Ne možemo biti Kalimero

Ministarsko iskustvo Rasima LJajića, a duže je ministar čak i od večitog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, govori da čim počne preglasavanje, tu je i kraj vlade. Tako je posle preglasavanja SNP-a pala i savezna vlada posle izručenja Slobodana Miloševića u Hag, pa se nakon što je došlo do preglasavanja i u drugoj Koštuničinoj vladi, mogao očekivati i njen pad. Ipak, LJajić priznaje da ga je premijerova objava kraja vlade iznenadila. - To jeste bila opcija, ali u ovim okolnostima izgledala je najmanje verovatno. I sami predstavnici DSS-a su samo dan ranije govorili da izbori nisu dobro rešenje, govorili su o mogućem dogovoru, referendumu, stvaranju druge parlamentarne većine, dok izbori skoro da nisu ni pominjani. Tako da je ova odluka Vojislava Koštunice zaista bila iznenađenje. Da li je Demokratska stranka zaista, kako je objavljeno u novinama, do kraja bila za opstanak vlade? I da su zarad toga bili spremni čak i na prihvatanje, istina delimično izmenjene, tzv. radikalske rezolucije o Kosmetu? - Istina je da je Demokratska stranka bila za to da vlada opstane, da se postigne dogovor bar do septembra, jer ovo su veoma bitni trenuci za državu, a i tenzije su velike posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. I ja smatram da je bilo logično da se kontroliše proces, da se demonstrira političko jedinstvo vezano za odnos prema Kosovu a, sa druge strane, eventualno priprema teren za održanje izbora na jesen, u verovatno povoljnijoj atmosferi nego što je sada. Otud je DS zaista pokušavao da napravi kompromis, da pristane da rezolucija sadrži tu odrednicu da Srbija samo sa Kosovom može da uđe u Evropsku uniju, ali da se ne zaustavlja proces priključenja. Međutim, DSS ni na to nije pristao. Da li je ovakva odluka DSS-a karta u jednom pravcu? Dakle, da li on isključuje mogućnost ponovnog stvaranja koalicije dveju demokratskih stranaka? - Veoma je teško očekivati da se ponovo sastavi vlada DS – DSS jer bi onda svi ispali mnogo neozbiljni. Ali, važniji razlog je taj što, da bi opet napravili ovakvu vladu, jedna od dve stranke bi morala da kaže da je pogrešila i da odustaje od svoje dosadašnje politike. A to je sasvim nerealno. Tako da mislim da postoje samo dva načina da se nova vlada formira. Jedan je da vladu formira blok koji predvodi SRS a u kome će biti i DSS, a drugi način je da vladu formira blok koji predvodi DS. To su jedine dve realne mogućnosti. Vaša Sandžačka demokratska partija za sada je jedina sigurna na listi Borisa Tadića. Koga još očekujete da bude na listi DS-a? I da li je SDP razmišljao o samostalnom nastupu na izborima jer biste tako, s obzirom na povoljan izborni zakon, možda i bolje prošli? - To što smo mi na listi DS-a za mene nije pitanje trgovine. Da li će SDP dobiti četiri ili pet mandata posle izbora, uopšte nije toliko bitno koliko uspeh cele liste, jer mi ponovo imamo dramatično značajne izbore. Ko će sve tu još da bude ne mogu ja to sada da govorim, ali verujem da ponovo možemo napraviti rezultat kakav je na predsedničkim izborima napravio Boris Tadić. A mogu li se građani ponovo mobilisati da glasaju u onolikom broju kao u januaru i februaru? Očekujete li da se opet napravi referendumska atmosfera? - Sada nema šta da se pravi jer ovo zaista jeste referendum. Nikada politička scena Srbije nije bila jednostavnija nego što je sada. A u budućnosti će verovatno da bude još jednostavnija. Jer, definitivno Srbija ide ka dvopartizmu, to je nezaustavljiv proces. Na jednom polu, levo od centra, imaćemo DS, a na drugom polu, desno od centra – SRS. Ja sam dugo mislio i iskreno verovao da na tom desnom polu treba da bude DSS, zato sam uostalom i podržavao Koštunicu, ali DSS nije iskoristio svoju šansu i to mesto su zauzeli radikali. Mislite da čak ni Kosovo, što je njihova ključna tema, ne može da oživi DSS? Čim su se odlučili na izbore, u DSS-u verovatno računaju na dobar rezultat. - Oni verovatno misle da će sada napraviti bolji rezultat nego što bi ga napravili, na primer, na jesen kada tema Kosova verovatno neće biti toliko preovlađujuća kao što je danas. Ali bez obzira na to, mislim da oni nemaju velike šanse za uspeh. Pored toga što su glavna mesta zauzeta, oni imaju i problem identiteta. Evo, ja predviđam da će kampanje radikala i DSS-a sada biti skoro istovetne. A kada građaninu dve stranke nude isto, logično je da on glasa za veću stranku. Koji od ta dva bloka, kako ih nazivate, ima veće šanse da okupi 126 poslanika? Lista DS-a sa LDP-om ili SRS i DSS? - Smatram da će teško biti da se formira vlada dve liste. Ko obezbedi trećeg političkog partnera, taj će moći formirati vladu. U to sam čvrsto ubeđen. U slučaju da većinu sastavi blok kome vi pripadate, šta onda? Već se govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali uslov za taj sporazum nije bila dobra volja DSS-a već hapšenje Ratka Mladića? Kako mislite to da prevaziđete? - Evropljani su prema nama bili vrlo