Jungove blagovesti

Aman, bre, Srbi opet kasnite! A kasnite zato što mnogo žurite! Žurite da 2008. godinu sačekate, a niste ni primetili da vam je Nova godina, već, prošla! Kakooo!? Tako lepo! Po starom srpskom kalendaru, 7516. godina nastupila je u zoru 22. decembra. Tako se računa još od Nojevog potopa kad smo sa Ararata i Karpata stigli do Đerdapa. Sećam se kao da je juče bilo kada se moje pleme svilo, tu, pored Dunava, gde će posle nići i Troja... Sa Jungom sam se, u gluvo doba, iz postelje digao, umio lice i med i limun uzeo. A onda sam se na vrata od terase nadžodžio da me ne iznenadi praskozorje rađanje dana slavljenika koji će za minut biti duži od svog prethodnika, dana koji će biti preteča svim ovogodišnjim danima kao Krstitelj Isusu i njegovima... I kada je iza CZ-a i FK “Obilić” počelo nebo da se beli, a onda i rumeni, mrmorio sam na terasi u Gročanskoj staroversku molitvu Nepobedivom Suncu. A ti! Šta si ti, u tom času, radio, moj Srbine!? Umesto da si sa mnom tog jutra poranio, umesto da si se, bar, za tren, starim preciznim solarnim bogovima vratio, ti si, moj bajo, od ranog jutra u tržišne centre nagrnuo! A žuriš, vidim i u unijaćenje! Odreći ćeš se ti, brale, i pravoslavnog kalendara i sa izdajničkim srpskim vladikama kleknućeš pred kapije Vatikana! Ah, Srbi, Srbi! Umesto da proslavite početak novog godišnjeg ciklusa, umesto da se radujete rađanju Sunca, vi hrlite u „Deltine” hramove, i kličete: “Kupujem, dakle, postojim!” A ovamo se, šatro, i dalje držite Isusa! I, kažem vam, zaista: manite se crkava! Opasuljite se, Sunce je vaša crkva jedina! Manite se hramova pored tolikih starih hrastova! Okupljajte se pod hrastovim krošnjama, radujte se samo svetom Vidu i nikom više! Jer, ko je od Vida viši? Da nije, možda, NATO!? Jung sluša moju novogodišnju besedu posvećenu Srbima i plješće rukama: “Zaista, pravi si mesija, samo ti fali malo više naroda!” A kada smo sa Jungom oposlili, kada smo pomogli niskom Nepobedivom Suncu da se digne na nebu iznad CZ-a, povukli smo se sa terase i odali kafi i rakiji. Oh, koje li jutarnje miline! Dok iz beržere šamaram daljinac, Jung na laptopu leti po Internetu. Hoću reći, kontrolišemo, totalno, ovo Mekluanovo selo globalno. Zevam u plazmu i seirim kako se Boki i Dodik grle i ljube, skoro filmski u Novom Sadu. A Balaševiću, brale, pošle suze radosnice, pa sve cupka iza Bokija i pevuši: “Računajte na mene, računajte na mene...” Kad, Jung, naprasno, cikne od radosti! “Evo, vesti, evo blagovesti za tebe, moj dilbere!” I šta će da budu Jungove blagovesti!? „Neka sekta iz sela Boljšaja Elnija, nedaleko od NJižnjeg Novgoroda na Volgi, proglasila je Putina za reinkarniranog apostola Pavla!” Guru sekte, Svetlana Robertovna Frolova, mrtva ladna, napisala je Putinu da joj je „Bog poručio da on (Putin) ima sve što je danas potrebno Rusiji: poštenje, ljubav prema domovini i hrabrost”. E, ali žitelji sela Boljšaja Elnija, njih šest stotina, vide da je posredi neka podvala! A i biskupija NJižnjeg Novgoroda „osuđuje rad sekte koja Putina smatra za apostola Pavla...” Pravim se da me Jungova vest nije dotakla... Tu