Budimpešta na minskom polju

Kao udar bombe, 2. februara 2007. stanovnike Budimpešte pogodila je vest da je na Terminalu dva aerodroma “Feriheđ” pronađen “frag-20, neeksplodirana američka bomba iz Drugog svetskog rata! Tri dana kasnije, u Varošligetu locirana je prva od četiri nemačke bombe SD-50..! Otkrivanje sovjetskih, A-25 (na putu Šarbogardi), FAB50 SG (kružnoj obilaznici oko prestonice), FAB 100 (Trgu Republike i Mihalj ulici), FAB 50–75 (u ulici Ganz) i BDAB – 1,5 (Rokojo ulici), nisu više nikoga posebno uzbuđivale. U sled događaja dana, a ne udarne vesti, spadalo je i otkrivanje mađarskih bombi SD 2 i 36 M, 50 kg na Kerepeši putu u peštanskom Osmom kvartu. I sve tako do 9. oktobra. Tada je s mnogo zabrinutosti doživljena vest da su iz Dunava kod Železničkog mosta, koji spaja severni Budim sa Peštom, izvučene dve neeksplodirane američke bombe velike razorne moći, GP-1000 (zajedno teške oko tone!). Strah, vrlo blizu paničnom, stanovnike mađarske metropole obuzeo je 37 dana kasnije. Na istom mestu, 15. novembra, otkriveno je i iz Dunava izvučeno još pet bombi istog tipa i – kalibra! Svih sedam bombi GP-1000 postavljeno je s namerom da se most početkom 1945. godine sruši. Do miniranja, međutim, nije došlo, a bombe su i dalje ostale “na svom mestu”. Pune 63 godine! Združene specijalističke jedinice mađarske vojske, policije i vatrogasne službe, opremljene najsavremenijim tehničkim pomagalima i predvođene roniocima s laserskom signalizacijom, uspele su da bombe bezbedno izvuku iz vode, transportuju, uskladište, i nekoliko dana pre isteka 2007. da ih u vojnoj bazi Erdekerteši, sa još 248 eksplozivnih naprava nemačke, ruske i mađarske proizvodnje, koliko je do decembra u Budimpešti pronađeno – unište! Dopisnik NIN-a je od inženjera Tibora Horvata, potpredsednika glavnogradske Vatrogasne službe, saznao da među 255 eksplozivnih sredstava, koliko je u metropoli proteklih 12 meseci prikupljeno, nisu sve bile – bombe velike nosivosti. I granata je bilo, mina, puščanih metaka... “Ti materijali su uvek opasni iako ne izgledaju tako. Recimo, svih sedam bombi GP-1000 spolja je bilo potpuno zarđalo, dok je njihova unutrašnja struktura kompletno bila zdrava, čista i nepovređena, kao da su juče proizvedene”! – rekao je Horvat. Tibor Hajdu iz istog tima dodao je da je Budimpešta bila jedna od glavnih “meta” u Drugom svetskom ratu. Šest meseci pre završetka radova pretrpela je nekoliko vrlo ozbiljnih bombaških kampanja iz vazduha i sa zemlje. Zato i ne čudi što se u velikom broju pronalaze eksplozivni materijali, gde god počinju neki opsežniji građevinski radovi! Istorijsku pozadinu nemile budimpeštanske zaostavštine, bombi iz Drugog svetskog rata, za nas potpuno novim saznanjem dopunio je dr Vilmoš Kovač, upravnik za kolekcije Vojnoistorijskog muzeja u Budimpešti. - Uz eksplozivne naprave iz Drugog rata, pronalaze se bombe i meci i iz Prvog svetskog rata! Posebno zanimljiv period je 1920. godina, kada je nakon sklapanja mirovnog sporazuma u francuskom Trijanonu pokušano – “zaobilaženje” razoružavanja. Veliki deo oružja i municije mađarska vojska zakopala je tada u zemlju! Na svetlo dana, na kraju, nije izašlo sve što je bilo zakopano. Takođe i u Drugom svetskom ratu mađarsko oružje dospeva pod zemlju(!), tokom odbrambenih vojnih operacija 1944-45. godine – kaže dr Vilmoš Kovač. Niko, međutim, ni hipotetički nije mogao da kaže koliko u glavnom gradu Mađarske još ima “neekshumiranih” bombi na groblju veličine 525 kvadratnih kilometara. Upravo tolikom – kolika je i površina metropole! Građanska dužnost svakog revnosnog stanovnika dvoipomilionske Budimpešte i dalje ostaje da o potencijalno sumnjivim “eksplozivnim strukturama” na koje naiđe, što pre obavesti notara samouprave tog dela velegrada ili kvartovsku policiju, koji će prijavu “stepenovati”! U slučaju da opasnost dobije oznaku A, rešiće se za dan-dva, a u slučaju B – u roku od mesec dana!