Između Rusije i Zapada

Izbori u Srbiji zauzeli su dosta prostora u većini svetskih medija, koji su uglavnom detaljno izveštavali kako o rezultatima prvog kruga i računicama o mogućoj raspodeli glasova u drugom krugu, tako i o atmosferi u kojoj su izbori održani i njihovom značaju za budućnost Srbije. “Svi analitičari se slažu da ovolika izlaznost, najveća otkako je srušen bivši predsednik Slobodan Milošević 2000. godine, pokazuje da su Srbi svesni značaja ovih izbora. Oni su odlučujući za budućnost Srbije”, objavljuje Indipendent. Kosovo je bilo glavna tema kampanje, uglavnom su se složili zapadni mediji, kalkulišući o stepenu frustracije Srba zbog najave da će se južna pokrajina odvojiti. “Izbori su održani u osetljivom trenutku kada kosovski premijer Hašim Tači izjavljuje da želi da proglasi nezavisnost Kosova u roku od nekoliko nedelja”, zaključuje Bi-Bi-Si. U tekstu “Kosovo je ključ kojim je tvrda linija pobedila u prvom krugu izbora” britanski Gardijan piše: “Pošto se očekuje da će albansko rukovodstvo za nekoliko nedelja proglasiti nezavisnost, izgleda da je gubitak te oblasti, koju srpski nacionalisti smatraju svetom, pomogao Tomislavu Nikoliću, kandidatu ekstremističke Srpske radikalne stranke da dobije četiri odsto više glasova od aktuelnog, prozapadno orijentisanog predsednika Borisa Tadića”. Britanski Ekonomist navodi da ukoliko se Kosovo odvoji “Nikolić smatra da Srbija treba da napusti napore da uđe u EU, dok Tadić kaže da, bez obzira na to šta će biti sa Kosovom, Srbija neće imati drugi razumni izbor osim da pristupi EU”. Srbija je, prema izveštajima zapadnih medija, podeljena između Tadićeve evropske opcije i “u najboljem slučaju nejasne Nikolićeve opcije”, kako je, blaže nego ostali mediji, naziva Frankfurter algemajne cajtung. Tomislav Nikolić uglavnom je predstavljan kao ekstremni nacionalista, “proruski bivši saveznik Miloševića” kako ga naziva britanski Tajms, dok Bi-Bi-Si podseća na njegove izjave da ukoliko vlada mirno prihvati nezavisnost Kosova, njegova partija neće “mirno sedeti i čekati”. Američki CNN navodi da je bio dobrovoljac 1991. godine, kao i da je lider njegove partije još uvek u Hagu. Boris Tadić, kako piše Tajms, “koji je takođe protiv nezavisnosti Kosova, zalaže se za reforme u zapadnjačkom stilu i integracije u EU”. Francuski Figaro pronalazi da je, da bi ubedio biračko telo koje se “još od vremena Miloševića pothranjuje sudbonosnim mitovima, srednjovekovnim legendama i nacionalističkim snovima”, Boris Tadić morao da “radikalizuje stavove”, tako da se i “on prepustio nacionalističkim idejama, delom iz ličnog ubeđenja, a delom zato što je u Srbiji nepopularno ne braniti Kosovo”. Demokratski tabor računa na pomoć Brisela. “U pokušaju da poveća Tadićeve šanse, Brisel je prošle nedelje objavio da otvara razgovore o ukidanju viza za građane Srbije. Neke zemlje EU takođe žele da se do kraja meseca potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi se doprinelo Tadićevoj pobedi u drugoj rundi”, piše Gardijan. A italijanska Stampa primećuje da se potpisivanju, predviđenom za kraj januara, isprečila Holandija, zahtevajući punu saradnju sa Hagom. Moskovski Komersant u opširnom tekstu “Izborna kampanja za naftu i gas” sugeriše da će dogovor da “Gasprom” postane vlasnik NIS-a podstaći Moskvu da utiče na ishod izbora. Za ostvarenje planova “Gasproma”, navodi ovaj list, Srbija je samo “usputna stanica u evropskoj ekspanziji”, tako da Moskvi nikako ne bi odgovarala odbačena Srbija “makar bila lojalna Moskvi”. “Paradoks sadašnje situacije je u tome što se politički interesi Moskve i Brisela na čudan način podudaraju u Srbiji i pored negativnog stava EU prema jačanju pozicije “Gasproma” na Balkanu. I Rusija i EU se, rukovodeći se sopstvenim i međusobno potpuno različitim interesima na Balkanu, uzdaju u pobedu Borisa Tadića”.