I stvori Bog treći pol

Ne tako davno, dva naša poslanika, iz suprotnih političkih tabora, vodila su u parlamentu raspravu koja je do klimaksa došla onda kad je jedan od njih denuncirao drugog, tvrdeći da ovaj nosi hulahopke i da bi u slučaju njihovog skidanja možda mogao dobiti svoje (po zadnjici). Uvreda je imala jasnu poruku. Želelo se reći da je dotični (sa ili bez hulahopki) “žena” i da se tako (nedolično) i ponaša. Da li se neko sa neprikladnim ponašanjem mora bezuslovno staviti pod sumnju da je žensko? Odgovor na ovo pitanje nije težak i negativan je, naravno. Ali, na pitanje da li neko može biti istovremeno i muško i žensko, ili, pak, nešto između, odgovor je nešto teži, iako pozitivan. Priroda se ponekad poigra nečijom sudbinom i odredi mu mesto koje nije ni na jednom od suprotnih krajeva biološkog kontinuuma, već negde između. Problem međupola, ili trećeg pola, poznat je odvajkada i u raznim društvima i u različitim vremenskim periodima posmatran je na različite načine. Eto, Hermesov i Afroditin sin Hermafrodit stopio se sa nimfom Salmakis i zbog toga je dobio fizičke osobine oba pola – bio je istovremeno i muško i žensko. Epska ličnost Turzija iz Edipovih ciklusa i iz Odiseje, mogao je uz pomoć bogova biti čas muško, čas žensko. On je bio, po svoj prilici, reprezentativni uzorak interseksualnosti o kojoj se danas toliko govori i piše i koja u većini društava nema svoje jasno mesto, jer je oduvek prikrivana. Ali, pravih hermafrodita, onih sa dva pola istovremeno, ima samo u mitovima. U stvarnom životu ponekad se rađaju deca sa reproduktivnim organima koji su po svojim osobinama između muških i ženskih, iako često preovlađuju anatomske odlike jednog ili drugog pola. U zemlji Srbiji ih ima, možda, između sedam i osam hiljada; neki su pod medicinskom kontrolom, dok većina nije. Posle nekog vremena, te naše interseksualne sugrađane srećete svakog dana, a da nemate nikakvu ideju, a kamoli sumnju, da prolazite pored nekog ko pripada trećem polu. Interseksualci u jedrima svojih ćelija mogu imati ženske, tj. XX-hromozome, mogu se roditi sa matericom, jajnicima, jajovodima i nepotpuno definisanim spoljašnjim genitalijama, a u matične knjige rođenih upisuju ih kao mušku decu, jer im visuljak među nogama izgleda kao “ona stvar”, a zapravo – nije. Kad takvoj deci u pubertetu neočekivano stupe na scenu muški polni hormoni, spoljašnje genitalije koje su dotad mogle biti “skoro” jedno ili drugo, postaju više muške, što nosi i promenu ponašanja. S druge strane, ima osoba sa muškim XX-hromozomima, čije vidljive seksualne odlike mogu biti skoro muške, ali po spoljašnjosti izgledaju kao žene: dugonoge su, kretanje im je lepršavo, u horu bi mogle pevati sopran. Stvar hormona, ali ovog puta ženskih! Naravno, postoji veliki broj varijacija koje se kreću od jednog do drugog kraja i ukazuju na interseksualnost. Većina devojčica i dečaka živi neupadljivo, skoro bespolno, do 11. ili 12. godine, a onda kad nastupi pubertet, počnu da se osećaju kao muškarci ili devojke. Šta definiše pripadnost jednom od polova koje svi raspoznajemo i koji se upisuju u krštenice? Hromozomi? Optički utisak – ono što im vidimo među nogama? Hormoni? I, kakvu ulogu u svemu tome igra okolina? Da li postoje dva ili tri pola? “Bog stvori čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih” (Prva knjiga Mojsijeva 1:27). Ipak, vidimo da između dva osnovna pola ima mnogo prostora. Danas su mnogi interseksualci organizovani u zajednice i bore se protiv hirurških prepravki nedovoljno definisanih polnih organa. U Evropi su odskora učestale tužbe protiv lekara koji su interseksualnu decu operisali u najboljoj nameri, ali su ih, kako se iz tužbi vidi, učinili nesrećnim. Pred apelacionim sudom u Nantu, ovih dana, odmah posle praznika, rešiće se slučaj jednog našeg momka koji tuži lekare koji su ga pre deset godina tamo operisali, a da prethodno nije bio dovoljno informisan o prirodi operacije. On je po rođenju proglašen muškarcem jer mu je u Smederevskoj Palanci među nogama viđena “razlika”. To što je babica videla, nije bila kitica, već ono drugo, žensko, ali preveliko. Embriološki gledano, razlike nema. Posle trinaeste, momčić je iznenada postao ženstven (hormoni) i, što je najvažnije, osećanje ženstvenosti nije mu smetalo. Operisan je kad mu je dijagnostikovan adrenogenitalni sindrom (AGS), koji se prepoznaje po naglom prestanku rasta, očiglednom seksualnom poremećaju i ogromnom gubitku soli. Pošto je iz male karlice odstranjeno sve žensko, produženo mu je ono zbog čega je proglašen muškarcem i od toga načinjen pravi organ. Dobio je hormonsku supstituciju, te mu je glas postao dublji. Međutim, “ona stvar” nikad nije proradila, a što je još gore, nije mu se smanjilo osećanje pripadnosti ženskom rodu, što ga je ruiniralo. U dubini duše ostao je žensko. U očekivanju presude, eksperti za hirurške poslove oko promene pola našli su se u neprilici. Da li je bilo olakih odluka? Veštaci će imati mnogo posla. Na očekivanoj sudskoj odluci biće građene buduće presude. U međuvremenu, javnost je izmenila svoje gledanje na međupolove, shvatajući da je i u stvaranju interseksualaca na delu bio božji prst. Oni koji su novogodišnju noć i potonje dane proveli kod kuće, možda su iskoristili priliku da izbliza vide mnoga lica o kojima se piše i govori. Gledajući Nemce, zakleli bismo se da je mlada, lepa, našminkana, ženstvena osoba sa mikrofonom u ruci žensko, iako je to bio Bil Kaulic, vođa grupe “Tokio hotel”, dok je druga zvezda, na američkom Si-En-Enu, Merlin Menson (od slavne Merilin Monro uzeto ime, a od ubice Čarlsa Mensona prezime), u stvari interseksualni/a pevač/ica za koga bi se odmah pomislilo da je neka poluluda, istetovirana žena, a ne čovek koji sopstvenom kćerkom može dokazati da je muško. I stvori Bog treći pol!