Jugorosgas može mnogo da nas košta

Zorana Mihajlović-Milanović je bila savetnik za energetiku bivšeg potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa. Zalagala se za što bržu, većinsku privatizaciju Naftne industrije Srbije. Nikako se ne bi moglo reći da je kabinet u kome je bila savetnik bio proruski nastrojen. Da li samo od Rusa zavisi kojom trasom će ići gasovod za koji smo mi toliko zainteresovani? - Pre svega od njih. Bez obzira na to što će Rusi taj gasovod raditi sa Italijanima, definitivno njegova buduća trasa zavisi od Rusa. Postoji li za samu Rusiju neki kraći i isplativiji put od našeg? - Za Rusiju su svi putevi i kraci koje bude radila potpuno isplativi. Recimo, postoji ta priča da bi gasovod umesto kroz brdovite Karpate trebalo da ide kroz Srbiju jer je taj put profitabilniji. E pa to, bogami, nije tako. Rusima je i jedna i druga varijanta potpuno isplativa. Dobro, prema nekim studijama, izgradnja gasovoda kroz Srbiju bi ih manje koštala, ali, po mom mišljenju, to neće presuditi. Vi mislite da će, pre svega, politički razlozi presuditi? - I to. Inače, Rusi su fantastično odigrali. Oni su sačekali momenat i uz taj gasovod tražili i NIS. U njihovoj ponudi ništa nije slučajno. U našoj poziciji ima neobičnog, ne u njihovoj. Naša strana se bukvalno našla u šah-mat poziciji zato što privatizaciju NIS-a nije obavila ranije. Naša strana sada mora da odgovori na sporazum, a teško da ima mogućnosti da izdvoji NIS iz njega. Zašto nema mogućnosti, zato što Rusi ne bi na to nikako pristali? - Pa, zašto bi pristali. Wima nije po svaku cenu stalo da gasovod prođe kroz Srbiju, pa će od Srbije sada da dobiju ono što su svih ovih godina želeli. Od osnivanja Jugorosgasa oni su želeli da grade gasovode, a za NIS su pokazivali interes i ranije, samo su sada iskoristili našu lenjost. Da smo mi NIS privatizovali u skladu sa strategijom tenderom ranije, oni sada u svom nacrtu ne bi imali NIS. Što se tiče Jugorosgasa, kako je naša strana izgubila svoje polovično vlasničko učešće u toj firmi? Jer, u Vladi Srbije tvrde da će se to još raščistiti? - Bilo bi veoma dobro da se to konačno raščisti. Onda kad je Jugorosgas osnovan, mislim 1996. godine, bilo je 50 odsto Gasprom, 50 odsto naše – Progresgastrejding, NIS i drugi. Oni su probali nešto da rade na našem tržištu. Inače, kad su osnovani, po sporazumu tadašnje savezne vlade trebalo je da prave podzemno skladište gasa, magistralni gasovod Niš – Dimitrovgrad i da prave dole gasovod Niš – Leskovac – Vranje. Nisu ništa uspeli da urade osim gasovoda Niš – Pojate, nekih desetak kilometara. U međuvremenu, Progresgastrejding, kompanija koja puca, želi da proda svojih 20 odsto u Jugorosgasu. Po pravu preče kupovine, logično nudi Naftnoj industriji Srbije, i koliko ja znam, Upravni odbor NIS-a je doneo odluku da to treba da se kupi, i to ne jednom nego je nekoliko puta doneo odluku, ali nije kupljeno. Progresgastrejding je svoje učešće prodao, koliko ja znam, Bosforgasu iz Turske, Centeksu iz Beča i tako nešto. To jesu sve neke firme-kćerke Gasproma, ali ne u smislu da Gasprom u njima ima većinsko vlasništvo nego neki procenat. U Jugorosgasu Srbija, odnosno Srbijagas, sada ima 25 odsto vlasništva. Sa druge strane, januara meseca ove godine, prethodni ministar energetike Radomir Naumov potpisao je ugovor sa Jugorosgasom, kojim je ta firma stekla pravo da obavlja