nepravedni, napravili su čitav niz grešaka i to u kontinuitetu. Pa pogledajte samo da se izraelsko-palestinski problem rešava decenijama, kiparski problem se rešava decenijama, a za kosovski problem su rekli: imate 120 dana za pregovore, ali Kosovo treba da dobije nezavisnost. I onda, naravno da kosovski Albanci nisu hteli da pregovaraju. I naravno da je Evropa, kao i Amerika, sad odgovorna za nestabilnost ovde. Ali, mi ne možemo, kao Kalimero, od sada do navek da govorimo da su nepravedni prema nama. Tačno je da jesu i ovaj narod ima sva prava da bude ljut. Ali nema prava da od ljutnje pravi politiku. Mislim da zbog svega što se sada desilo u Evropi postoji spremnost da zažmure i da nam dozvole da potpišemo SSP i bez Mladića. Naravno, ne verujem da će oni da odustanu od tog zahteva, taj posao nas svakako čeka i mi ćemo morati da ga završimo, ali zbog sveobuhvatne situacije on bi sada mogao da bude preskočen. Kad smo već kod toga, vi ste i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Da li država trenutno radi na hapšenju Ratka Mladića i drugih haških optuženika? Postoji li sada uopšte politička volja za to? - Lagao bih kada bih rekao da radimo istim intenzitetom. Čitav sled događaja uslovio je da Hag ne bude visoko na listi prioriteta. Borba za očuvanje stabilnosti u zemlji i borba da što manje zemalja prizna Kosovo sada su najvažniji poslovi ove države. I za to imaju razumevanja u međunarodnoj zajednici. Ipak, neke aktivnosti postoje, bitno je da ne bude vakuuma, ali, iskreno, ovo nije ambijent za velika očekivanja. Prvo pitanje novom tužiocu Zbog čega je sada sporna knjiga Karle del Ponte? - Nakon što je Florens Artman napisala knjigu, mi smo znali da tako nešto možemo da očekujemo i od Karle del Ponte. Ali, objavljivanje te knjige sada, odmah nakon što je napustila funkciju tužioca, veoma je neozbiljno, da ne upotrebim neku težu reč. Jer, ona je bila glavni tužilac suda koji je organ UN, mi smo vodili s njom poverljive razgovore, davali smo joj ozbiljnu dokumentaciju. I što je najbitnije, nismo završili taj posao. A ona sada treba da u knjizi objavi sve o čemu smo pričali, načine na koje smo pokušavali da dođemo do begunaca, načine na koji smo organizovali potrage. To nije u redu i to isto misle i ljudi iz Tribunala s kojima sam razgovarao. Da li su navodi u knjizi istiniti? I da li mogu biti kompromitujući za neke ljude u Srbiji ili u Hagu? - Ja sam čitao neka poglavlja te knjige. I, na primer, jedan od razgovora kome sam prisustvovao prilično je izmenjen, odnosno nije istinit. Bar u onome što sam pročitao nema nekih epohalnih stvari koje bi bile kompromitujuće za nekoga ovde. Ali, ovakvim stvarima samo se još više snižava ionako nizak kredibilitet koji ovde ima Tribunal. A mi moramo i dalje da radimo s njima. Pa sad kad nam dođe novi tužilac, kako s njim da sarađujemo. Da ga prvo pitamo da li piše knjigu i da li će razgovori koje ćemo s njim voditi biti objavljeni? Smešno. Kako do muslimanskog pomirenja Koalicija mađarskih stranaka se na predsedničkim izborima pokazala kao dobitna kombinacija. Ima li šanse i za bošnjačko pomirenje? - Ukoliko bude političke pameti, ima šanse za pomirenje. Mislim da pre izbora SDA i SDP treba da potpišu sporazum da kampanja protekne u fer i demokratskoj atmosferi, bez incidenta i sukoba. I ako tako zaista i bude, SDP je spreman na postizborne koalicije sa SDA. Međutim, postoji li šansa i da stvari odu u drugom smeru, da dođe do nasilja kao nedavno u Tutinu? - Zaista nije fraza, ali nastojaćemo da učinimo sve, čak i na našu štetu ako treba, da ne učinimo nijedan korak koji će ličiti na provokaciju. Voleo bih da se tako ponaša i druga strana, ali nisam siguran kako bi u takvoj situaciji Ugljanin prošao na izborima. Jer, on onda nema šta da priča u kampanji. On se snalazi samo u napetim situacijama, pa je zato i zavadio sve u Sandžaku. Nikada, ni u najcrnje Miloševićevo vreme, policija nije tukla imame, verske službenike, a zahvaljujući Ugljaninu sada je i do toga došlo. Možemo li očekivati da dođe do pomirenja između dve islamske verske zajednice? - Ako mi pobedimo na lokalnim izborima, virtuelna islamska zajednica neće postojati. Ona se sad finansira od lokalnih tajkuna koji su u sprezi sa opštinom, i direktno iz opštinskih budžeta Novog Pazara i Tutina. Nigde u svetu nema da opština isključivo finansira jednu versku zajednicu. Po toj logici, trebalo bi da finansira i Srpsku pravoslavnu crkvu. Ali, ako mi dođemo na vlast, a sva je prilika da hoćemo, mi ćemo prestati da ih finansiramo i ponovo ćemo imati jednu islamsku zajednicu. Na kojoj strani, posle izbora, vidite stranku Sulejmana Ugljanina? Da li je realno da se poslanici SDA priključe bloku u kome se vi nalazite a koji predvodi Boris Tadić? - SDA će sada dobiti jednog poslanika. Nekakvo čudo bi trebalo da ponovo imaju dva poslanika. I ne bih imao ništa protiv da se taj poslanik priključi, nadam se, skupštinskoj većini koja će biti za evropsku Srbiju.