Islamistan u Moskvi

Za pedeset godina islam može postati dominantna religija u Rusiji, izjavio je nedavno Venijamin Popov, specijalni predstavnik ruskog predsednika za vezu s Organizacijom islamska konferencija. - Danas u Rusiji živi skoro dvadeset miliona muslimana, a za dvadeset godina biće ih više od jedne trećine ukupnog broja stanovnika, do sredine veka broj muslimana biće veći od zbira svih ostalih veroispovesti. Na konferenciji za novinare Popov je istakao da se njegovo mišljenje zasniva na postojećim demografskim prognozama koje, očigledno, nisu daleko od istine. Uzrok svemu tome Popov vidi u činjenici da je natalitet hrišćanskog stanovništva daleko manji nego u tradicionalno muslimanskim sredinama. I to je očigledno na svakom koraku. Kad su nedavno svođeni računi predsednikove inicijative da se majkama koje rode drugo dete obezbedi 300.000 rubalja kao materinski dodatak, najveći broj žena koje su dobile taj novac bile su muslimanke iz onih delova Rusije gde se i bez te podrške rađa više od jednog deteta. Pored toga, od ukupnog broja migranata koji u talasima zapljuskuju Rusiju, oko 70 odsto su muslimani. Činjenica da se isto dešava u Evropi, nije za Rusiju nimalo utešna. Prema rečima Popova, “za dva, tri pokolenja, Evropljani će postati manjina u Evropi”. I dok su u nekim zemljama Evrope sukobi s muslimanima već postali dramatični, ruski muslimani su ravnopravni građani države i njihovi odnosi sa predstavnicima ostalih religija veoma su dobri. Nedavno su nam u Kazanju, glavnom gradu Republike Tatarstan, čije je većinsko stanovništvo muslimansko, s ponosom pokazivali kako jedna pored druge vekovima stoje crkva i džamija, i pričali kako zahvaljujući mudroj državnoj politici, verskih sukoba uopšte nema. Velika pažnja posvećuje se poštovanju međuetničkog i međukonfesionalnog mira i saradnje. A to, između ostalog, podrazumeva i veoma oprezno tumačenje istorije. Iako su tatarska plemena u davna vremena često napadala i osvajala Rusiju, iako je čuvena Kulikovska bitka vođena upravo između Tatara i Rusa, o tome se govori na poseban način. Prilikom obeležavanja godišnjice bitke, nikad se ne kaže da su Rusi tada pobedili Tatare, nego “neprijatelja” ili “zavojevače”. Poslednjih godina islamske obrazovne ustanove dobile su državnu akreditaciju, džamije dobijaju državnu podršku, u Moskvi postoji i normalno radi nevladina organizacija Fond za podršku islamskoj kulturi, nauci i obrazovanju. Samo ove godine Fond je izdvojio sredstva za 125 projekata i ona su uplaćena direktno na račune džamija. Muslimanke su stekle pravo da se za pasoš fotografišu pokrivene glave... Pored toga, Rusija je dobila status posmatrača u Organizaciji islamska konferencija. Takvih primera je mnogo, a život u islamu se često prikazuje toliko idiličnim da više nije neobično da Ruskinje prelaze u islam. I onda im se desi da se zbog strogo i precizno formulisanih pravila ponašanja u novoj veri, odjednom, ne pomerajući se s mesta, nađu u potpuno nedopustivom (po verskim pravilima) okruženju. Omiljene prodavnice, restorani, saloni lepote više im ne odgovaraju – odeća je suviše otvorena, hrana nije spremana po propisu, a u salonima lepote rade i muškarci. Nevolja je još veća kad se razbole – lekari i medicinsko osoblje su muškarci pred kojima žena jednostavno ni u kom slučaju ne sme da se skine. Ali, i za to ima leka. Poslednjih godinu dana u Moskvi se burno razvija islamska infrastruktura, pojavilo se odjednom nekoliko muslimanskih restorana i butika, otvoreno je nekoliko biroa ritualnih usluga, bračnih agencija, kurseva za provođenje slobodnog vremena, pa čak i vruća telefonska linija za islamske žene. Najnovija novost je muslimanska poliklinika na Volgogradskom prospektu. Velika, veoma moderna zgrada, odlično opremljena, u kojoj rade samo žene, odevene u dugačke “hidžabe” i pokrivene glave. Sve su one, pre nego što su počele da rade, morale da dobro izuče pravila islama. Tu je i soba za molitve i bife u kome se hrana sprema po muslimanskim pravilima. Zato nije malo onih koji se pitaju hoće li Moskva postati muslimanski grad mnogo pre nego što prođe onih pedeset godina sa početka ovog teksta. Tim pre što je ovih dana objavljeno da muslimanska opština “Milost” planira da sagradi ceo muslimanski kvart u moskovskom naselju Butovo, u blizini ulice Ahmata Kadirva. Biće tu škole, dečji vrtići, prodavnice i sportski centri. Na to pitanje odgovara Roman Silantjev, stručnjak za islam, bivši vršilac dužnosti sekretara Međureligijskog saveta Rusije: “Qude mora da zbunjuje činjenica da se naša država deklariše kao multikonfesionalna i mnogonacionalna, a zapravo dolazi do podela na religioznoj osnovi. Ali opasnost od ‘muslimanske poplave’ u Rusiji je preuveličana i za to su zaslužni sami muslimani. Na primer, Savet muftija ne jednom je preuveličavao broj muslimana koji žive u Moskvi. Recimo, prema njihovim izjavama, u Moskvi živi dva miliona muslimana, a, prema poslednjem popisu stanovništva, ima ih jedva 400.000. Među njima je onih koji su stvarni vernici i žele da žive po zakonima Korana, daleko manje. Povećanje broja vernika u zvaničnim dokumentima i izjavama je uobičajena praksa svih verskih opština zato što je prilikom donošenja političkih odluka ili odluka o socijalnim davanjima, broj vernika odlučujući.” Vlasnici bolnica, restorana, kozmetičkih salona, tvrde da je jedini motiv koji ih navodi na pokretanje “muslimanskog biznisa” – novac. Videli su da tu postoji prazan prostor i žure da ga popune. Moskovljani nisu oduševljeni time. Naprotiv, najtiražniji dnevni list „Komsomolska pravda” anketirao je čitaoce, i čak 70 odsto njih smatra da će izgradnja “islamistana” u Moskvi podeliti društvo i imati veoma negativne posledice. Zanimljivo je mišljenje jedne čitateljke koja je napisala: „Otvaranje bolnica za muslimane je Kosovo u Moskvi.”