka? - Apsolutno je moguće. Evo, samo iz dva člana Zakona o Savetu ministara sve je jasno. Jedan kaže da je za kvorum dovoljna natpolovična većina Saveta ministara. To znači da je moguće bez tri srpska ministra imati legalnu sednicu Saveta. Potom je moguće da se prisutni ministri usaglase konsenzusom, u ovom slučaju bošnjački i hrvatski, i odluka je validna. Tek ako nema konsenzusa, onda ide drugi krug glasanja u kojem mora biti najmanje po jedan iz svakog naroda, dakle i srpski. Takvo rešenje omogućava nacionalno i entitetsko preglasavanje i to je za nas nedopustivo i neprihvatljivo. To jača unitarističke snage u BiH. Ovo je visoki predstavnik već nametnuo. Ali, rešenja za rad Parlamentarne skupštine, srećom, još nije. Ali, ultimativno zahteva da se poslovnici oba doma izmene kako je on propisao. - Baš tako, ali verujem da će nakon svih ovih događaja još jednom razmisliti. Ukoliko bi predložena rešenja bila ugrađena u poslovnike parlamentarnih domova, dobili bismo jednu neverovatnu situaciju da poslanici bošnjačkog naroda, u određenim situacijama, sami mogu donositi odluke u Predstavničkom domu. To se odnosi na situacije kada na zasedanje ne dođe dovoljan broj ili uopšte ne dođu, recimo, srpski ili hrvatski poslanici. Bošnjacima se to ne može dogoditi jer oni od 42 poslanika u sadašnjem sastavu imaju natpolovičnu većinu – 22 poslanika. Namesnik Lajčak je baš spomenuo takvu situaciju i dodao – “hoću da nateram da svi efikasno rade”. - A ja na to kažem – možda ne mogu da dođu. Može se desiti da bude pogoršana bezbednosna situacija. On tu još spominje i dosadašnju praksu, a ja sam već šest godina u zajedničkim organima vlasti BiH i takvih situacija nije bilo. Sa postojećim mehanizmima, onim pre njegovih odluka, mi smo sproveli mnoge teške reforme – odbrana, formiranje obaveštajne službe, SIPE, indirektnih poreza, carina... Jasno je, dakle, da je tu reč o izmišljenoj tezi. O čemu se, onda, radi? - Očito je da su mere, ovaj mehanizam, napravljen za neku buduću pretpostavljenu situaciju. Pada li vam na um šta bi to moglo biti, šta bi se to u budućnosti moglo desiti? - Pa, zasad, vidim tri moguća razloga. Prvi, možda namerava da smeni rukovodstvo RS, pa ukoliko bi srpski predstavnici u zajedničkim organima izrazili protest nedolaskom na zasedanje – hoće da institucije na nivou BiH bez zastoja rade. Drugi, možda hoće ono što sarajevski mediji već najavljuju – da institucionalno ujedini sve važne infrastrukturne sisteme: železnice, puteve, vodoprivredu, elektroprivredu, pošte... Zna se da RS to ne može da prihvati. I, konačno, treći razlog je možda Kosovo i Metohija. O povezivanju stanja u BiH i kosmetske situacije ne govorimo mi u RS, već tu priču, sve češće i sve dramatičnije, ističu ljudi iz međunarodne zajednice. Dakle, možda je u igri neka od ove tri moje pretpostavke. Uostalom, 25. februara 2000. godine, namerno sam ovako precizan, isti taj OHR je dao potpuno drugačije tumačenje „kako se u BiH dolazi do odluka” od ovoga koje se sada pokušava nametnuti. U Sarajevu se forsira teza kako je reč o „beogradskom rukopisu” u kreiranju najnovije krize u BiH. - Glupost. U Sarajevu postoje frustracije kad je reč o Beogradu. Ali, suštinski mi ovde imamo veliko nezadovoljstvo Republike Srpske zbog odnosa prema njoj. Tako za Sarajevo, ali i one koji ovde predstavljaju međunarodnu zajednicu, nema političara iz RS koji je prihvatljiv. Nije to bio niko iz SDS-a, nisam bio ja i moji ljudi iz PDP-a. Svi smo mi bili kažnjavani i ucenjivani. A sad je takva sudbina namenjena Dodiku i SNSD-u. Ako niko od nas ne valja, ako smo svi retrogradni, onda nešto nije u redu sa onima koji daju takve ocene. Koštunica je poručio da Dejton treba očuvati, a Mesić da BiH treba preoblikovati tako što će se ukinuti RS. U Sarajevu su osudili Koštunicu... - Odmah da se razumemo, i jedan i drugi imaju pravo da komentarišu stanje u BiH, ali u onom delu koji se odnosi na Dejton jer su njihove zemlje potpisnice tog dokumenta. Dakle, u obavezi su da taj ugovor poštuju i čuvaju. Neverovatno, odbrana jednog međunarodnog ugovora i ustavnog poretka je problem, a rušenje nije. Pametnom je sve jasno. Jasno je da postoji i razmimoilaženje Amerike i Rusije oko ove najnovije krize u BiH. - Nisam srećan zbog toga, voleo bih da celi ovaj prostor nije predmet globalne politike. Sužena je time mogućnost da se mi lokalni dogovaramo. Umesto toga, svako pokušava da nađe saveznika i tako se oseća jačim. Bojim se da bude po onoj – kada se veliki igraju, mali stradavaju. Nemački „Velt” je objavio, a drugi su preneli, da je Vlada RS već naručila štampanje listića za referendum o izdvajanju iz BiH? - Izmišljeno, ali je baš zato opasno. To može da znači medijsku pripremu za neku grublju intervenciju prema RS. Baš sam zabrinut. Osim te zabrinutosti, razmišljate li o mogućim izlazima? - Mislim da je baš u prošlom broju vašeg lista objavljena najtačnija dijagnoza stanja u BiH – što se ona više institucionalno unitarizuje i centralizuje, sve je podeljenija kao društvo, i to na nacionalnoj osnovi. Ukoliko bi svi, mislim na političke elite tri naroda i međunarodnu zajednicu, shvatili i prihvatili ovu istinu, možda bi lakše našli rešenja za budućnost. Ako svi ne budemo realni, onda će se ovde kreirati stanje trajne nestabilnosti i nepoverenja.