poslove od opšteg interesa, dakle istu delatnost koju može da obavlja Javno preduzeće Srbijagas. Nije problem što će Jugorosgas to moći da obavlja, nego je pitanje: zašto onda to ne mogu da rade i drugi. Ali evo, ministar Bubalo kaže da on smatra da ne bi trebalo da bude posrednika između nas i Gasproma? - Pa to je divno. Gasprom je taj koji apsolutno i legitimno može da kaže da će preko svoje kompanije, koju tu ima, a to je Jugorosgas, raditi u Srbiji. Jer, šta to znači nećemo posrednike? Prvi put je, za ovu sezonu, Srbijagas nabavio gas ne direktno od Gaseksporta, kako je uvek radio, nego od Jugorosgasa. Zašto? Zato što je to kompanija Gasproma. Zašto smo nabavili preko posrednika? Jugorosgas mora da se stavi na tapet i da se reši. Koliko god ga oni sklanjali levo-desno, da ga ne bi rešavali. Čujem da je direktor Jugorosgasa postao Žarko Zečević, bivši generalni sekretar Partizana? - Čula sam. Taj Bosforgas se vezuje za izvesnog Ali Šena. Bosforgas je pre par godina dolazio u Vladu Srbije, oni su pokušavalo da grade gasne elektrane u Nišu. Hteli su to da rade sa Jugorosgasom. Sadašnja želja Jugorosgasa je da, kada prođe neki gasovod koji će oni graditi, a sada to po zakonu mogu, da izgrade gasne elektrane u Nišu. Taj Jugorosgas će nas mnogo da košta, ukoliko ga ne budemo rešili. A posebno ako se desi da sada posle ovog nacrta Jugorosgas bude kompanija koja će graditi u Srbiji, koja u toj kompaniji ima 25 odsto vlasništva, a to je malo. Da li su došli u posed još neke naftne kompanije u regionu po ovom modelu koji nude nama? - Baš tako vezano gas i naftu – ne. Koliko ja znam, Rusi veoma retko učestvuju na tenderima vezanim za naftne kompanije, mislim da su učestvovali jedanput ili dvaput, i postoji priča da oni na tenderima uglavnom gube. Sam Gasprom je pre svega gasna kompanija, kompanija koja se više bavi bankarskim poslovanjem nego naftom. Ali svejedno, neka učestvuju na tenderu, neka pobede, ako mogu. Imamo li mi načina ne da se potpuno oslobodimo, ali da malo relaksiramo svoju energetsku zavisnost od Rusije? - Planirano je da se u Srbiji u narednih 7-8 godina potrošnja gasa poveća za 30 odsto. I sad ne dobijamo dovoljno gasa, i dobijamo ga iz jednog pravca. U potpunom smo problemu: ne samo što ga ne dobijamo dovoljno, nego smo i potpuno zavisni ne samo od Rusije nego i Mađarske preko koje nam stiže. Potpuni haos. Nama treba i drugi smer, to nije sporno. Ali, ruski gas će još dugo da ide kroz Srbiju jer taj iranski gas o kome se priča više je vezan za projekat Nabuko. Što se tiče projekta Nabuko, on je na tankom dugom štapu. Taj gasovod je trebalo da vuče gas iz Kaspijskog basena, ali u međuvremenu je Rusija sa tim zemljama centralne Azije sklopila dogovor da će oni graditi gasovod kojim će probati da ubace ruski gas u zapadnu Evropu. Rusiji je u interesu da zadrži monopol u snabdevanju Evrope i u tome ima sreću da ima te nezavisne zemlje nastale iz bivšeg SSSR-a, koje nisu bogate ali moraju biti tranzitne i vrlo zavisne od Rusije. Rusija to koristi, tako da što se Nabuko projekta tiče, zasad je gotovo sigurno da je on teško isplativ i teško da će da bude napravljen. Znači, Srbija će teško da se oslobodi ruskog gasa. I to i nije tako strašno, ali Srbija ne sme da ostane na jednom pravcu snabdevanja. To je važnije. Što se nafte, a naročito struje tiče, tu ne moramo da budemo energetski zavisni.