Kompjuterski filantrop

U noći između osmog i devetog januara računarski mag(nat) Bil Gejts potvrdio je da definitivno odlazi sa svog posla u Majkrosoftu (MS) i da će se od 1. jula potpuno posvetiti filantropskom radu u fondaciji koju je pre osam godina osnovao sa suprugom Melindom. Iako ne odlazi sasvim iz MS-a, koji ostaje njegov finansijski izvor, on je odustao od vodeće pozicije arhitekte softvera u firmi. Prvi put, kako je kazao, od svoje 17. godine nema stalni posao. „Tim putem odlaska krenuo je još kad je osnovao fondaciju i preneo punomoć izvršnog šefa svom dugogodišnjem saradniku i prijatelju Stivu Balmeru”, objasnio je Si-En-Enu stari porodični prijatelj Gejtsovih, takođe čuveni filantrop, harizmatični investicioni mag, po mnogima najuspešniji svetski investitor 20. stoleća Voren Bafet (njegovih osam saveta za investiranje u 2008. preneo je naš list u novogodišnjem broju). Zahvaljujući tesnoj saradnji sa Bafetom, fondacija Gejtsovih je za kratko vreme otkad postoji podržala razne zdravstvene i obrazovne projekte sa više novca nego čuvena Rokfelerova fondacija od svog osnivanja 1913. Iako je Bafet još aktivan u svojoj investicionoj kompaniji “Berkšajr Hatavej”, on je već najavio da sve svoje milijarde dolara zaveštava u dobrotvorne svrhe i to preko fondacija Gejtsovih! Vilijam Henri Gejts III rođen je 28.10.1955. u imućnoj porodici u Sijetlu (Vašington). On i njegove dve sestre su zato mogle da uče i na prestižnoj Lejksajdskoj školi. Otac mu je poznati advokat, majka je bila član uprave filijale državne banke u Sijetlu, a deda je čak bio predsednik državne banke. Uprkos tome, odmalena je morao da se potrudi da zasluži džeparac. Sa svojim najboljim drugom Polom Alenom, potonjim suosnivačem “Majkrosofta”, tokom letnjih raspusta radio je za računarske firme, nalazeći im greške u programima. Prve veće pare zaradili su sa 14 godina kada su napravili program za platne spiskove u kobolu, a potom i brojače pazara u trgovini. Te godine su zaradili ukupno oko 20.000 dolara ali im je biznis propao jer su bili maloletni. Upisao se na čuveni Harvard da bi studirao prava ali je stalno bio opsednut programiranjem i samo je to hteo da radi, zajedno sa Alenom. Zato je i prekinuo studiranje, na šta se i dan-danas mnogi pozivaju kada hoće da napuste studije da bi se bavili pravim stvarima, to jest onima koje ih zaista interesuju. Na studijama je upoznao i zbližio se sa Stivom Balmerom, svojim budućim poslovnim partnerom. “Majkrosoft” su on i Alen osnovali 1975. kao ortačku firmu, koja je najpre bila vezana za tada poznatu i krupnu firmu MITS. Ubrzo su se osamostalili i (po čemu su ostali mnogima u dosta lošoj uspomeni) počeli agresivno da nastupaju na tržištu – obilazili su kancelarije, vukli šefove i vlasnike kompanija koje su se bavile računarima, za rukav i nudili im se da rade za njih programe. Gejts ih je uveravao da je za njih to jeftinije nego da prave vlastiti softver. Preokret je počeo kada je firma Aj-Bi-Em 1980. naručila softver, odnosno operativni sistem za svoj novi računar. Tako je nastao MS-DOS koji je za kratko vreme postao najprodavaniji softver i MSt izbacio na vodeće mesto na tržištu. A kada je bilo osigurano da najveći broj računara dolazi na tržište s već instaliranim “vindousom”, bitka na tržištu je bila definitivno dobijena, a Gejts i Alen su ušli među najbogatije ljude na svetu. Gejts je radio do 2001. kao izvršni direktor kompanije koja je u međuvremenu po tržišnoj kapitalizaciji, odnosno berzanskoj vrednosti deonica i profitu, postala i bila nekoliko godina najveća u svetu. MS ima na hiljade patenata, a devet ih je na ime Gejts. On je od 1995, to jest još od “vindousa 95”, najbogatiji čovek sveta. Na najpoznatijoj top-listi milijardera koju već godinama sačinjava magazin “Forbs”, lane je vodio s imovinom od 56 milijardi dolara. Veliki dobročinitelj, vizionar i trgovac Na odlazak se Gejts spremao postupno još od 2001. kad je prestao da neposredno rukovodi firmom, a pripreme je ubrzao u poslednje dve godine. A i kompanija, koja vredi oko deset puta više nego što iznosi godišnji BDP (bruto domaći proizvod) Srbije, danas je toliko velika i snažna tako da se njegov odlazak praktično neće (a ne bi ni smeo) osetiti. Milijarder je postao već s 32 godine tako da ga velike pare nisu impresionirale – koliko ih je god više imao, više ih je delio u dobrotvorne svrhe. Prema procenama “Forbsa”, on je dosad potrošio u te svrhe najmanje polovinu onoga što sada ima! Te njegove filantropske sklonosti su sigurno imale uticaja na časopis “Forčn” koji ga je lane proglasio za sedmog najuticajnijeg čoveka planete. Deo tog uticaja deli sigurno njegova supruga Melinda, bivša programerka MS-a, kojom se oženio 1994. i formirao fondaciju 2000. „Budite u pravo vreme na pravom mestu! Gradite društvo veličine bajta! Postanite vizionar!”, poziva on u knjizi “The Road Ahead” (Put napred). Ispunila se prva njegova vizija prilikom osnivanja MS-a 1975. kada je govorio da nije daleko dan kada će na svakom pisaćem stolu i u svakom domaćinstvu biti lični računar, potom da će Internet mreža duboko i dalekosežno promeniti komunikaciju među ljudima. Za narednu deceniju on vidi jasan trend – svetom će ovladati tehnologije koje koriste glas i dodir umesto kompjuterske tastature i “miša”. Možda bi to njegovo vizionarstvo ostalo puka sanjarija da nije imao sjajan smisao za biznis. Na primer, glavni produkti kao što su bili DOS i “Vindous”, nisu bili u stvari njegovi. DOS je kupio od jednog talentovanog mladića u Sijetlu ali je samo on znao šta se može s njim. A za “Vindous” je dobio ideju od konkurentskog “Ejpla” Stiva Yobsa koji ga, međutim, nije dalje razvijao. Sa svojim vizionarstvom, u kombinaciji s tim poslovnim smislom, on će sigurno umeti da bitno unapredi i filantropiju i time donese nove koristi čovečanstvu.