Zezancija sa sufiksima

Dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta, poznati je epidemiolog, i tokom poslednjih trideset godina napisao je ili uredio ceo niz udžbenika iz te oblasti. Evo šta on piše: “Pošto se, u vreme kada sam počinjao, vodilo računa o čistoti jezika mnogo više nego danas, konsultovao sam jezikoslovce kako da prevedem dva ključna i najčešće korišćena anglosaksonska termina u svojoj struci: incidence i prevalence. Rečeno mi je da su incidenca i prevalenca nedopustivi kroatizmi i da je jedino dopustivo držati se izraza incidencija i prevalencija. Pre nekoliko godina sam ponovio pitanje i dobio isti odgovor. Danas studenti medicine i lekari skoro isključivo koriste duže oblike navedenih imenica, ali imam utisak da su stručnjaci za jezik ‘okrenuli ćurak’, jer pišu supstanca, rezonanca i sl., dok se za distancu nikad nije ni postavljalo pitanje.” Zaista, imenice koje se u latinskom ili kasnolatinskom završavaju na -antia odnosno -entia mi smo primili u dva različita oblika: neke na -ncija kao u latinskom (npr. elegancija), druge na -nca (distanca) prema nemačkom (Distanz) ili italijanskom (distanza). Neke su čak došle i sa francuskim izgovorom na -nsa, npr. diližansa, renesansa, performansa, ali njih možemo ostaviti po strani, pošto se ne mešaju u “rivalstvo” između prve dve grupe. Do pre sedam godina bilo bi znatno teže dati tačan odgovor na ovakvo pitanje, pošto nismo imali pregled svih imenica s pomenutim završecima. Sada ga imamo, zahvaljujući “Obratnom rečniku srpskog jezika” dr Miroslava Nikolića (onog istog koji je redigovao i tek objavljeni jednotomni “Rečnik srpskoga jezika” Matice srpske). Iz tog priručnika vidimo da pretežan broj imenica ima “cija” na kraju: arogancija, tolerancija, frekvencija, inteligencija, evidencija, rezidencija, tendencija, korespondencija, audijencija, ekvivalencija, ekselencija, turbulencija, eminencija, apstinencija, konkurencija, esencija, (im)potencija, kongruencija, fosforescencija... Sa “ca” na kraju (mada rečnici i za njih beleže varijante na “cija”) upotrebljavaju se pre svega muzički termini konsonanca, disonanca, kadenca, sekvenca, primljeni u tom obliku iz italijanskog, zatim distanca, instanca, supstanca i licenca. S obzirom na znatnu razliku u broju i na činjenicu da je “cija” bliže izvornom latinskom, razumljivo je što u primerima gde postoji kolebanje, kao rezonanc(ij)a, asonanc(ij)a, protuberanc(ij)a, konsekvenc(ij)a, valenc(ij)a, referenc(ij)a, sentenc(ij)a, prednost dajemo dužem obliku. Svakako nije slučaj što se šaljive hibridne izvedenice, to jest one s domaćim korenom i stranim sufiksom, javljaju isključivo u obliku na -ncija: zezancija, zafrkancija, uživancija, govorancija, prevarancija, zamešancija i slično. Moj konačni odgovor doktoru Radovanoviću stoga glasi: ne bojte se, jezikoslovci nisu “obrnuli ćurak”. Tamo gde postoje dve varijante, bolja je ona na -ncija, i stoga i novije anglolatinizme kao incidencija, prevalencija ili referencija treba davati u tom obliku. Uzgred rečeno, incidencija i prevalencija tako glase i u hrvatskim rečnicima, dok je referenca kod Hrvata češći oblik, ali i oni dopuštaju referencija. Novi Matičin pravopis nikako da se pojavi. Možda to ima i svoju dobru stranu, jer vredni čitaoci NIN-a stalno šalju nova pitanja, na koja nisu našli odgovora u izdanju iz 1993. godine. Vladimir Vuković podseća da nas je nedavno posetio D’Alema, zamenik premijera Italije. Po tački 23 Pravopisa, “pomoćna reč” piše se malim slovom, npr. Šarl de Gol, Leonardo da Vinči, ali velikim ako ne prethodi lično ime (De Gol, Da Vinči). Da li to važi i za prezimena u kojima je pomoćna reč sa apostrofom, odnosno hoćemo li pisati malim slovom Masimo d’Alema, Gabrijele d’Anuncio, Vensan d’Endi? Verovatno da, ali bi to trebalo precizirati. Života Stanković iz Niša pita kako bi trebalo pisati izraze s rednim brojevima tipa “60-tih godina prošlog veka”, “u 1990-tim godinama” (što je u skladu s podelom na slogove, ali ispada da smo glas “t” napisali dvaput, i cifrom i slovima), ili “60-ih”, “1990-im”? To je veoma važno pitanje, dosad neuočeno, koje bi svakako moralo da dobije odgovor u budućem Pravopisu.