će Jung ljutito: “Štaaa!? Za tebe nije vest da je Putin reinkarnacija apostola Pavla?” Daljincem pojačam Tomu sa kacigom, neću, bre, više da se trujem Jungom! U telo mi se uselio, pamet mi je poremetio! Ali, ne možeš ti, tek tako, da se otreseš starog jarca, opakog Švajcarca. „Kako ne razumeš da je ovo sa Putinom velika masonska SABOTAŽA! Jer, ako će Vatikan, uskoro, da objavi da je Isus bio Julije Cezar, a da je Jovan Krstitelj rodom sa Cetinja, onda, u toj belosvetskoj preraspodeli magle, Putin mora da bude bar apostol Pavle!” Da ne bih više slušao Junga, latim se stepera, pa bež na terasu te stepuj, kurblaj, vraćaj se ka Avganistanu što i priliči jednom talibanu, a Nepobedivo Sunce drži moju stranu. Nego, eto meni, Junga! Sa lulom i čokanjčetom izlazi na terasu, a onda ljubi čokanjče pa mi drobi: “Ne vredi ti da begaš put Avganistana dok ne raščivijamo kako je to Putin reinkarnacija apostola Pavla! I da li si čuo za ikonu iz Loana? Na njoj je, šatro, najverniji lik Isusa, preslikan sa Veronikinog ubrusa, a ikona je, gle, bila vlasništvo Nemanjića!? Te, ajde, gukni golube, kako to da je i ruka Jovanova na Cetinju u Nemanjinom susedstvu? I kako to da su na toj ikoni Isus i Jovan slični, ko blizanci!?” Mani me, čoveče, bar, na ovu srpsku novu 7516. godinu! Ali, jokac, brale! Jung ti je kao pijavica koja ti arhetipove iz malog mozga sisa! I, nemaš kud, izdrži ili umri! Jung celiva čokanče sa lozom pa udara ko maljem posred čela: “Nisi li se nikad zapitao: kako to da postoji i ruka i glava Jovanova, da postoje i njegovi prsti i sijaset Jovanovih mošti, a da od Isusa nema nikakvog telesnog traga, sem Veronikinog ubrusa! I šta ako je na Veronikinom ubrusu utisnut lik Jovanov, a ne Isusov!? Jer, i Jovan je, brale, levitirao i sa zemlje se nebu uzdizao!” Tu, od muke, sve stepujući, počnem da se molim Nepobedivom Suncu da začepi usta naćifleisanom Jungu. I, gle čuda, Sunce mi molbu usliši i Jung, odjednom, zanemi! Otvara usta, kao riba na suvom, ali glasa nema, pa nema, oh, mojeg li spasenja! Subota. Sa Oljom odem u posetu slikarki Mileni Barili! Dobro, sada se zove Marija Bojović (28) i stanuje, tu, u ulici Koče Kapetana kod Kalenića pijace. Živi sa majkom Anđelkom, takođe slikarkom. I kažem vam, dete je čudo, Srbi moji! Da sam galerista, sve bih Marijine slike još sada otkupio! Nego, tu u Marijinoj sobi krene priča o Veronezeu, o njegovoj „Svadbi u Kani”. I do čega dođemo!? Na „Svadbi u Kani” i na „Tajnoj večeri” Leonardovoj, Isus zauzima centralno mesto za trpezom! Kao da je slikan isti događaj!? Sem što na „Svadbi u Kani” pored Isusa sedi njegova majka Marija sa crnom maramom (!?) na glavi, a nema nigde – NEVESTE! I preovlađuje, uglavnom, muško društvo kao da je neki simpozijum ili zatvorena zaverenička sednica vlade koja raspravlja o sudbini, recimo, Kosova... Te noći, kada sam se sa Kalenića u Gročansku vraćao, iz jednog kontejnera izlete moja Crna iz Vrčina. I, u prolazu, samo mi je ovo prošaptala: “Mani se i Putina! Drži se samo Svetog Vida i Nepobedivog Sunca! I drži se starog srpskog kalendara! I, ajd, neka ti je srećna 7516. godina!”